Мистериозни Меркур добија посетиоца: Осмогодишње путовање свемирске летелице

Аутор фотографије, Nasa/Johns Hopkins APL/Carnegie Institution of Washington
- Аутор, Фернандо Дуарте
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
- Време читања: 8 мин
После осмогодишњег путовања, свемирска летелица позната као Бепи Коломбо (BepiColombo) приближава се Меркуру да би истражила једну од најмање познатих планета.
Научници који проучавају планете су и раније покушавали да се довољно приближе Меркуру како би боље упознали ову најмању планету Сунчевог система, тек нешто већу од нашег Месеца, али се испоставило да је долазак до ње прилично велики изазов.
После пређених скоро 10 милијарди километара, свемирска летелица Бепи Коломбо ускоро улази у Меркурову орбиту.
Уц́и ц́е у изузетно негостољубиво окружење: Меркур је планета најближа Сунцу, а температуре могу да достигну невероватних 430 степени Целзијуса, а затим падну на -180 степени, и стално је изложена интензивном сунчевом зрачењу.
До сада је планета мало истражена и зато се са великим нестрпљењем очекује да летелица Бепи Коломбо стигне до Меркура, у нади да ће расветлити неке од тајни ове планете.
Једна од њих је и то како је могуће да се у појединим кратерима на овој планети изгледа налази лед настао смрзавањем воде, иако температура на површини Меркура током дана достиже и неколико стотина степени.
„Мислим да је то најзанемаренија планета у унутрашњем Сунчевом систему, али је управо то један од разлога зашто је тако занимљива", рекла је професорка Ема Банс са Универзитета у Лестеру, главна истраживачица на мисији.
Бепи Коломбо је заједничка мисија Европске свемирске агенције (ЕСА) и Јапанска агенција за истраживање свемира (ЈАXА).
Ово је „веома амбициозан пројекат" који ће „човечанству пружити до сада невиђене призоре Меркура", изјавила је раније ове године Санта Мартинез, руководитељка мисије Бепи Коломбо у ЕСА.
„То ће отворити ново поглавље у нашем разумевању Сунчевог система".
Док се летелица крец́е дубоко у унутрашњост Сунчевог система, морала је да се избори са огромном гравитационом силом Сунца.
Зато је током целог путовања имала кочнице, а прешла је и веома замршену путању - једном обишла Земљу, два пута око Венере и шест пута око Меркура - како би се довољно успорила да би ушла у орбиту.
Ово путовање је требало да траје седам година, али је због проблем са погонским системом летелице Бепи Коломбо епско путовање продужено за годину дана.
Последњи маневар за улазак у орбиту је опасан: потребно је да се изврши окретање ручном кочницом од 37 минута да би је ухватила гравитација планете.
Ако нешто крене по злу, летелица би могла да пројури поред Меркура.

Аутор фотографије, Esa/S Corvaja
Тако близу, а тако далеко
До сада су само две свемирске мисије проучавале Меркур из непосредне близине.
Маринес 10, летелица америчке свемирске агенције НАСА-е, три пута је прошла поред ове планете 1974. и 1975. године, а тек 2011. године њена сонда Месинџер (Мессенгер) ушла је у Меркурову орбиту, где је остала четири године.
Поређења ради, више од 50 мисија било је усмерено ка Марсу.
Зашто је толика разлика у броју мисија?
„Шира јавност и доносиоци одлука углавном су више заинтересовани за планете попут Марса, на којима је можда некада постојао живот или можда чак и данас постоји", каже за ББЦ професорка Дорис Бројер, руководитељка Одељења за планетарну физику у Немачком центру за ваздухопловство и космонаутику.
Други разлог је то што је Меркур веома незгодна мета.
Иако нам је ближи него Јупитер и Сатурн, до Меркура је заправо теже стићи због његове близине Сунцу.
Гравитациона сила наше звезде толико је снажна у том делу Сунчевог система да би свака свемирска летелица која жели да уђе у орбиту око Меркура морала непрестано да успорава како не би завршила директно на Сунцу.

Аутор фотографије, NASA
Управо зато је летелица Бепи Коломбо лансирана 2018. године, а на путањи је имала бројне заокрете и обиласке.
Током осмогодишњег путовања, летелица је укупно девет пута пролетела поред Земље, Венере и самог Меркура, користећи њихову гравитацију за успоравање, уместо трошења сопственог горива.
Мисија је названа по италијанском инжењеру и математичару Ђузепеу „Бепију" Коломбу.
Управо је он први предложио маневар пролетања поред Венере, што је летелици Маринер 10 омогућило да током 1970-их три пута посети Меркур.
Погледајте: Сунце изблиза
Тајне Меркура
Већ током те прве посете постало је јасно да ова мала планета крије бројна изненађења.
„Раније смо мислили да је Меркур попут мале стене која лебди близу Сунца и да је, у геолошком смислу, практично мртав", каже др Миреја Леон Даси, научница задужена за научне операције мисије БепиКоломбо у ЕСА.
„Међутим, свака следећа мисија би мењала наше разумевање, и не само Меркура, већ и читавог Сунчевог система".
Сонда Месинџер пронашла је могуће доказе о постојању леда насталог смрзавањем воде скривеног у појединим кратерима на Меркуру.
То је било изненађујуће откриће, с обзиром да температура на површини планете може да достигне око 430 степени Целзијуса, према подацима НАСА-е.
Још једна мистерија односи се на то где и како је Меркур уопште настао.
Сонда Месинџер је на површини планете открила хемијске елементе чије присуство није у складу са чињеницом да се планета данас налази тако близу Сунца.
Неки научници претпостављају да је Меркур можда настао много даље од Сунца, можда у близини места где се данас налази Марс, а да је на садашњу позицију доспео пре неколико милијарди година, после судара са неким великим небеским телом - можда чак и са младом Земљом.
Тај судар је можда однео део спољашње коре Меркура чиме може да се објасни зашто ова планета има толико несразмерно велико унутрашње језгро.

Осим тога, Меркур је, поред Земље, једина планета у групи унутрашњих планета Сунчевог система, која има магнетно поље, иако би, према теоријским претпоставкама, требало да буде премала да би га имала.
Научници такође желе да разумеју процес „скупљања" ове планете.
Истраживање спроведено ове године указује на то да се Меркур, услед хлађења током протеклих 4,5 милијарди година, можда смањио за око 23 километра у пречнику, што је знатно више него од ранијих процена.
„Постоји толико много отворених питања о Меркуру", каже др Валентина Галуци, планетарна геолошкиња на Италијанском националном институту за астрофизику (ИНАФ), која ради на мисији БепиКоломбо.
„Надамо се да ће наша мисија пружити одговоре".
Две сонде
Летелица Бепи Коломбо се заправо састоји од три главна дела спојена у целину.
Модул за транспорт до Меркура (МТМ) је погонска јединица која је сапутнике превезла од Земље до Меркура, на путовању дугом 9,9 милијарди километара.
Пошто је обавио задатак, МТМ се одвојио почетком септембра.

Аутор фотографије, Esa
Очекује се да две сонде - сонда за истраживање Меркура (МПО) Европске свемирске агенције и сонда за истраживање магнетосфере Меркура Јапанске агенције (ЈАXА) - уђу у орбиту око Меркура 21. новембра, а да се раздвоје две и по недеље касније.
Европска сонда кретаће се ближе површини Меркура и, између осталог, проучаваће минерале на површини планете, трагати за ледом у кратерима који су стално у сенци, и истраживати унутрашње језгро планете.
Јапанска сонда кретаће се по вишој орбити и пратити појаве као што су Меркурово магнетно поље, наелектрисане честице и прашина.
Научници кажу да ће овакав приступ, помоћу две сонде, омогућити истраживање много већег подручја него било када раније.
Наравно, ако све буде текло по плану.
Екстремни услови
Долазак до Меркура је био само део изазова.
За рад на самој планети постоје огромне техничке препреке.
Сунчево зрачење на Меркуру је десет пута интензивније него на Земљи, што представља ризик за осетљиве инструменте на сондама.
Осим тога, будући да температура током дана достиже 430 степени Целзијуса, па и више, док ноћу пада на минус 180 степени Целзијуса, инжењери су морали да пронађу начин да сонде одржавају хладним и топлим, по потреби.
Међутим, мисија Месинџер НАСА-е показала је да је то могуће.

Аутор фотографије, Esa/Jaxa
Иако је америчка сонда представљала прекретницу у истраживању свемира, мисија БепиКоломбо, користећи две сонде и савременије инструменте, сада настоји да пружи одговоре на нека од важних питања која није решила претходна мисија.
Сонда Месинџер је веома детаљно проучила северну хемисферу Меркура.
„Мисија БепиКоломбо пружиће нам такав увид у јужну хемисферу", каже др Дебора Доминг, заменица научног руководиоца мисије Месинџера.
Осим што ће мисија помоћи да се расветле неке од мистерија Меркура, астрономи сматрају да ће пружити и више прилика за проучавање орбита планета које су веома близу њихових звезда.
Многе планете које имају такав положај откривене су у другим звезданим системима.
Да ли би, на пример, и на њиховој површини могао да постоји лед настао смрзавањем воде?
Нажалост, те планете су предалеко од нас да би могле детаљно да се проучавају.
Зато је истраживање планета у нашем Сунчевом систему толико важно, а томе може да допринесе мисија Бепи Коломбо, каже Доминг.
„Свети грал је откриће живота негде другде, зар не?", каже она.
„Али да бисте то урадили... морате да разумете једино место за које знамо да се на њему развио живот - наш Сунчев систем".
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























