Водич кроз изборе у Србији: Ко је ко и ко је с ким

Те недеље, 25. октобра, као и сваког викенда, на програму ће бити читав низ великих дуела, лепих голова и кошева, али ће од свих утакмица већина у Србији ипак пратити - изборну.

Припреме су увелико у току, а сада је искристалисано и који ће све тимови наступити на тој политичкој утакмици, потенцијално најдраматичнијој од 2012. године, када су Српска напредна странка (СНС) и Александар Вучић дошли на власт.

На изборима ће учестовати 18 листа, са укупно 2.418 кандидата за посланике будућег сазива Скупштине Србије, утврдила је Републичка изборна комисија.

Половина учесника су мањинске листе.

Седам листа на изборе иду са максималним бројем од 250 кандидата за посланике Скупштине Србије.

Осталих 11 имају нешто мање или значајно мање кандидата.

Једна од проглашених листа - Избор народа, коалиције у којој су опозициони Народни покрет Србије, Ново лица Србије и Еколошки устанак - повучена је због подршке студентима.

Одлуком РИК-а, због 'брисања' ове листе, остале, које су биле испод ње у тренутку када су предате кандидатуре, померене су за место горе, па ће тако опозициона листа Европска Србија, која је била десета, на гласачком листићу бити под бројем девет.

1. Српска напредна странка

Листа Александар Вучић - Уједињена Србија биће прва на изборном листићу.

На првом месту је Вучић, који је кандидат за председника владе, а следе га бивши премијер и званични председник СНС-а Милош Вучевић и Ана Брнабић, председница распуштене Скупштине Србије и бивша премијерка.

Нешто детаљнији преглед њиховог списка од 250 кандидата за народне посланике, открива и које још партије желе да уз СНС уђу у посланичке клупе.

Пре свега је ту Вјерица Радета, званичница Српске радикалне странке (СРС) Војислава Шешеља, осуђеног за ратне злочине пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, од које се СНС 2008. отцепила.

Када су Вучић и Томислав Николић, некадашњи високи функционери СРС-а, одлучили да формирају напредњаке, из табора радикала уследили су жестоки напади.

Овог пута иду заједно, па је тако на листи и Шешељев син Александар.

Ту су и Стефан Кркобабић, лидер Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), Марјан Ристичевић из Народне сељачке странке и Милија Милетић из Уједињене сељачке странке.

На листи су и, између осталог, и глумци Лидија Вукићевић и Бранислав Лечић, кошаркаш Жељко Ребрача, студент Милош Павловић, као и Вукашин Вучићевић, син Драгана Ј. Вучићевића, власника и уредника провладиног таблоида Информер.

Кандидовани су људи који се „не стиде ни себе, ни политике коју представљају", док блокаде само доносе поделе, каже Вучевић.

Како је изгледао велики СНС митинг у београдској Арени 3. октобра, можете погледати у наредном видеу:

Током митинга, Вучић је најавио да ће, ако СНС добије довољно гласова за формирање владе, његов кабинет имати далеко мање министарских места - само 12 у односу на досадашњих 30.

Такође, најавио је и „владу на точковима", која ће стално обилазити Србију, као и значајна улагања за југ земље.

Вучић је 27. септембра поднео оставку на место председника, тако да ће ускоро бити одржани и председнички избори.

2. Социјалистичка партија Србије

Коалиција око социјалиста, која од 2012. на републичком нивоу чини власт са СНС-ом, названа је Ивица Дачић - фактор стабилности.

Биће на другом месту изборног листића.

Први на листи је Ивица Дачић, актуелни министар унутрашњих послова, а бивши премијер, министар иностраних послова и председник републичке скупштине.

Социјалисти на изборе излазе у сарадњи са Јединственом Србијом (ЈС) Далибора Марковића Палме - сина Драгана Марковића Палме, преминулог 2024. - и Социјалдемократском партијом Србије, са чијег чела се недавно повукао Расим Љајић, а у њиховом блоку су и Зелени Србије.

„Социјалистичка партија Србије је као у Библији, грм купине која гори, али не сагорева - остављамо пламен за будуће генерације социјалиста и социјалисткиња", изјавио је Дачић.

У изборну трку, СПС улази уздрман унутарстраначким поделама и избацивањем истакнутог званичника Бранка Ружића, некадашњег министра просвете.

У међувремену су и поједини локални одбори СПС-а подржали Ружића, који остаје у политици, али не искључује ни могућност учешћа на изборима, за које је у опширном интервјуу за ББЦ на српском рекао да ће „донети земљотрес".

3. 'Студентска листа - студенти побеђују'

Листа због чијег деловања у великој мери и долази до избора.

Низу захтева масовних протеста, међу којима је пре свега утврђивање одговорности за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, студенти су у априлу 2025. додали још један - ванредне парламентарне изборе.

Виде их, како кажу, као једини пут у „слободу институција“.

Уз звуке трубача и тактове ужичког кола, у предвечерје 14. септембра студенти су предали листу, да би је РИК прогласио дан касније.

Биће под бројем три на изборном листићу.

У наредном видеу погледајте шта од студентске листе очекују њене присталице.

У међувремену је на сајту студентског покрета објављена је њихова листа 250 кандидата за посланике, о којој се дуго спекулисало у медијима.

Носилац је Илија Срдановић, професор ургентне медицине и кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

„Имамо циљ и не осврћемо се", рекао је Срдановић у опширном интервјуу за ББЦ на српском.

Између осталих, на листи су и драматург Жељко Хубач, глумац Тихомир Станић, некадашњи капитен кошаркашке репрезентације Југославије Дејан Бодирога, бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, музичар Феђа Димовић, социолог Јово Бакић, атлетичар Михаил Дудаш и Александар Бауцал са Филозофског факултета.

Прикупљање потписа за студентску листу обележили су дугачки редови њихових присталица у неколико градова широм Србије.

Према истраживањима јавног мњења, студентска листа је највећи такмац властима на изборима, због чега ју је подржало и неколико опозиционих странака и покрета, иако су се студенти до сада често ограђивали од опозиције, па и јавно је критиковали.

Међу њима су странке веома различитих профила.

Демократска странка (ДС), Покрет слободних грађана (ПСГ), Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС), Зелено-леви фронт (ЗЛФ), Крени-промени, Социјалдемократска странка, Покрет „Љубав, вера, нада“ Немање Шаровића, бившег функционера Српске радикалне странке, Лига социјалдемократа Војводине, Локални фронт из Краљева, Двери, Доста је било, ПроГлас, Ромска партија и низ локалних организација.

Студентски табор у међувремену је подржала и коалиција Народна Србија, чија је изборна листа проглашена, па повучена, а чине је Народни покрет Србије Мирослава Алексића, Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте и Ново лице Србије Милоша Парандиловића.

„Ово је наш допринос референдумској атмосфери и да покажемо да је ово избор или Србија или мафија - или ће ови да остану да власти или да их почистимо и имамо здраву државу", изјавио је Парандиловић.

„Комплетне ресурсе и контролоре ставићемо у функцију студентске листе", додао је Јовановић.

4. 'Расим Љајић - Људски'

Број четири на изборном листићу биће мањинска изборна листа окупљена око Расима Љајића, дугогодишњег функционера и министра у више влада Србије.

Названа је Расим Љајић - Људски, а окупља Санџачку демократску партију (СДП) и Црногорску демократску партију (ЦДП).

Љајић није кандидат за посланика, али је, како каже, листи „дао име ради видљивости".

„Не боримо се да победимо, већ да наши посланици буду пресудни", изјавио је Љајић, актуелни председник београдског Фудбалског клуба Партизан.

Шта је све рекао у опширном интервјуу за ББЦ на српском рекао о актуелној политичкој ситуацији у земљи, друштву које је „дубоко подељено", као и шта очекује када се 25. октобра биралишта затворе, погледајте - ОВДЕ.

Љајић је 1990-их основао СДП и деценијама био њен лидер, да би крајем 2000-их основао и Социјалдемократску партију Србије (СДПС), која се бави политиком на ширем, државном плану, а не искључиво локалном као СДП.

Током лета Љајић је поднео оставку на место председника СДПС-а - на чијем челу је сад Југ Радивојевић - а који је на листи са СПС-ом.

Срђан Шајн, председник Ромске партије, негодовао је због тога што је Љајићевој листи дозвољен статус мањинске.

Званичну жалбу РИК-у поднели су 17. септембра, а Шајн је најавио да ће тражити реакцију Уставног суда, као и европских институција.

5. Савез војвођанских Мађара

Највећа странка мађарске мањине, дугогодишњи партнер напредњака на власти.

Балинт Пастор, председник СВМ-а, каже да се не баве ко је на листи Српске напредне странке, ко на студентској, нити ко је на листама „прве, друге, треће, четврте или пете опозиционе странке", већ само интересима војвођанске мађарске заједнице.

Листа Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор на листућу ће бити под редним бројем пет.

Демократска заједница војвођанских Мађара (ДЗВМ), која је подржала студентску листу, захтева од РИК-а образложење како је листа СВМ-а добила статус мањинске, када је на њој „више кандидата који су највероватније припадници већинског народа".

6. 'Усаме Зукорлић (СПП) Покрет за уједињење'

Постојале су и најаве да би бошњачке партије могле да формирају заједничку листу, али то се ипак неће десити.

Странка правде и помирења (СПП) излази на листи Усаме Зукорлић (СПП) Покрет за уједињење.

„Желимо боље односе са државама суседима у региону, а посебан однос стављамо на односе Београда и Сарајева, који је посебно важан за бошњачки народ у Србији, али и за стабилност и будућност Западног Балкана", изјавио је Зукорлић после априлског састанка са Вучићем.

7. 'Руска странка - Србија у Бриксу - Слободан Николић'

Поднета као листа руске националне мањине.

Носилац је Слободан Николић, бивши потпредседник Народне сељачке странке Маријана Ристичевића и председник Друштва српско-руског пријатељства „Владимир Путин".

Руска странка формирана је у јуну 2013. у Шапцу - одакле је Николић - као политичка организација руске националне мањине, иако је тада у региону Мачве живело 92 људи који су се изјашњавали као Руси, пише Данас.

Залажу се, како кажу, за јачање веза са Русијом, као и чланство у БРИКС-у, платформи за сарадњу коју предводе Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка.

На овим изборима уз њих су и Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

8. 'Аутентична десница'

Трећи изборни циклус у низу где Нова демократска странка Србије (НДСС) Милоша Јовановића и Монархисти - Покрет за краљевину Србију Владимира Јелића иду заједно.

Као један од критеријума за сарадњу навели су, између осталог, противљење уласку у Европску унију, са којом Србија од 2014. преговара о чланству.

Листу су назвали Аутентична десница, носилац је Милош Јовановић, који предстојеће изборе назива „судбоносним".

Не постоји искрени десничар коме смена Вучића није императив, изјавио је Јовановић.

Као референдумско питање избора види „где су нам државне границе, да ли је Ратко Младић злочинац или херој, како брак треба да изгледа у Србији, да ли треба да уводимо санкције савезничким државама попут Руске Федерације", преноси Танјуг.

Јовановић је један од ретких опозиционих политичара који су присуствовали и комеморацији и сахрани Младића, некадашњег генерала Војске Републике Српске, осуђеног за најтеже ратне злочине током ратног распада Југославије.

Међу онима који су подржали листу Аутентична десница је и песник Матија Бећковић.

У опширном интервјуу за ББЦ на српском, Милош Јовановић причао је о амбицијама на предстојећим изборима, Косову, хоће ли у коалицију са студентима или Вучићем и шта је то што би прво променио када би дошао на власт.

9. Проевропска опозиција

Чине је Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша и Грађански покрет Солидарност Горана Јешића.

Листу су назвали Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош.

„Имамо јасне идеје и програм - како се у 100 дана демонтира режим Српске напредне странке и како да се гради европска Србија у коју верујемо и за коју се боримо“, изјавио је Ђилас.

Упркос притисцима присталица студентског покрета и несугласицама у сопственим редовима - пре свега око тога да ли треба да одустану од трке и подрже студенте - ова коалиција је ипак одлучила да учествује на изборима.

Не рушимо референдумску атмосферу изласком на изборе, она је „нестала када су представници студенске организације рекли да не желе сарадњу са опозицијом", сматра Понош, додајући „странке служе за то да иду на изборе", а не на „изборе за мис".

Постоји могућност да подржимо мањинску владу Студентске листе, али не безусловно, истакао је нешто касније.

Најбољи начин за победу су три опозиционе листе - студентска, десна и европска, додао је Ђилас, који верује да ће то подићи излазност.

Неколико високих званичника ових странака, међу којима је заменик председника ССП Борко Стефановић, председници одбора ССП-а у Нишу, Новом Саду и Београду, као и два члана Председништва Србије Центар, одлучило је да повуче имена са листе.

10. 'СДА Санџака - чувари Санџака'

Још једна мањинска бошњачка листа.

Странка демократске акције Санџака (СДА), на чијем челу је још од 1990. Сулејман Угљанин, на изборе излази под листом СДА Санџака - чувари Санџака.

Очекујемо добар изборни резултат, који омогућава учешће у власти са „демократским и проевропским снагама" које „не мрзе муслимане", каже Угљанин.

„Јасан програм - децентрализација на свим нивоима, равномерни регионални и одрживи развој недовољно развијених подручја, једнакост пред законом, доношење Закона о лустрацији, брига о породици и стварање услова да млади будућност граде у Санџаку", изјавио је Ахмедин Шкријељ, донедавни народни посланик, који је први на листи СДА.

11. 'Богољуб Карић - Покрет снага Србије - БК'

Морала је да отклони недостатке, али је ипак проглашена листа Богољуб Карић - Покрет снага Србије - БК.

„Убеђен сам да ће и студенти и СНС доћи да разговарају са нама - ми миримо људе, бизнисмени граде мостове, а политичари зидове", сматра Карић, оснивач и власник компаније БК и некада истомене телевизије.

Политиком се бавио и током последњих година 20. и првих година 21. века - 1998. је постао министар без потрфеља у влади Србије коју је предводила СПС.

Партију Покрет снага Србије основао је 2004. године, када је био и кандидат на председничким изборима, освојивши чак 18 одсто гласова.

Са браћом је 1994. године, а у сарадњи са Јавним предузећем ПТТ саобраћаја Србија, основао компанију Мобилне телекомуникације Србије - Мобтел.

Против Карића су вођени и поступци због пословања Мобтела, а он после расписивања потернице 2006. одлази у Русију, одакле се враћа 2016. године.

Део оптужница је у међувремену застарео, а део је повучен.

Претходних година Карић је подржавао СНС и Вучића.

12. 'Либерално зелена странка - За слободну и чисту Србију'

Само неколико дана пре истека времена за пријаву, РИК је прогласио и листу Либерално зелена странка - За слободну и чисту Србију.

Поднео ју је Дејан Жујовић, лекар који је у јавности постао познат током избијања пандемије корона вируса, када је жестоко критиковао Кризни штаб и здравствену политику државе, пише Истиномер.

За повреду части, угледа и душевну бол тужио га је епидемиолог Предраг Кон, некадашњи члан Кризног штаба, а Жујовић је у 2022. на рочиште у Првом основном суду дошао са маском на лицу и у заштитном скафандеру, са 140 ручно исписаних имена лекара преминулих током пандемије.

Био је лидер покрета „За све моје људе“, а крајем марта 2025. формирао је Српски либерални савез.

13. 'Бирам правду - Бирам будућност - Коалиција Снага'

Мањинска листа коалиције Снага.

Чине је Странка будућности и развоја (бошњачка мањина) и Грађанска странка Грка Србије (грчка мањина).

Пун назив листе је прилично дугачак: Бирам правду - Бирам будућност - Коалиција Снага - Ферид Булић - Василиос Провелегиос - Странка будућности и развоја - Грађанска странка Грка Србије.

14. 'Странка руско-српског јединства, Руси и Срби браћа заувек'

Још једна листа руске мањине - Странка руско-српског јединства, Руси и Срби браћа заувек.

Раде Савић, лидер СРСЈ, претходно је постао познат као светски рекордер и првак у пауерфилтингу, дисциплини дизања тегова.

Медији су 2018. писали да је у једном дану уписао Факултет спорта и физичког васпитања на Косову и Метохији и постао предавач на истом факултету.

Из те партије „желе промену политике која би водила ка јачању сарадње и још ближим односима Србије и Русије", наводе у писаном одговору за ББЦ.

Уколико би били у прилици, после избора 25. октобра „најрадије не би сарађивали ни са једном политичком опцијом", иако признају да то „није реално".

15. 'Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић'

Проглашена, па поништена, са напоменом да исправи недостатке, па поново проглашена листа Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић премијер Србије.

Поједини чланови комисије доводили су у питање валидност листе због изјава без потписа, ЈМБГ-а, печата, датума.

Листа има само девет кандидата за парламент, од чега је Ђурић на осмом месту.

Постао је познат током јулских протеста 2020. у Београду, после најаве власти о поновном увођењу полицијског часа због епидемије коронавируса.

На једном од протеста Ђурић је у камеру Н1 на улици узвикивао „Ћале, ово је за тебе“, алудирајући на оца преминулог током пандемије, и снимак је постао виралан.

Наредних година био је присутан и на другим протестима, затим основао и покрет „Ћале, ово је за тебе“, који је 2024. учествовао на београдским изборима.

Приликом предаје листе за предстојеће изборе, Ђурић је изјавио да они представљају трећу опцију, између СНС-а и студената, да се залаже за улазак Србије у ЕУ, као и декриминализацију канабиса и легализацију у медицинске сврхе.

Многи сумњају како је скупио 10.000 потписа подршке - један од чланова РИК-а је чак употребио израз фантомска листа, што је неформални израз за листе које изгледају као права политичка опција, али се сумња да су направљене углавном да збуне бираче или ослабе неку другу листу.

Ђурић до сада није реаговао на те тврдње.

16. 'Владимир Гајић - Алтернатива за Србију'

Народна странка Владимира Гајића је уочи избора најавила коалицију са покретом „Ми - снага народа" Бранимира Несторовића.

Међутим, ње неће бити због Несторовићевих „озбиљних здравствених проблема", изјавио је Гајић, иако је само дан раније изјавио да ће до коалиције доћи.

Уместо тога, на изборе излазе на листи Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - Народна странка, Бунт- Права Србија.

„Ми смо алтернатива и владајућој странци и њеном главном опоненту, Студентској листи - разликујемо се у многим важним политичким тачкама и то ћемо објаснити током кампање", изјавио је Гајић током предаје потписа.

17. Албанске партије и улога Аљбина Куртија

После дугих преговора, у којима је велику улогу одиграо косовски премијер Аљбин Курти, албанске партије из Бујановца, Прешева и Медведе излазе на једној мањинској листи.

Реубличка изборна комисија је потврдила учешће листе „Албанска Коалиција - Коалициони Схqиптар".

Споразум је постигнут управо у Куртијевом кабинету у Приштини, где су представници албанских партија - између којих је раније било и напетости - одлазили на преговоре и састанке.

Курти га назива „потенцијално историјским".

У њему учествује осам партија, а први на листи ће бити лидер Партије за демократско деловање (ПДД) Шаип Камбери, донедавно једини албански посланик у Скупштини Србије.

Редослед кандидата на листи одреден је политичком тежином партија, према броју одборника на последњим локалним изборима, саопштено је раније из ових странака.

Према проценама, јединствена албанска листа би на изборима могла до три или чак четири посланичка мандата, пишу Бујановачке.

Ово је први пут од 2020. да су се албанске странке ујединиле, а тада су освојиле три мандата.

Потписнице споразума су се обавезале и да се неће медусобно јавно нападати и да нико неће ништа предузимати без сагласности осталих, што важи и за постизборне споразуме, као и предстојећи парламентарни мандат.

Координација предвиђа и консултације са Куртијем или представником ког он одреди, пишу Бујановачке.

18. 'Мајка Србија - Груда'

Републичка изборна комисија потврдила је и да ће на изборима учествовати још једна листа која има статус националне мањине.

Реч је о листи „Мајка Србија - Груда" на којој је 28 кандидата за посланике републичке скупштине.

Први на листи је Витомир Недељковић, мастер инжењер из Крагујевца.

Пре осам година, крагујевачка Нова снага тражила је да Витомир Недељковић поднесе оставку на чланство у Градском већу за локалну самоуправу, тврдећи да је „ухваћен да преписује на колоквијуму на мастер студијама Факултета инжењерских наука", пренео је тада Инфо.кг.

Недељковић је на локалним изборима 2016. наступио на листи са Новом снагом, али су се после избора разишли, подсетио је тада Инфо.кг.

Није доступан податак какав је био исход случаја наводног преписивања колоквијума на мастер студијама.

Витомир Недељковић је, према крагујевачком сајту ритамграда.рс, променио неколико странака, међу којима је и листа словачке националне мањине 'Јака Србија'.

Раније је биран са листе Српске напредне странке, али и Социјалдемократске странке бившег председника Србије Бориса Тадића, када је био и члан Градског већа, док је 2012. представљао Демократску странку после преласка из Демохришћанске странке Србије, додали су.

Учествује у градској власти као члан Комисије за пружање подршке, унапређење и заштиту старих лица Града Крагујевца.

Фактор Бранимир Несторовић

До сада најбурније предизборно дешавање у оквиру једне странке или покрета догодило се у табору Бранимира Несторовића и „Ми - снага народа".

Упркос најављеној коалицији са Народном странком, неколико чланова председништва „Ми - снага народа" је тврдило да им се намеће и коалиција са Покретом социјалиста Александра Вулина, бившег министра у више ресора, као и некадашњег директора Безбедносно информативне агенција (БИА).

Иза тог покушаја наметања стоје управо БИА и председник Србије Александар Вучић, изјавио је Слободан Илић, посланик „Ми - снага народа".

Због противљења коалицији са Вулином - који је од 2023. под санкцијама САД због сумњи за умешаност у корупцију и везе са организованим криминалом - избачени су из странке, тврде.

„Имали смо захтев од људи из Руске Федерације да окупимо све русофилске странке и покрете у Србији, и у оквиру тога и Покрет социјалиста Александра Вулина, који тамо ужива велики углед", рекао је Несторовић, не откривајући детаље.

У међувремену је доста пажње изазвао снимак расправе високих званичника њиховог покрета, где се помиње и сусрет једног од њих са Андрејом Вучићем, братом председника Александра Вучића, о чему можете читати - ОВДЕ.

На крају су из „Ми снага народа" саопштили да уопште неће изаћи на изборе.

Несторовић, лекар који је до популарности дошао током епидемије корона вируса, једно је од највећих изненађења претходних избора из 2023. године, када је освојио скоро пет одсто гласова.

Опширније о драми у „Ми - снага народа" прочитајте у засебном тексту.

Ромске партије

Помињана је могућност и да ромске партије изађу на јединственој листи, али до тога изгледа да неће доћи.

Унија Рома Србије и Демократска унија Рома Србије претходно су потписале споразум о заједничком наступу, потенцијално уз Ромску партију и Грађански покрет Рома Србије (ГПРС).

Роми већ две деценије немају могућност да их неко бира и да буду заступљени тамо где се решавају њихови проблеми - у скупштини, влади и институцијама, изјавио је тада Милош Михајловић, председник Уније Рома Србије.

Јединственом листом то би могло да се промени, сматра.

Међутим, Демократска унија Рома је 17. септембра одустала од даљих договора и активности око избора, саопштили су.

Желели су, како кажу, шире обједињавање ромских партија и организација, до чега није дошло, па даље иду сами, иако истичу да то „не треба тумачити као прекид односа са Унијом Рома Србије".

Потом је из преговора изашао и ГПРС, а раније је преговоре напустила и Ромска партија, која је у међувремену такође подржала студентску листу.

Није познато да ли је нека од партија предала потписе за листу.

Без хрватске мањине

Хрватске странке у Србији су први пут у ситуацији да не учествују на парламентарним изборима, саопштио је Демократски савез Хрвата у Војводини (ДСХВ), преноси Бета.

И то због политичких сукоба унутар хрватске заједнице, истичу.

Због непостојања гарантованих мандата за хрватску мањину увек су, како наводе, кроз предизборне коалиције обезбеђивали политичку партиципацију Хрвата.

„И тако је било све до ових ванредних парламентарних избора", истакли су из ДСХВ-а.

Међутим, истеком рока за предају изборних листа постало је јасно да међу њима нема странке коју би подржали, док сопствену листу неће имати.

Одговорност за такав исход ДСХВ приписује „структурама и снагама у хрватској заједници" које су, тврде, радиле на „разарању институционалног оквира ДСХВ-а" и изградњи политичке алтернативе под називом „Хрватска национална визија".

Хрватска национална визија (ХНВ) основана је у априлу 2026. и представљена као „грађанска иницијативу са политичким амбицијама у заступању Хрвата у Србији".

Ни ХНВ не учествује на парламентарним изборима.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk