Priča dva telefona: Dnevnik algoritama na izborima u Srbiji

Dva potpuno prazna telefona.

Pravim dva nova Epl naloga, skidam aplikacije za četiri društvene mreže - Iks, Fejsbuk, Instagram i TikTok - i pravim profile na njima.

Na jednom telefonu sam zapratio samo Aleksandra Vučića, kandidata za premijera Srpske napredne stranke (SNS) i najjaču političku figuru vlasti.

Na drugom glavni profil studenata u blokadi, prema istraživanjima najjaču opozicionu opciju na izborima 25. oktobra.

Sa idejom da proverim tri stvari.

Gde će me društvene mreže i algoritmi - sistemi koji odlučuju šta ćemo videti na ekranu - samo na osnovu toga koga pratim (bez lajkovanja i komentarisanja) odvesti na kom telefonu i kakvu će mi sliku Srbije pružiti u trenutku sve žustrije kampanje i sve dubljih podela.

I pre svega mogu li da utiču na potencijalno tesne izbore ili ih čak i odluče?

„Utiču i na izbore i na druge segmente života, jer imaju neverovatnu moć da odlučuju šta hoće ili neće biti viđeno, šta je moguće ili nemoguće, šta je dozvoljeno, a šta ne“, kaže mi Vladan Joler, naučnik koji se bavi algoritmima i internetom.

Oko 85 odsto korisnika interneta u Srbiji ima nalog na društvenim mrežama, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, a oko 67 odsto ih koristi za praćenje vesti, podaci su Rojtersa.

Najpopularnije društvene mreže u Srbiji su Instagram i Fejsbuk, koje koristi 75 i 69 odsto stanovništva, na TikToku je 46, a na Iksu oko 21 odsto, dodaju iz Rojtersa u izveštaju iz juna 2026. godine.

Sve političke opcije im godinama posvećuju veliku pažnju, posebno pred izbore.

Od kako je podneo ostavku na funkciju predsednika Srbije, Vučić je veoma prisutan na Instagramu i TikToku, a aktivna je i opozicija - pre svega studenti, čije objave često imaju milionske preglede.

„Ovo je prva kampanja u Srbiji u kojoj će društveni mediji i mreže imati zaista veliki uticaj“, kaže Snježana Milivojević, profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

SNS je od 16. septembra do 15. oktobra za oglase na Meta društvenim mrežama (Fejsbuk i Instagram) dala oko 105.000 evra, a Studentska lista oko 122.000 evra - daleko najviše od svih izbornih učesnika, podaci su Mete.

Šta kaže telefon A: Opozicija

Čim sam napravio profil, Iks me je pitao koje me tri teme interesuju.

Izabrao sam vesti, politiku i mimove i u prvi mah mi u for you (za tebe/mene) delu ove mreže, gde algoritam izbacuje sadržaj za koji misli da će mi se svideti, apsolutno ništa zanimljivo nije izašlo.

Drugi je following - gde izlazi samo sadržaj stranica koje pratimo.

Ostajem sve vreme u for you delu.

„Onaj osećaj kad ti neko otkaže planove na koje nisi hteo da ideš“, glasila je jedna od objava tokom početnog skrolovanja, uz video jelena u prirodi obasjanog svetlošću.

Posle tridesetak sekundi nailazim na prvu vest - eksplozija blizu Rijada, glavnog grada Saudijske Arabije.

Slično sam prošao i na Instagramu, koji mi nije ponudio opciju da izaberem teme, ali mi je takođe automatski izbacio niz slatkih videa, poput puža koji polako prelazi ulicu dok je oko njega sve ubrzano.

Međutim, veoma brzo mi u suggested popular accounts - popularnim nalozima koje mi mreža nudi - uz nekoliko influensera, izlazi i glavni profil studentske liste.

Zapratio sam ga.

I na početku se ništa posebno nije dogodilo, osim što mi se njihov stori - objava koja traje 24 časa - pojavio na vrhu ekrana, poput sličnih objava niza popularnih profila, među kojima je bio i Novak Đoković.

Nekoliko pokreta palcem niz ekran, izlazi mi video spremanja proteinskog doručka, kretanja Jupitera i kako neki tip peče meso u prirodi, na kamenu izvučenom iz reke.

Vraćam se na Iks, uglavnom najpolitičkiju društvenu mrežu, kojoj zadajem prvu instrukciju.

Zapratio sam glavni profil Studenti u blokadi.

I gotovo automatski mi ufor you delu izlaze tri njihove objave, uz nekoliko potpuno nebitnih, kao i postovi FK Barselone i Lige šampiona.

Ali kada sam tridesetak sekundi kasnije rifrešovao aplikaciju, ništa nije bilo isto.

Izlazi mi profil Poljoprivredni u blokadi, video televizije Insajder o dočeku studenata u Čačku, pa Mašinci protiv mašinerije i Zbor Rakovica.

I sve sam ih zapratio, šta ću.

Iks mi je ponudio.

Odmah ispod bile su objave profila Filozofi u blokadi i Studenti Vračar, politički analitičar Boban Stojanović, list Danas i novinar N1 Mladen Savatović - svi veoma kritički nastrojeni prema vlastima - kao i meni nepoznata žena koja psuje sistem.

„Glasaćemo makar nam to poslednje bilo“, piše Tankosava iz dijaspore, zato što će na birališta morati u vreme glasanja u Srbiji, što u nekim delovima sveta znači i tokom noći.

Usledili su profili N1, bivšeg fudbalera Mirka Poledice, Mašine, Eko straže, Poljoprivredni blokada i Sava Manojlovića, lidera pokreta Kreni promeni.

Takođe, sve kritičari vlasti.

Vraćam se na Instagram, gde i dalje pratim samo Studenti u blokadi.

Tu mi sad izlaze samo njihove objave.

Na nekoliko su tagovani Mašinci u blokadi, Blokada Pravni i EKOF blokada.

Zapratio sam ih sve, šta ću.

Instagram mi je ponudio.

Pogledajte: Vodič za roditelje, bake i deke - kako da deca bezbedno koriste internet

Šta kaže telefon B - vlast

Početak je bio sličan.

Na Iksu sam izabrao vesti, politiku i mimove.

Dobio sam video malog belog psa kako skače u more, prizor 'besnog' automobila kako juri kroz krivine i mim o čoveku koji plače zato što je nastavak Betmena odložen za 2029.

Ali onda odlazim na profil Aleksandra Vučića.

Follow.

Čim sam rifrešovao stranicu izlazi mi snimak donedavnog predsednika Srbije koji debatuje sa glavicom kupusa, iznad koje je slika Ilije Srdanovića, nosioca Studentske liste, čime Vučić kritikuje to što ovaj odbija javnu debatu sa njim.

U narednih tridesetak sekundi skrolovanja nalećem na objavu Ostoje Mijailovića, funkcionera SNS-a i predsednika KK Partizan, zatim ministra spoljnih poslova Marka Đurića, koji piše o „novom momentumu odnosa između Srbije i SAD“, kao i Milenka Jovanova, donedavnog šefa poslaničkog kluba SNS-a u skupštini.

Zapratio sam ih, kao i Miloša Vučevića, zvaničnog lidera SNS-a, koji mi je ubrzo izašao.

Rifrešujem.

Vidim Vučića kako u jednom od predizbornih spotova vozi taksi po Beogradu, pa LGBT aktivistu Predraga Azdejkovića, koji ga naziva „bogom političkog marketinga“.

„Jedini uspe da njegov snimak dele i blokaderi i ćaci“, piše Azdejković, uz snimak Vučića i razgovora sa kupusom.

Odmah tu je i zvanični profil Srpske radikalne stranke (SRS), iz koje su se Tomislav Nikolić i Vučić otcepili i napravili SNS, koji su ovog puta u koaliciji sa naprednjacima.

Na SNS listi je i Aleksandar Šešelj, sin lidera radikala Vojislava Šešelja, osuđenog za ratne zločine pred Međunarodnim haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kog potom gledam kako na provladinom tabloidu Informer analizira kampanju.

Zapratio sam i njega i Informer.

„Meni ovaj deluje kao narkoman, pogledajte mu oči“, piše potom izvesna Olgica Rajaković, uz fotografiju Petra Živkovića, studenta koji je optužio policiju da ga prati i zastrašuje.

Situacija se zaoštrava.

Odlazim na Instagram.

Opet niz potpuno bezličnih videa i u pretrazi kucam Aleksandar Vučić, pa Srpska napredna stranka.

Follow.

Follow.

I opet Instagramov algoritam nešto sporije reaguje od Iksa.

Ipak, nije mnogo bilo potrebno da mi, posle videa Vučića kako grli dečaka na jednom od SNS skupova, izbaci i profil Miloša Vučevića, koji priča o „lažima i obmanama blokadera na društvenim mrežama“ i napada Jova Bakića sa Studentske liste.

Zapratio sam i Vučevića.

Bakića nisam, Instagram mi nije ponudio.

O bablovima i algoritmima

Kada sam Joleru rekao da su mi dva potpuno čista telefona posle najmanjih instrukcija i promena davala sadržaj isključivo u skladu sa tim - samim tim i dve potpuno drugačije slike Srbije - nije zvučao iznenađeno.

Niti sam ja bio iznenađen.

Joler odmah pominje „filter bubble (mehur)“, naziv za situacije u kojima nam algoritmi prikazuju sadržaj koji se poklapa sa našim interesovanjima i stavovima.

Zato ljudi iz jednog mehura često imaju utisak da svi razmišljaju poput njih.

Suprotne stavove retko viđaju.

Filter mehuri nastaju „svakim klikom, objavom, sajtom koji smo posetili, telefonom koji koristimo, lokacijom gde se nalazimo i svim interakcijama i razgovorima koje pravimo“, što podrazumeva „stotine i stotine parametara“, objašnjava Joler.

„Algoritmi odlučuju šta ćete videti i ko su vam predloženi prijatelji i zapravo nas tako udaljavaju jedne od drugih“, ukazuje Joler, donedavni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, gde je 2025. podneo ostavku.

„U današnjem potpuno polarizovanom društvu, tako imamo potpuno odvojene medijske prostore, pa lako poverujemo da su svi na ovoj ili onoj političkoj opciji.“

Pogledajte: Šta su algoritmi

Svet algoritama je „veoma kompleksan“, kaže Joler.

U njemu se, dodaje, mešaju „interesi i pravila kompanija u čijem vlasništvu su društvene mreže, regulative država, ali i bezbroj matematičkih i statističkih funkcija“.

Poslednjih godina su tu i sistemi veštačke inteligencije.

„Ideja o algoritamskoj transparentosti u načinu na koji profilišu i nas i ono što vidimo je postala potpuno apstraktna i manje-više nemoguća“, smatra Joler, saradnik i Šer (SHARE) fondacije, koja se bavi digitalnim svetom.

„Ni platforme poput Fejsbuka ili Iksa, nemaju potpunu sliku kako proces izgleda, već sve hendlaju tako da im donosi više profita.“

Jer smo svi na društvenim mrežama - resurs.

Besplatne su, ali se plaća na drugi način, tako što mreže podatke o preferencijama korisnika koriste da zarade novac kroz reklame na vašem ekranu.

Naučio sam to dobro kada je moj telefon pre nekoliko godina naučio da sam bio na stonom tenisu i danima mi izbacivao samo sadržaj o ovom sportu.

Usred svega toga su i politički akteri koji prostor „koriste kao informativno ratno polje“, na kojem se ratuje objavama, komentarima, a često i botovima - lažnim profilima koji objavljuju sadržaj - dodaje Joler.

Srpsku naprednu stranku godinama optužuju za veliki broj botova na internetu, ali imaju ih i druge stranke.

Uoči predstojećih izbora procurela je i navodna baza podataka SNS botova.

Na kraju, ističe Joler, odluka šta će nam se pojaviti na ekranu može da zavisi i od političke opcije koja je uložila najviše novca.

„Ako su to sve platforme za profilisanje korisnika, a najvrednije u političkoj borbi je imati tačno definisane ciljne grupe koje možete da gađate tačno određenim porukama, to je neprocenjivo.

„Ovim izborima i procesom u zadnje dve godine ušli smo u situaciju da je internet postao možda i najbitnije polje političkog ratovanja.“

Nastavak – telefon A

U narednim danima, Iks je na ovom telefonu nastavio da mi šalje sadržaj i profile koji su gotovo isključivo studentski nastrojeni.

Ni traga od vlasti, ali ni drugih opozicionih stranaka.

Već sledećeg jutra aplikacija mi je bila preplavljena videom sa profila FDU u blokadi „i kamen bi zaplakao“, u kom Vučić usamljeno šeta hodnicima.

Zapratio sam ih.

Usledili su pozivi različitih studentskih profila na protest ispred Republičke izborne komisije (RIK) zbog, kako kažu, sabotaže sveobuhvatnijeg glasanja u inostranstvu, što vlasti negiraju.

Dan kasnije sam dobio i niz snimaka sa tog protesta, ponajviše demonstranata koji igraju kolo.

Zapratio sam Vladimira Štimca, opoziciono nastrojenog bivšeg košarkaškog reprezentativca, kao i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koja će posmatrati izbore, čije su mi objave takođe izašle.

Naleteo sam i na sadržaj o jednoj od televizijskih debata, u kojima se slavi pobeda profesorke Ane Dimitrijević sa Studentske liste nad Anom Brnabić, visokom zvaničnicom SNS i vršiteljkom dužnosti predsednice Srbije.

Instagram mi je takođe bio pun snimaka ove debate.

Nastavljam da skrolujem i algoritam mi izbacuje stari snimak policijskog nasilja nad demonstrantima sa nekog od studentskih protesta, a izlaze mi i Nova, Mašina i 24 minuta, Radar, mediji kritički nastrojeni prema vlastima, kao i istraživački KRIK.

Zapratio sam ih, kao i Univerzitet u Beogradu, sa kog rektor Vladan Đokić novoj generaciji studenata želi dobrodošlicu.

Pogledajte: Simboli koje šaljete, a čiju važnu poruku možda ne znate

Eksperiment širim na Fejsbuk, koji danas važi za mesto okupljanja nešto starijih ljudi - bumera, rekli bi neki - koji su kasnije došli na društvene mreže.

Moja generacija se mahom preselila na Instagram, a mlađi su na TikToku.

Deluje mi da su studenti nešto manje aktivni na Fejsbuku - nemaju niti toliko profila, niti toliko pratilaca - ali sam zapratio Studenti u blokadi - Beograd.

Skrolujem, ali se dešava nešto čudno.

Shvatam da je Fejsbukov algoritam značajno manje efikasan od Iksovog i Instagramovog.

Danima mi je uporno izbacivao najrazličitiji mogući sadržaj.

Od strankinje koja se čudi kombijima sa polovnim udžbenicima u Resavskoj u Beogradu, preko čudnih profila iz Bugarske i Turske, gomile bumerskih fora i lošeg AI sadržaja, zvaničnih profila engleskog premijerligaša Aston Vile i američkog repera Viz Kalife, do Volim manastir Ostrog.

I to je tek s vremena na vreme bilo prošarano nečim studentskim ili makar opozicionim.

Nastavak – telefon B

I ovde mi je Fejsbuk danima bio pun apsolutno rendom profila, ali možda za nijansu proaktivniji.

Zapratio sam Vučića i ubrzo naleteo na profil provladinog lista Alo, a potom i niz njihovih objava sa SNS mitinga u Novom Sadu.

Ali je i to bilo dosta sporo i tromo, uz objave Marka Zakerberga, FK Barselone, Netfliksa, Otkrijte Sloveniju, Samsunga, Britni Spirs i ljubitelja Trebinja.

Međutim, te večeri se desilo prvo veliko iznenađenje mog algoritamskog dnevnika.

Da, izašli su mi i provladin list Kurir, SNS Sopot, profil donedavne ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, ali i Studenti u blokadi - Beograd.

Zapratio sam i njega.

I odmah ispod dobio objavu pevačice Jelena Karleuše, ali mi je u narednim danima algoritam ovde znao da s vremena na vreme izbaci i nešto studentsko.

Na Iksu nije bilo kompromisa.

I on mi je nudio objave o debati Ane Dimitrijević i Ane Brnabić, ali se na ovom telefonu samo hvalila ubedljiva pobeda SNS funkcionerke.

Onda Milenko Jovanov retvituje Dijanu Hrkalović, nekadašnju visoku zvaničnicu MUP-a, optuživanu za povezanost sa kriminalnim grupama, koja nekome preti: „Dođi reci mu to (Vučiću) u lice, a i meni“.

Zapratio sam je.

Kao i Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zvanični nalog predsednika Srbije, provladinu Politiku i Vaseljensku TV, koje mi je Iks predložio.

Izlazi mi i objava o „još jednoj laži blokadera“ - da su snimci požara na Niškoj tvrđavi tokom SNS mitinga nastali uz pomoć veštačke inteligencije - kao i kritika Srdanovića zbog toga što „blokaderska lista koristi decu u političke svrhe“.

Pogledajte: Požar na zidinama Niške tvrđave tokom SNS skupa

Protest ispred RIK-a niko ne pominje - kao da se nije dogodio.

Između skrolovanja primećujem još nešto.

Dok mi je Instagram ovog telefona danima izbacivao samo zvanične objave funkcionera SNS i vlasti, među kojima i nekoliko iz Socijalističke partije Srbije (SPS), na Iksu upadam na talas profila, čija autentičnost deluje prilično upitno.

I veoma su oštri.

Uglavnom su to generička imena - Višnja Petrović, Sanja Janković, Olja, Miljana, Koordinator - često sa neobičnom profilnom fotografijom ili bez nje, i bez mnogo pratilaca, a kasnije shvatam i da se ti profili uglavnom međusobno prate.

Pišu kako su studenti „izdali kolege iz Republike Srpske“, da je „gazda blokadera Bojan Pajtić", bivši lider opozicione Demokratske stranke, da „advokati ucenjuju građane da se priklone blokaderima“ i dele snimak „kako blokaderka u pelenama šeta po Novom Sadu“, uz uvredljivi komentar da su „svi ludaci izašli na ulice tokom protesta“.

Zapratio sam ih sve.

A upravo takve profile provladini mediji od početka kampanje često prenose kao izvore i vesti, piše u studiji Šer fondacije, što nazivaju „lancem širenja (dez)informacija i propagande".

Prednjače Pink, B92, Informer, Republika i Novosti, istakli su.

Pritom, neki botovi rade iz javnih ustanova, piše Vreme.

Na njihovoj meti je, između ostalog, bio i BBC na srpskom.

O društvenim mrežama, medijima i kampanji

U svetu se prva kampanja Baraka Obame za predsednika SAD iz 2008. smatra revolucionarnim uvodom društvenih mreža u političku i izbornu komunikaciju, profesorski je počela razgovor za BBC Snježana Milivojević sa FPN-a.

Kao odličan nedavni primer istakla je slučaj Petera Mađara, novog mađarskog premijera, koji se u kampanji značajno oslonio na društvene mreže.

„U poslednjih 20 godina društvene mreže su preoblikovale sve, pa i izbornu komunikaciju“, ističe Milivojević, autorka Rojtersovog izveštaja o medijima u Srbiji.

U njemu se navodi da je televizija i dalje najdominantnija, posebno kod starijeg stanovništva, ali da društvene mreže i mediji beleže sve veći rast.

Pre svega zbog uticaja globalizacije i navika nove, mlađe publike, koja se upravo na mrežama često informiše o svemu što ih zanima.

„Proboj novog političkog aktera – studenata – potpuno je revolucionizovao i uveo nove standarde u izbornu komunikaciju u autokratskom kontekstu i zarobljenim medijima, gde se društvene mreže koriste da se otvori novi prostor za komunikaciju.

„Ubrzali su migraciju starijih ka onlajnu i dali zadatak drugim akterima, pa čak i Vučić, koji je kao kralj tradicionalnih medija mislio da time što ne izlazi iz TV studija ima sve pod kontrolom - radi isto što i studenti."

Ipak, kako kaže, kampanje i društvene mreže u Srbiji često ne služe za ubeđivanje i pridobijanje novih birača, već za „čuvanje teritorije".

„Više imaju mobilizacioni karakter, sa ciljem da svi izađu na izbore i da ne bude rasipanja, nego što utiču da se promeni nečije mišljenje i dobiju novi birači."

Pojedini analitičari upravo veliku izlaznost vide kao ključnu za potencijalnu smenu vlasti 25. oktobra.

Put u inostranstvo

Sve se nastavlja u istom ritmu.

Fejsbuk algoritam mi je danima na oba telefona izbacivao najrazličitiji sadržaj, koji tek blago naginje jednoj strani, uz povremene izlete ka suprotnom taboru.

Ne često, ali se dešavalo.

Na telefonu B - vlasti - jedne večeri sam u nizu imao objave glumca Džejsona Statama, bivšeg fudbalera Marsela, Vučića, pa Dženifer Lopez i Studente u blokadi.

Slično se dogodilo i sa TikTokom, čiji je algoritam takođe naginjao jednoj strani - više od Fejsbuka, ali daleko manje od Instagrama.

To u slučaju opozicionog telefona A znači red objava koje podržavaju studente, prošarane ponekim selebritijem ili zvaničnim profilom Premijer lige, ali uz nekoliko postova o „veličanstvenom SNS skupu u Novom Sadu".

Pa još malo studenata.

TikTok mi jedini izbacuje i profil nekog drugog opozicionog aktera - Miloša Parandilovića, lidera Novog lica Srbije, koji je uoči izbora podržao studentsku listu.

Iks nastavlja u njegovom ritmu.

Algoritam opozicionog telefona A: Bivša novinarka N1 Žaklina Tatalović, opozicioni Zeleno-levi front i glumac Sergej Trifunović, čest kritičar vlasti.

Zapratio sam ih.

Algoritam provladinog telefona B: Informer kako je Vučić „razbio sve dileme o glasanju u inostranstvu“, a „država omogućila glasanje gde je to zakonski moguće“, dok profil Helgasrb dodaje: „Uvek možete da živite u Srbiji i glasate normalno“.

Zapratio sam i njih.

Na kraju su me čudni algoritamski putevi odveli i u Ameriku.

Posle objava Vučića i njegove supruge Tamare iz SAD, Instagram telefona B - vlasti - mi u narednih nekoliko minuta izbacuje i profile američkog predsednika Donalda Trampa i Bele kuće.

Zapratio sam ih, šta ću.

Instagram mi predložio.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk