Филм 'НАЗА': Како су израелски војници пристали да причају о страдању цивила

Аутор фотографије, Getty Images
„Ово је зграда коју треба да бомбардујем.
„НАЗА за тај напад износи четири", каже мушкарац чије се лице не види, јер је приказан само као силуета.
„Шта је НАЗА?", пита други мушкарац.
„Колатерална штета. Број цивила који ће погинути у нападу".
Ово је сцена из документарног филма „НАЗА", који је добио одличне критике, а режирали су га израелски аутори Рејчел Шор и Јувал Абрахам.
„НАЗА" је израелска војна скраћеница која је многима постала позната после премијере овог филма.
Документарни филм истражује страдање цивила током израелских војних операција у Појасу Газе, кроз разговоре са 24 анонимна припадника израелске војске и обавештајних служби, који објашњавају како се вештачка интелигенција користи за идентификацију потенцијалних циљева.
Током целог филма, Јувал Абрахам интервјуише неидентификоване изворе на крововима зграда у Тел Авиву, док се у позадини пружа поглед на осветљену панораму града.

Аутор фотографије, The Guardian
На премијери на Међународном филмском фестивалу у Венецији, документарац је освојио Специјалну награду жирија.
Публика га је поздравила и рекордним 25-минутним овацијама.
Међутим, у Израелу је изазвао жестоке реакције и осуде.
Премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да је филм део таласа подстицања мржње према Јеврејима широм света и наредио обавештајним службама да утврде идентитет учесника.
Начелник Генералштаба израелске војске, генерал-потпуковник Ејал Замир, рекао је да филм представља напад на Израел, док је министар културе Мики Зохар оптужио редитеље за „издају државе" и затражио да им се одузме држављанство.
Међутим, аутори филма стоје иза њиховог дела.
Одобрење за 'убиство 500 људи'
Редитељи кажу да њихов 80-минутни документарац „детаљно представља системе који стоје иза прорачунатог масовног убијања палестинских цивила у Појасу Газе" током рата који је уследио после напада Хамаса на Израел, 7. октобра 2023. године.
Један од саговорника каже да зна за случај да је одобрен напад у којем је требало да буде убијено 500 људи због „једне људске мете".
Израелска војска је ову тврдњу оценила као „потпуно нетачну".
Филм је резултат готово трогодишњег истраживачког новинарства редитеља, који су радили у сарадњи са британским листом Гардијаном (The Guardian), продуцентом документарца, и израелско-палестинским порталом +972 Magazine.

Аутор фотографије, The Guardian
Иако се у филму појављују 24 израелска војника и припадника обавештајних служби, редитељи наводе да су током истраживања разговарали са више од 100 извора.
„У разговорима са тим војницима успели смо да стекнемо увид у системе за одабир циљева, системе засноване на вештачкој интелигенцији и протоколе који стоје иза масовног убијања у Гази", рекао је Јувал Абрахам у емисији Њузаур (Newshour) ББЦ Светског сервиса.
Према подацима Министарства здравља у Појасу Газе којим управља Хамас, у палестинској енклави је убијено више од 73.000 Палестинаца, међу којима је више од 20.000 деце.
Абрахам каже да је филм настао због осећаја одговорности који редитељи имају као држављани Израела.
„То произлази из тога ко смо ми као Израелци који гледају како Нетанјахуова влада разара Појас Газе и убија десетине хиљада цивила, као и из осећаја да имамо одговорност да поводом тога покушамо нешто да урадимо".
Израелска влада тврди да улаже велике напоре како би избегла цивилне жртве током борбе против припадника Хамаса, за које наводи да се скривају у објектима попут болница, школа и склоништа.
Хамас негира да користи цивиле у Гази као живи штит.
'Где је тата?'
У филму се изнети ставови израелске владе и војске, према којима су њихове операције усмерене искључиво на припаднике милитантних група и да се предузимају мере да се страдање цивила сведе на најмању могућу меру.
Међутим, сведочења војника са којима су редитељи разговарали пружају другачију слику.
„Они не говоре о хируршки прецизним војним операцијама које се спроводе тако да се ризик по цивиле сведе на најмању могућу меру", каже за ББЦ Абрахам.
Филм је усредсређен на системе за одабир циљева који су засновани на вештачкој интелигенцији, и који се, према наводима редитеља, користе за идентификацију потенцијалних мета и процену могућег броја цивилних жртава.
Један од система приказаних у документарцу зове се „Где је тата?" (Where's Daddy?).
Редитељи објашњавају да тај систем обавештава припаднике обавештајних служби када се означена мета врати кући.
Систем наводно прати и чланове породице, понекад чак и преко мобилних телефона деце.
Рејчел Шор каже да систем за надзор прати разговоре и тражи изразе попут „Где је тата?" или „Када стиже?", који могу да укажу да се означена мета вратила кући.
„У филму се говори о тим НАЗА бројкама.
„Чујемо да је постојало одобрење за бомбардовање у којем би страдало до 20 цивила…
„Реч је о алгоритму који израчунава колико ће људи бити бомбардовано у свакој кући“, каже за ББЦ Абрахам.
„Оно што се заправо догодило после 7. октобра јесте да су ти НАЗА механизми [...] постали уобичајена пракса и да су омогућили убијање цивила, уместо да се њихов број сведе на најмањи могућу меру".
Оштар контраст

Аутор фотографије, The Guardian
„НАЗА" је филм о рату у Гази у којем има веома мало снимака из самог Појаса Газе.
Уместо тога, радња се највећим делом одвија на крововима зграда у Тел Авиву током ноћу, док се у позадини виде модерне стамбене зграде и осветљени прозори као призори свакодневног живота.
Такви кадрови представљају оштар контраст разарању у Појасу Газе, удаљеној свега 70 километара јужно од града, које је приказано у завршним сценама филма.
Рејчел Шор каже да су за снимање изабрали Тел Авив јер су многи од војника и припадника обавештајних служби са којима су разговарали из тог града, у којем се налази седиште израелске војске.
„Они потичу из елитног дела израелског друштва.
„Понекад себе сматрају припадницима левице", каже она.

Аутор фотографије, Anadolu via Getty Images
Али како су успели да убеде толико војника и обавештајаца да тако отворено говоре о ономе што је израелска војска, а тиме и они сами, учинила у Појасу Газе?
Абрахам каже да је добијање поверења саговорника представљало један од највећих изазова са којима су се суочили.
„Многи од њих су осећали да учествују у нечему што није исправно, да су умешани у злочине или убиства која нису била оправдана", каже он.
Већина израелских медијских кућа није критички преиспитала деловање израелски снага, што им је олакшало напоре да обезбеде саговорнике, каже Абрахам.
„Неки од људи са којима смо разговарали рекли су нам да имају осећај да им нико раније није постављао таква питања", каже он.
„А када смо их ми поставили, пристали су да говоре".
Сви саговорници који се појављују у филму пристали су на разговор под условом заштите идентитета.
„Они много ризикују тиме што говоре", каже Абрахам.
„Зато је њихов идентитет заштићен".
Подстицање јавне расправе

Аутор фотографије, Getty Images
Редитељи кажу да су се после запажене премијере на Филмском фестивалу у Венецији суочили са бројним претњама смрћу, а критичари у Израелу су их прогласили издајницима.
Бивши израелски премијер Нафтали Бенет изјавио је да је филм „ужасна крвна клевета против наших синова и ћерки", док је бивши министар одбране Авигдор Либерман редитеље описао као „мрзитеље Израела".

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Израелска војска такође је бурно реаговала, наводећи да филм представља „искривљену, обмањујућу и лажну слику о томе како израелска војска планира одабир мета и изводи нападе".
Војска је навела да се наратив филма заснива на „значајним чињеничним грешкама које произлазе из лажног и манипулативног приказивања стварности".
Абрахам каже да су се аутори документарца током готово три године више од десет пута обраћали израелској војсци тражећи коментар о свим кључним тврдњама изнесеним у филму, и одбацио је оптужбе да њихово истраживачко новинарство није тачно.

Аутор фотографије, Anadolu via Getty Images
Он сматра да бес усмерен према филму одражава општу неспремност израелског друштва да се суочи са поступцима њухиве војске у Гази.
Такође истиче да је документарац подстакао јавну расправу каква није виђена од почетка рата.
„Оно што видимо у [већини] израелских медија јесте или потпуно занемаривање или оправдавање ових злочина", каже Абрахам.
„Када се масовно убијање цивила нормализује, резултат је стање потпуног порицања.
„Надамо се да ће овај филм допринети да се пробију ти зидови порицања у израелском друштву".
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
















