Конституисање Скупштине Србије: Ко су нови посланици и каква је процедура

Скупштинска сала и посланици унутра
    • Аутор, Јелена Субин и Предраг Вујић
    • Функција, ББЦ Неwс на српском
  • Објављено
  • Време читања: 6 мин

Ако је судити према интересовању, у уторак, 17. новембра, може се очекивати најгледанији пренос седнице Скупштине Србије.

У 10 сати почеће конститутивна седница 15. сазива скупштине чији су будући посланици изабрани 25. октобра, када је Студентска листа убедљиво победила до тада владајућа Српска напредна странка.

Од укупно 250 посланика, 140 њих са посланичке листе „Студенти побеђују" први пут ће седети у парламенту.

Дебитаната ће бити и на листи коју је предводила до сада владајућа Српска напредна странка, а доскорашњи председник Србије Александар Вучић најавио је да ће он бити шеф посланичког клуба нове опозиције која има 103 мандата.

Осим што ће Скупштина Србије бити драстично подмлађена новопеченим посланицима, на друштвеним мрежама, нарочито међу младима, влада велико интересовање за пренос инаугурације новог парламента.

Листа настала из масовних студентских протеста пробуђених захтевима за одговорност за фатални пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду новембра 2024. освојила је 2.354.417 гласова бирача.

Коалиција око до сада владајуће странке „Уједињена Србија" освојила је око 600 хиљада гласова мање - нешто више оф 1,7 милиона.

Представници Студентске листе затражили су да се делегацији студената одобри присуство на галерији велике сале током трајања конститутивне седнице, јер се 17. новембра обележава Међународни дан студената.

Како се конституише Скупштина Србије?

Конституисању скупштине претходи неколико корака.

Пошто је Републичка изборна комисија објавила званичне резултате избора и поднела скупштини извештај, председник државе - у овом случају Ана Брнабић после оставке Александра Вучића - одржала је консултације са посланичким групама.

Прву седницу новог сазива сазвала је досадашња председница скупштине, такође Ана Брнабић.

Водиће је најстарији међу изабраним посланицима листа које су ушле у скупштину, 78-годишњи Стојан Раденовић из редова СНС-а.

Помагаће му четворо најмлађих посланика, са сваке листе по један, који су уједно и записничари.

То су 26-годишња Сара Валентик посланица Студентске листе, Милош Павловић, 23-годишњи посланик листе „Александар Вучић - Уједињена Србија“, Висар Мехмети, председник странке Алтернатива за промене са листе „Албанска коалиција“ и Борис Бајић, 44-годишњак са листе „Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор“.

Скупштина Србије конституише се одржавањем Прве седнице новог сазива, а најишчекиванији тренутак је потврђивање посланичких мандата.

Осим посланичких мандата, посланици ће положити заклетву, а потом се бирају председник, потпредседник и радна тела скупштине.

Погледајте видео: Корак по корак кроз конститутивну седницу Скупштине Србије

Потпис испод видеа,

Колика је већина довољна већина?

На првој, конститутивној седници и у дану за гласање, у сали мора да буде присутно најмање 126 посланика да би скупштина могла да доноси одлуке.

И за избор председника и потпредседника скупштине потребна је већина од укупног броја посланика, односно најмање 126 гласова.

Одмах после објављивања коначних резултата и потврђивања апсолутне већине Студентске листе чуле су се нетачне тврдње из редова поражених да им недостаје још 27 мандата, те да неће моћи да преузму власти.

Устав Србије, Закон о изборима и Пословник Народне скупштине прописују да је нови парламент конституисан када се потврде две трећине мандата.

То не значи да посланици морају да буду присутни на седници, нити да њихово одсуство може да је спречи.

Једини услов да прва седница почне и да се уврди трочлана комисија, која се бира већином гласова присутних, јесте да у сали буде присутна већина од укупног броја посланика, односно најмање 126 посланика.

У новијој историји Србије, било је разних инцидената у Скупштини Србије.

Погледајте: Димне бомбе у скупштини (март 2025.)

Потпис испод видеа,

Погледајте: Туча доскорашњих посланика владајуће коалиције и доскорашње опозиције (новембар 2024.)

Потпис испод видеа,

Ко ће бити изабран првог радног дана?

На првој седници биће бирани руководство парламента, скупштински одбори и чланови међународних делегација.

На почетку седнице образује се трочлана комисија која проверава извештаје Републичке изборне комисије, а потом се потврђују мандати и посланици полажу заклетву, пише у Пословнику скупштине.

Потом се бира и председник скупштине, из редова посланика, на предлог најмање 30 њих.

Потребно је да кандидат добије већину гласова од укупног броја посланика - најмање 126.

Представници Студентске листе инсистирали су да се избор руководства парламента - председника и потпредседника - гласа јавно, са чиме су се сагласиле и остале листе.

До његовог избора седницом председава најстарији посланик.

Скупштина посебном одлуком одређује број потпредседника и бира их по истој процедури као и председника.

Бираће се и генерални секретар скупштине.

Скупштина га именује већином гласова на предлог новоизабраног председника парламента.

Посланичке групе предлажу и кандидате за чланове и заменике чланова одбора, сразмерно броју посланика.

Биће изабране и делегације које представљају Скупштину Србије у међународним институцијама, као што су Парламентарна скупштина Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), НАТО и друге организације.

До краја године требало би да буде донет и најважнији закон - о буџету за 2027, али је мало вероватно да ће се то десити.

Највероватнији сценарио је да ће Влада Србије у техничком мандату донети одлуку о привременом финансирању.

Нова влада треба да буде формирана у року од 90 дана - више прочитајте у посебном тексту.

Може ли СНС причом да опструише рад?

Пошто Студентска листа има апсолутну већину у парламенту, посланици СНС немају ниједно законско средство да опструишу рад скупштине, каже Небојша Владисављевић, професор Факулутета политичких наука у Београду.

„Посланици СНС имају право по пословнику да говоре о свим тачкама дневног реда, за то имају одређено време, али не могу да опструишу њен рад“, каже Владисављевић за ББЦ на српском.

Према Пословнику скупштине, шеф посланичке групе у начелном претресу по тачки дневног реда има право да говори укупно до 20 минута.

То време може да искористи одједном или да га подели у два дела.

Поред редовног времена, шеф посланичке групе има право и на реплику, у трајању до два минута.

За разлику од шефа посланичке групе, остали посланици немају унапред одређено појединачно време у минутима.

Посланици који су чланови посланичких група имају заједнички фонд времена од пет сати.

То време се дели на посланичке групе сразмерно броју посланика које група има.

Посланици говоре онолико дуго колико им њихова посланичка група расподели из сопственог укупног времена.

Самостални посланици имају право да говоре једном, у трајању од пет минута.

За реплику или повреду Пословника, посланик има право да говори у трајању до два минута по јављању.

Да ли се мења вршилац дужности председника Србије?

По подношењу оставке на место председника крајем септембра, Вучић је наредног дана дужност предао Ани Брнабић, председници скупштине.

Према Уставу Србије, она ће ту функцију обављати све до избора новог председника скупштине, који постаје и вршилац дужности председника Републике.

Ова надлежност је везана искључиво за саму функцију председника парламента и није неопходна формална примопредаја.

Нови председник скупштине ступа на дужност одмах после изгласавања у парламенту и преузима сва уставна овлашћења шефа државе.

То значи и да нови председник или председница скупштине расписује председничке изборе.

Према роковима, последњи рок за расписивање председничких избора је 27. новембар и они морају да буду одржани до краја децембра ове године.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk