Vodič kroz izbore u Srbiji: Ko je ko i ko je s kim

Te nedelje, 25. oktobra, kao i svakog vikenda, na programu će biti čitav niz velikih duela, lepih golova i koševa, ali će od svih utakmica većina u Srbiji ipak pratiti - izbornu.

Pripreme su uveliko u toku, a sada je iskristalisano i koji će sve timovi nastupiti na toj političkoj utakmici, potencijalno najdramatičnijoj od 2012. godine, kada su Srpska napredna stranka (SNS) i Aleksandar Vučić došli na vlast.

Na izborima će učestovati 18 lista, sa ukupno 2.418 kandidata za poslanike budućeg saziva Skupštine Srbije, utvrdila je Republička izborna komisija.

Polovina učesnika su manjinske liste.

Sedam lista na izbore idu sa maksimalnim brojem od 250 kandidata za poslanike Skupštine Srbije.

Ostalih 11 imaju nešto manje ili značajno manje kandidata.

Jedna od proglašenih lista - Izbor naroda, koalicije u kojoj su opozicioni Narodni pokret Srbije, Novo lica Srbije i Ekološki ustanak - povučena je zbog podrške studentima.

Odlukom RIK-a, zbog 'brisanja' ove liste, ostale, koje su bile ispod nje u trenutku kada su predate kandidature, pomerene su za mesto gore, pa će tako opoziciona lista Evropska Srbija, koja je bila deseta, na glasačkom listiću biti pod brojem devet.

1. Srpska napredna stranka

Lista Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija biće prva na izbornom listiću.

Na prvom mestu je Vučić, koji je kandidat za predsednika vlade, a slede ga bivši premijer i zvanični predsednik SNS-a Miloš Vučević i Ana Brnabić, predsednica raspuštene Skupštine Srbije i bivša premijerka.

Nešto detaljniji pregled njihovog spiska od 250 kandidata za narodne poslanike, otkriva i koje još partije žele da uz SNS uđu u poslaničke klupe.

Pre svega je tu Vjerica Radeta, zvaničnica Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, osuđenog za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, od koje se SNS 2008. otcepila.

Kada su Vučić i Tomislav Nikolić, nekadašnji visoki funkcioneri SRS-a, odlučili da formiraju naprednjake, iz tabora radikala usledili su žestoki napadi.

Ovog puta idu zajedno, pa je tako na listi i Šešeljev sin Aleksandar.

Tu su i Stefan Krkobabić, lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke i Milija Miletić iz Ujedinjene seljačke stranke.

Na listi su i, između ostalog, i glumci Lidija Vukićević i Branislav Lečić, košarkaš Željko Rebrača, student Miloš Pavlović, kao i Vukašin Vučićević, sin Dragana J. Vučićevića, vlasnika i urednika provladinog tabloida Informer.

Kandidovani su ljudi koji se „ne stide ni sebe, ni politike koju predstavljaju", dok blokade samo donose podele, kaže Vučević.

Kako je izgledao veliki SNS miting u beogradskoj Areni 3. oktobra, možete pogledati u narednom videu:

Tokom mitinga, Vučić je najavio da će, ako SNS dobije dovoljno glasova za formiranje vlade, njegov kabinet imati daleko manje ministarskih mesta - samo 12 u odnosu na dosadašnjih 30.

Takođe, najavio je i „vladu na točkovima", koja će stalno obilaziti Srbiju, kao i značajna ulaganja za jug zemlje.

Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika, tako da će uskoro biti održani i predsednički izbori.

2. Socijalistička partija Srbije

Koalicija oko socijalista, koja od 2012. na republičkom nivou čini vlast sa SNS-om, nazvana je Ivica Dačić - faktor stabilnosti.

Biće na drugom mestu izbornog listića.

Prvi na listi je Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova, a bivši premijer, ministar inostranih poslova i predsednik republičke skupštine.

Socijalisti na izbore izlaze u saradnji sa Jedinstvenom Srbijom (JS) Dalibora Markovića Palme - sina Dragana Markovića Palme, preminulog 2024. - i Socijaldemokratskom partijom Srbije, sa čijeg čela se nedavno povukao Rasim Ljajić, a u njihovom bloku su i Zeleni Srbije.

„Socijalistička partija Srbije je kao u Bibliji, grm kupine koja gori, ali ne sagoreva - ostavljamo plamen za buduće generacije socijalista i socijalistkinja", izjavio je Dačić.

U izbornu trku, SPS ulazi uzdrman unutarstranačkim podelama i izbacivanjem istaknutog zvaničnika Branka Ružića, nekadašnjeg ministra prosvete.

U međuvremenu su i pojedini lokalni odbori SPS-a podržali Ružića, koji ostaje u politici, ali ne isključuje ni mogućnost učešća na izborima, za koje je u opširnom intervjuu za BBC na srpskom rekao da će „doneti zemljotres".

3. 'Studentska lista - studenti pobeđuju'

Lista zbog čijeg delovanja u velikoj meri i dolazi do izbora.

Nizu zahteva masovnih protesta, među kojima je pre svega utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, studenti su u aprilu 2025. dodali još jedan - vanredne parlamentarne izbore.

Vide ih, kako kažu, kao jedini put u „slobodu institucija“.

Uz zvuke trubača i taktove užičkog kola, u predvečerje 14. septembra studenti su predali listu, da bi je RIK proglasio dan kasnije.

Biće pod brojem tri na izbornom listiću.

U narednom videu pogledajte šta od studentske liste očekuju njene pristalice.

U međuvremenu je na sajtu studentskog pokreta objavljena je njihova lista 250 kandidata za poslanike, o kojoj se dugo spekulisalo u medijima.

Nosilac je Ilija Srdanović, profesor urgentne medicine i kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

„Imamo cilj i ne osvrćemo se", rekao je Srdanović u opširnom intervjuu za BBC na srpskom.

Između ostalih, na listi su i dramaturg Željko Hubač, glumac Tihomir Stanić, nekadašnji kapiten košarkaške reprezentacije Jugoslavije Dejan Bodiroga, bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, muzičar Feđa Dimović, sociolog Jovo Bakić, atletičar Mihail Dudaš i Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta.

Prikupljanje potpisa za studentsku listu obeležili su dugački redovi njihovih pristalica u nekoliko gradova širom Srbije.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, studentska lista je najveći takmac vlastima na izborima, zbog čega ju je podržalo i nekoliko opozicionih stranaka i pokreta, iako su se studenti do sada često ograđivali od opozicije, pa i javno je kritikovali.

Među njima su stranke veoma različitih profila.

Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS), Zeleno-levi front (ZLF), Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka, Pokret „Ljubav, vera, nada“ Nemanje Šarovića, bivšeg funkcionera Srpske radikalne stranke, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Lokalni front iz Kraljeva, Dveri, Dosta je bilo, ProGlas, Romska partija i niz lokalnih organizacija.

Studentski tabor u međuvremenu je podržala i koalicija Narodna Srbija, čija je izborna lista proglašena, pa povučena, a čine je Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i Novo lice Srbije Miloša Parandilovića.

„Ovo je naš doprinos referendumskoj atmosferi i da pokažemo da je ovo izbor ili Srbija ili mafija - ili će ovi da ostanu da vlasti ili da ih počistimo i imamo zdravu državu", izjavio je Parandilović.

„Kompletne resurse i kontrolore stavićemo u funkciju studentske liste", dodao je Jovanović.

4. 'Rasim Ljajić - Ljudski'

Broj četiri na izbornom listiću biće manjinska izborna lista okupljena oko Rasima Ljajića, dugogodišnjeg funkcionera i ministra u više vlada Srbije.

Nazvana je Rasim Ljajić - Ljudski, a okuplja Sandžačku demokratsku partiju (SDP) i Crnogorsku demokratsku partiju (CDP).

Ljajić nije kandidat za poslanika, ali je, kako kaže, listi „dao ime radi vidljivosti".

„Ne borimo se da pobedimo, već da naši poslanici budu presudni", izjavio je Ljajić, aktuelni predsednik beogradskog Fudbalskog kluba Partizan.

Šta je sve rekao u opširnom intervjuu za BBC na srpskom rekao o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji, društvu koje je „duboko podeljeno", kao i šta očekuje kada se 25. oktobra birališta zatvore, pogledajte - OVDE.

Ljajić je 1990-ih osnovao SDP i decenijama bio njen lider, da bi krajem 2000-ih osnovao i Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS), koja se bavi politikom na širem, državnom planu, a ne isključivo lokalnom kao SDP.

Tokom leta Ljajić je podneo ostavku na mesto predsednika SDPS-a - na čijem čelu je sad Jug Radivojević - a koji je na listi sa SPS-om.

Srđan Šajn, predsednik Romske partije, negodovao je zbog toga što je Ljajićevoj listi dozvoljen status manjinske.

Zvaničnu žalbu RIK-u podneli su 17. septembra, a Šajn je najavio da će tražiti reakciju Ustavnog suda, kao i evropskih institucija.

5. Savez vojvođanskih Mađara

Najveća stranka mađarske manjine, dugogodišnji partner naprednjaka na vlasti.

Balint Pastor, predsednik SVM-a, kaže da se ne bave ko je na listi Srpske napredne stranke, ko na studentskoj, niti ko je na listama „prve, druge, treće, četvrte ili pete opozicione stranke", već samo interesima vojvođanske mađarske zajednice.

Lista Savez vojvođanskih Mađara - dr Balint Pastor na listuću će biti pod rednim brojem pet.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM), koja je podržala studentsku listu, zahteva od RIK-a obrazloženje kako je lista SVM-a dobila status manjinske, kada je na njoj „više kandidata koji su najverovatnije pripadnici većinskog naroda".

6. 'Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje'

Postojale su i najave da bi bošnjačke partije mogle da formiraju zajedničku listu, ali to se ipak neće desiti.

Stranka pravde i pomirenja (SPP) izlazi na listi Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje.

„Želimo bolje odnose sa državama susedima u regionu, a poseban odnos stavljamo na odnose Beograda i Sarajeva, koji je posebno važan za bošnjački narod u Srbiji, ali i za stabilnost i budućnost Zapadnog Balkana", izjavio je Zukorlić posle aprilskog sastanka sa Vučićem.

7. 'Ruska stranka - Srbija u Briksu - Slobodan Nikolić'

Podneta kao lista ruske nacionalne manjine.

Nosilac je Slobodan Nikolić, bivši potpredsednik Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Vladimir Putin".

Ruska stranka formirana je u junu 2013. u Šapcu - odakle je Nikolić - kao politička organizacija ruske nacionalne manjine, iako je tada u regionu Mačve živelo 92 ljudi koji su se izjašnjavali kao Rusi, piše Danas.

Zalažu se, kako kažu, za jačanje veza sa Rusijom, kao i članstvo u BRIKS-u, platformi za saradnju koju predvode Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

Na ovim izborima uz njih su i Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

8. 'Autentična desnica'

Treći izborni ciklus u nizu gde Nova demokratska stranka Srbije (NDSS) Miloša Jovanovića i Monarhisti - Pokret za kraljevinu Srbiju Vladimira Jelića idu zajedno.

Kao jedan od kriterijuma za saradnju naveli su, između ostalog, protivljenje ulasku u Evropsku uniju, sa kojom Srbija od 2014. pregovara o članstvu.

Listu su nazvali Autentična desnica, nosilac je Miloš Jovanović, koji predstojeće izbore naziva „sudbonosnim".

Ne postoji iskreni desničar kome smena Vučića nije imperativ, izjavio je Jovanović.

Kao referendumsko pitanje izbora vidi „gde su nam državne granice, da li je Ratko Mladić zločinac ili heroj, kako brak treba da izgleda u Srbiji, da li treba da uvodimo sankcije savezničkim državama poput Ruske Federacije", prenosi Tanjug.

Jovanović je jedan od retkih opozicionih političara koji su prisustvovali i komemoraciji i sahrani Mladića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, osuđenog za najteže ratne zločine tokom ratnog raspada Jugoslavije.

Među onima koji su podržali listu Autentična desnica je i pesnik Matija Bećković.

U opširnom intervjuu za BBC na srpskom, Miloš Jovanović pričao je o ambicijama na predstojećim izborima, Kosovu, hoće li u koaliciju sa studentima ili Vučićem i šta je to što bi prvo promenio kada bi došao na vlast.

9. Proevropska opozicija

Čine je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića.

Listu su nazvali Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš.

„Imamo jasne ideje i program - kako se u 100 dana demontira režim Srpske napredne stranke i kako da se gradi evropska Srbija u koju verujemo i za koju se borimo“, izjavio je Đilas.

Uprkos pritiscima pristalica studentskog pokreta i nesuglasicama u sopstvenim redovima - pre svega oko toga da li treba da odustanu od trke i podrže studente - ova koalicija je ipak odlučila da učestvuje na izborima.

Ne rušimo referendumsku atmosferu izlaskom na izbore, ona je „nestala kada su predstavnici studenske organizacije rekli da ne žele saradnju sa opozicijom", smatra Ponoš, dodajući „stranke služe za to da idu na izbore", a ne na „izbore za mis".

Postoji mogućnost da podržimo manjinsku vladu Studentske liste, ali ne bezuslovno, istakao je nešto kasnije.

Najbolji način za pobedu su tri opozicione liste - studentska, desna i evropska, dodao je Đilas, koji veruje da će to podići izlaznost.

Nekoliko visokih zvaničnika ovih stranaka, među kojima je zamenik predsednika SSP Borko Stefanović, predsednici odbora SSP-a u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, kao i dva člana Predsedništva Srbije Centar, odlučilo je da povuče imena sa liste.

10. 'SDA Sandžaka - čuvari Sandžaka'

Još jedna manjinska bošnjačka lista.

Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA), na čijem čelu je još od 1990. Sulejman Ugljanin, na izbore izlazi pod listom SDA Sandžaka - čuvari Sandžaka.

Očekujemo dobar izborni rezultat, koji omogućava učešće u vlasti sa „demokratskim i proevropskim snagama" koje „ne mrze muslimane", kaže Ugljanin.

„Jasan program - decentralizacija na svim nivoima, ravnomerni regionalni i održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, jednakost pred zakonom, donošenje Zakona o lustraciji, briga o porodici i stvaranje uslova da mladi budućnost grade u Sandžaku", izjavio je Ahmedin Škrijelj, donedavni narodni poslanik, koji je prvi na listi SDA.

11. 'Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK'

Morala je da otkloni nedostatke, ali je ipak proglašena lista Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK.

„Ubeđen sam da će i studenti i SNS doći da razgovaraju sa nama - mi mirimo ljude, biznismeni grade mostove, a političari zidove", smatra Karić, osnivač i vlasnik kompanije BK i nekada istomene televizije.

Politikom se bavio i tokom poslednjih godina 20. i prvih godina 21. veka - 1998. je postao ministar bez potrfelja u vladi Srbije koju je predvodila SPS.

Partiju Pokret snaga Srbije osnovao je 2004. godine, kada je bio i kandidat na predsedničkim izborima, osvojivši čak 18 odsto glasova.

Sa braćom je 1994. godine, a u saradnji sa Javnim preduzećem PTT saobraćaja Srbija, osnovao kompaniju Mobilne telekomunikacije Srbije - Mobtel.

Protiv Karića su vođeni i postupci zbog poslovanja Mobtela, a on posle raspisivanja poternice 2006. odlazi u Rusiju, odakle se vraća 2016. godine.

Deo optužnica je u međuvremenu zastareo, a deo je povučen.

Prethodnih godina Karić je podržavao SNS i Vučića.

12. 'Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i čistu Srbiju'

Samo nekoliko dana pre isteka vremena za prijavu, RIK je proglasio i listu Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i čistu Srbiju.

Podneo ju je Dejan Žujović, lekar koji je u javnosti postao poznat tokom izbijanja pandemije korona virusa, kada je žestoko kritikovao Krizni štab i zdravstvenu politiku države, piše Istinomer.

Za povredu časti, ugleda i duševnu bol tužio ga je epidemiolog Predrag Kon, nekadašnji član Kriznog štaba, a Žujović je u 2022. na ročište u Prvom osnovnom sudu došao sa maskom na licu i u zaštitnom skafanderu, sa 140 ručno ispisanih imena lekara preminulih tokom pandemije.

Bio je lider pokreta „Za sve moje ljude“, a krajem marta 2025. formirao je Srpski liberalni savez.

13. 'Biram pravdu - Biram budućnost - Koalicija Snaga'

Manjinska lista koalicije Snaga.

Čine je Stranka budućnosti i razvoja (bošnjačka manjina) i Građanska stranka Grka Srbije (grčka manjina).

Pun naziv liste je prilično dugačak: Biram pravdu - Biram budućnost - Koalicija Snaga - Ferid Bulić - Vasilios Provelegios - Stranka budućnosti i razvoja - Građanska stranka Grka Srbije.

14. 'Stranka rusko-srpskog jedinstva, Rusi i Srbi braća zauvek'

Još jedna lista ruske manjine - Stranka rusko-srpskog jedinstva, Rusi i Srbi braća zauvek.

Rade Savić, lider SRSJ, prethodno je postao poznat kao svetski rekorder i prvak u pauerfiltingu, disciplini dizanja tegova.

Mediji su 2018. pisali da je u jednom danu upisao Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja na Kosovu i Metohiji i postao predavač na istom fakultetu.

Iz te partije „žele promenu politike koja bi vodila ka jačanju saradnje i još bližim odnosima Srbije i Rusije", navode u pisanom odgovoru za BBC.

Ukoliko bi bili u prilici, posle izbora 25. oktobra „najradije ne bi sarađivali ni sa jednom političkom opcijom", iako priznaju da to „nije realno".

15. 'Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić'

Proglašena, pa poništena, sa napomenom da ispravi nedostatke, pa ponovo proglašena lista Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić premijer Srbije.

Pojedini članovi komisije dovodili su u pitanje validnost liste zbog izjava bez potpisa, JMBG-a, pečata, datuma.

Lista ima samo devet kandidata za parlament, od čega je Đurić na osmom mestu.

Postao je poznat tokom julskih protesta 2020. u Beogradu, posle najave vlasti o ponovnom uvođenju policijskog časa zbog epidemije koronavirusa.

Na jednom od protesta Đurić je u kameru N1 na ulici uzvikivao „Ćale, ovo je za tebe“, aludirajući na oca preminulog tokom pandemije, i snimak je postao viralan.

Narednih godina bio je prisutan i na drugim protestima, zatim osnovao i pokret „Ćale, ovo je za tebe“, koji je 2024. učestvovao na beogradskim izborima.

Prilikom predaje liste za predstojeće izbore, Đurić je izjavio da oni predstavljaju treću opciju, između SNS-a i studenata, da se zalaže za ulazak Srbije u EU, kao i dekriminalizaciju kanabisa i legalizaciju u medicinske svrhe.

Mnogi sumnjaju kako je skupio 10.000 potpisa podrške - jedan od članova RIK-a je čak upotrebio izraz fantomska lista, što je neformalni izraz za liste koje izgledaju kao prava politička opcija, ali se sumnja da su napravljene uglavnom da zbune birače ili oslabe neku drugu listu.

Đurić do sada nije reagovao na te tvrdnje.

16. 'Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju'

Narodna stranka Vladimira Gajića je uoči izbora najavila koaliciju sa pokretom „Mi - snaga naroda" Branimira Nestorovića.

Međutim, nje neće biti zbog Nestorovićevih „ozbiljnih zdravstvenih problema", izjavio je Gajić, iako je samo dan ranije izjavio da će do koalicije doći.

Umesto toga, na izbore izlaze na listi Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju - Narodna stranka, Bunt- Prava Srbija.

„Mi smo alternativa i vladajućoj stranci i njenom glavnom oponentu, Studentskoj listi - razlikujemo se u mnogim važnim političkim tačkama i to ćemo objasniti tokom kampanje", izjavio je Gajić tokom predaje potpisa.

17. Albanske partije i uloga Aljbina Kurtija

Posle dugih pregovora, u kojima je veliku ulogu odigrao kosovski premijer Aljbin Kurti, albanske partije iz Bujanovca, Preševa i Medvede izlaze na jednoj manjinskoj listi.

Reublička izborna komisija je potvrdila učešće liste „Albanska Koalicija - Koalicioni Shqiptar".

Sporazum je postignut upravo u Kurtijevom kabinetu u Prištini, gde su predstavnici albanskih partija - između kojih je ranije bilo i napetosti - odlazili na pregovore i sastanke.

Kurti ga naziva „potencijalno istorijskim".

U njemu učestvuje osam partija, a prvi na listi će biti lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi, donedavno jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije.

Redosled kandidata na listi odreden je političkom težinom partija, prema broju odbornika na poslednjim lokalnim izborima, saopšteno je ranije iz ovih stranaka.

Prema procenama, jedinstvena albanska lista bi na izborima mogla do tri ili čak četiri poslanička mandata, pišu Bujanovačke.

Ovo je prvi put od 2020. da su se albanske stranke ujedinile, a tada su osvojile tri mandata.

Potpisnice sporazuma su se obavezale i da se neće medusobno javno napadati i da niko neće ništa preduzimati bez saglasnosti ostalih, što važi i za postizborne sporazume, kao i predstojeći parlamentarni mandat.

Koordinacija predviđa i konsultacije sa Kurtijem ili predstavnikom kog on odredi, pišu Bujanovačke.

18. 'Majka Srbija - Gruda'

Republička izborna komisija potvrdila je i da će na izborima učestvovati još jedna lista koja ima status nacionalne manjine.

Reč je o listi „Majka Srbija - Gruda" na kojoj je 28 kandidata za poslanike republičke skupštine.

Prvi na listi je Vitomir Nedeljković, master inženjer iz Kragujevca.

Pre osam godina, kragujevačka Nova snaga tražila je da Vitomir Nedeljković podnese ostavku na članstvo u Gradskom veću za lokalnu samoupravu, tvrdeći da je „uhvaćen da prepisuje na kolokvijumu na master studijama Fakulteta inženjerskih nauka", preneo je tada Info.kg.

Nedeljković je na lokalnim izborima 2016. nastupio na listi sa Novom snagom, ali su se posle izbora razišli, podsetio je tada Info.kg.

Nije dostupan podatak kakav je bio ishod slučaja navodnog prepisivanja kolokvijuma na master studijama.

Vitomir Nedeljković je, prema kragujevačkom sajtu ritamgrada.rs, promenio nekoliko stranaka, među kojima je i lista slovačke nacionalne manjine 'Jaka Srbija'.

Ranije je biran sa liste Srpske napredne stranke, ali i Socijaldemokratske stranke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, kada je bio i član Gradskog veća, dok je 2012. predstavljao Demokratsku stranku posle prelaska iz Demohrišćanske stranke Srbije, dodali su.

Učestvuje u gradskoj vlasti kao član Komisije za pružanje podrške, unapređenje i zaštitu starih lica Grada Kragujevca.

Faktor Branimir Nestorović

Do sada najburnije predizborno dešavanje u okviru jedne stranke ili pokreta dogodilo se u taboru Branimira Nestorovića i „Mi - snaga naroda".

Uprkos najavljenoj koaliciji sa Narodnom strankom, nekoliko članova predsedništva „Mi - snaga naroda" je tvrdilo da im se nameće i koalicija sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, bivšeg ministra u više resora, kao i nekadašnjeg direktora Bezbednosno informativne agencija (BIA).

Iza tog pokušaja nametanja stoje upravo BIA i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je Slobodan Ilić, poslanik „Mi - snaga naroda".

Zbog protivljenja koaliciji sa Vulinom - koji je od 2023. pod sankcijama SAD zbog sumnji za umešanost u korupciju i veze sa organizovanim kriminalom - izbačeni su iz stranke, tvrde.

„Imali smo zahtev od ljudi iz Ruske Federacije da okupimo sve rusofilske stranke i pokrete u Srbiji, i u okviru toga i Pokret socijalista Aleksandra Vulina, koji tamo uživa veliki ugled", rekao je Nestorović, ne otkrivajući detalje.

U međuvremenu je dosta pažnje izazvao snimak rasprave visokih zvaničnika njihovog pokreta, gde se pominje i susret jednog od njih sa Andrejom Vučićem, bratom predsednika Aleksandra Vučića, o čemu možete čitati - OVDE.

Na kraju su iz „Mi snaga naroda" saopštili da uopšte neće izaći na izbore.

Nestorović, lekar koji je do popularnosti došao tokom epidemije korona virusa, jedno je od najvećih iznenađenja prethodnih izbora iz 2023. godine, kada je osvojio skoro pet odsto glasova.

Opširnije o drami u „Mi - snaga naroda" pročitajte u zasebnom tekstu.

Romske partije

Pominjana je mogućnost i da romske partije izađu na jedinstvenoj listi, ali do toga izgleda da neće doći.

Unija Roma Srbije i Demokratska unija Roma Srbije prethodno su potpisale sporazum o zajedničkom nastupu, potencijalno uz Romsku partiju i Građanski pokret Roma Srbije (GPRS).

Romi već dve decenije nemaju mogućnost da ih neko bira i da budu zastupljeni tamo gde se rešavaju njihovi problemi - u skupštini, vladi i institucijama, izjavio je tada Miloš Mihajlović, predsednik Unije Roma Srbije.

Jedinstvenom listom to bi moglo da se promeni, smatra.

Međutim, Demokratska unija Roma je 17. septembra odustala od daljih dogovora i aktivnosti oko izbora, saopštili su.

Želeli su, kako kažu, šire objedinjavanje romskih partija i organizacija, do čega nije došlo, pa dalje idu sami, iako ističu da to „ne treba tumačiti kao prekid odnosa sa Unijom Roma Srbije".

Potom je iz pregovora izašao i GPRS, a ranije je pregovore napustila i Romska partija, koja je u međuvremenu takođe podržala studentsku listu.

Nije poznato da li je neka od partija predala potpise za listu.

Bez hrvatske manjine

Hrvatske stranke u Srbiji su prvi put u situaciji da ne učestvuju na parlamentarnim izborima, saopštio je Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), prenosi Beta.

I to zbog političkih sukoba unutar hrvatske zajednice, ističu.

Zbog nepostojanja garantovanih mandata za hrvatsku manjinu uvek su, kako navode, kroz predizborne koalicije obezbeđivali političku participaciju Hrvata.

„I tako je bilo sve do ovih vanrednih parlamentarnih izbora", istakli su iz DSHV-a.

Međutim, istekom roka za predaju izbornih lista postalo je jasno da među njima nema stranke koju bi podržali, dok sopstvenu listu neće imati.

Odgovornost za takav ishod DSHV pripisuje „strukturama i snagama u hrvatskoj zajednici" koje su, tvrde, radile na „razaranju institucionalnog okvira DSHV-a" i izgradnji političke alternative pod nazivom „Hrvatska nacionalna vizija".

Hrvatska nacionalna vizija (HNV) osnovana je u aprilu 2026. i predstavljena kao „građanska inicijativu sa političkim ambicijama u zastupanju Hrvata u Srbiji".

Ni HNV ne učestvuje na parlamentarnim izborima.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk