Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza

Posle 25. oktobra 2026. godine i nadmoćne pobede Studentske liste (SL), u politici Srbije više ništa neće biti isto.

„Ovo nije obična izborna pobeda, ovo je lavina koja je zbrisala autoritarni režim i celu političku scenu.

„Sada ostaju dve velike političke grupacije gde Studentska lista ima apsolutni legitimitet da upravlja zemljom u narednim godinama", kaže Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka, za BBC na srpskom.

Poverenje da se apsolutno promeni čitav politički i društveni sistem, da se surovo kazne tradicionalne partije, a politički lideri pošalju u penziju dobio je studentski pokret.

Nastao je iz protesta posle rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi.

Ubedljivosti pobede doprinela je nezabeležena izlaznost birača od oko 70 odsto upisanih glasača, što je pokazalo da je politika ponovo postala tema o kojoj se u Srbiji priča.

„Srazmera pobede je možda neočekivana, ali pobeda uopšte nije neočekivana.

„Studenti su probudili većinu Srbije, izveli je iz apatije, planskog demoniziranja, tabuiziranja bavljenja politikom i aktivizmom", kaže Milan Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka, za BBC na srpskom.

Primer kampanje za udžbenike

Dvogodišnji masovni protesti, šetnje do udaljenih sela, vožnje bicikala i razgovori sa biračima do kojih tradicionalne partije nisu mogle da dođu promenile su uslove političke utakmice.

„Mobilizacija je bila potpuna i svuda u zemlji, ali je postojalo pitanje kontrole sistema i vlasti koja je bila dubinska.

„Ključ je bio u fantastično organizovanoj kampanji od vrata do vrata i sistemu kontrole izbora, a o ovome će se učiti u udžbenicima o političkim promenama i kako se izvode", smatra Marta Špala, članica Poljske akademije nauka, za BBC na srpskom.

Ipak, ona kaže da prava pitanja tek čekaju odgovore.

„Ne znamo kakvi ih sve izazovi čekaju, ne znamo u kakvom stanju je budžet jer smo videli da je mnogo novca potrošeno u kampanji, pa će ekonomski izazov biti ogroman.

„Videli smo ranije u Poljskoj i Mađarskoj da je izgradnja vladavine prava jako težak i mukotrpan posao."

Špala, koja je provela prethodnu godinu dubinski istražujući studentski pokret u Srbiji, kaže da je pitanje koje čeka odgovor i kako će se u budućnosti razvijati odnos i čvrstina ove grupe različitih ljudi koje je okupio isti cilj koji je sada ispunjen.

„Biće zanimljivo posmatrati odnos poslanika i studentskog pokreta, ko će zapravo donositi odluke - da li će to biti pokret, vlada ili parlament.

„Poverena im je velika odgovornost da sprovedu reforme i mislim da ih moraju sprovesti jako brzo jer će se izazovi vremenom samo uvećavati."

Brzo će početi i naredna izborna kampanja.

Zbog odluke bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da podnese ostavku da bi mogao da se uključi u partijsku trku na parlamentarnim izborima, izbori za ovu umnogome ceremonijalnu funkciju nisu daleko.

„Čekaju nas i predsednički izbori koji će verovatno samo potvrditi dominaciju Studentske liste u situaciji kada dosadašnja vladajuća stranka gubi poluge institucionalne, ali i finansijske moći", smatra profesor Vladisavljević.

On kaže da će sada druga najveća stranka u zemlji morati da prođe kroz sličan pad poput stranke mađarskog premijera Viktora Orbana.

„Fides je značajno pao u popularnosti čak i nakon izbora, a to je neizbežno kod autoritarnih režima jer podršku nisu stekli na pošten način i u demokratskom procesu već kroz manipulacije."

U svemu tome, naprednjacima i socijalistima i dalje u rukama ostaju gotovo sve lokalne samouprave, sem niške opštine Medijana.

Kontrola javnih preduzeća i državnih agencija ni u jednom trenutku promene vlasti u Srbiji u poslednjih trideset godina nije bila ovako monolitna, kao što je prilikom gubitka vlasti SNS-a u Skupštini Srbije.

Partijski cunami

Stručnjaci nemaju dileme da će se naprednjaci suočiti sa ozbiljnim izazovom da ispune obećanje njihovog člana Aleksandra Vučića da će biti snažna i oštra opozicija - bar na početku.

„Vučić je vladao ne samo delom režima, već je on bio taj režim, a ostali igrači su bili samo lojalisti koji nisu imali izvore moći ni u okviru stranke.

„Sve ovo će se odraziti i na njega, pa on neće imati velike šanse da opstane u politici, a sve ih čekaju i procesi za visoku korupciju pa će on biti ili u penziji, ili van zemlje", smatra Vladisavljević.

Ipak, neće samo naprednjaci dugo vidati rane od izbornog 25. oktobra.

Socijalistička partija Srbije prvi put od osnivanja i povratka višepartijskog sistema neće biti u parlamentu.

Do političkog dna doveo je Ivica Dačić, lider koji je uspeo i da je spasi posle preuzimanja stranke posle perioda neizvesnosti posle odlaska Slobodana Miloševića početkom 2000-ih godina.

Odlazak Branka Ružića iz partije nije bio dovoljan znak socijalistima da su na krivom putu.

„SPS je kroz više decenija demonstrirao loše delovanje spram građana i zaslužuje da, ako se značajno ne reformiše za šta ne pokazuje kapacitete, suoči se sa sudbinom neodrživosti.

„Istovremeno, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, SRCE Zdravka Ponoša i Novi DSS Miloša Jovanovića demonstrirali su odsustvo sluha za situaciju i razumevanja konteksta, veliki politički egoizam koji se ne prašta", zaključuje Krstić.

Šta čeka susede, a šta međunarodne partnere?

Osim na domaćem planu, Studentsku listu i njenu buduću vladu sačekaće i pitanja koja dolaze sa druge strane granice.

Ni za kandidate za poslanike, a ni za studente, ove teme do sada nisu bile prioritet.

„SL je vrlo pravilno u kampanji insistirala na unutrašnjim pitanjima, reformi države i povratku u okvir ustavnosti i zakonitosti.

„Bez toga nema ni zdrave i adekvatne spoljne politike koja se temelji na nacionalnim interesima i vrednostima na kojima počiva društvo", smatra Krstić.

On kaže da je spoljna politika naprednjaka bila vođena taktikom koja je išla u korist režima, a ne državnih interesa.

„Spoljna politika nove vlasti sigurno neće praviti radikalne zaokrete, ali verujem da će se ona voditi mnogo iskrenije, posvećenije i uspešnije nego do sada."

U takvom odnosu snaga, više promena od međunarodnih partnera mogli bi da osete susedi.

„Jasno je da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji ili redefinisati odnos prema Republici Srpskoj, da je nacionalni interes Srbije opstanak tog entiteta Bosne i Hercegovine u dejtonskim okvirima.

„Ali regionalni odnosi više neće biti korišćeni kao paravan za prikrivanje unutrašnjih problema, što je često nailazilo na dobar obostrani odgovor od suseda", smatra profesor Krstić.

Marta Špala, članica ekspertske grupe BiEPAG koja se bavi strateškim studijama o Balkanu, podseća da je spoljna politika često bila isuviše tvrd orah za reformske vlasti u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

Pogledajte video: SNS štab posle proglašenja izbornog poraza

Zoran Zaev došao je na vlast u Severnoj Makedoniji pa postigao kompromis sa Grčkom o imenu zemlje, ali se zemlja nije mnogo pomerila u procesu evropskih integracija.

„Važno je da se usmere na domaća pitanja jer smo i ranije videli da su reformske vlasti u regionu gubile podršku zbog pitanja spoljne politike.

„Evropska unija bi trebalo da na svaki način proba da pomogne u unutrašnjim reformama, ali da ne vrši preveliki pritisak u vezi sa sankcijama Rusiji ili dijalogom sa Kosovom", zaključuje ona.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk