Мали сигнали из Америке или нешто више: Предлог закона о Србији у Конгресу

О Србији се поново прича у Вашингтону, по систему топло-хладно.

Средином јула, влада Сједињених Америчких Држава отворила је стратешки дијалог са Београдом, а месец дана касније, конгресмени Џо Вилсон и Вилијам Китинг предложили су закон о Србији, у којем оштро критикују власти тврдећи да „урушавају демократију и негују блиске односе са Русијом, Кином и Ираном".

За сада је овај документ у почетној фази и далеко је од усвајања у оба дома, Представничком и Сенату, а Министарство спољних послова Србије није одговорило на захтев ББЦ-ја за коментар до објављивања текста.

„САД су доследне у политици да Србија мора да се придржава владавине права, прекине регионалну дестабилизацију и поштује слободу говора и окупљања", рекао је конгресмен Вилсон у писаној изјави за ББЦ на српском.

У предложеном документу се тражи од Марка Рубија, државног секретара САД, да изврши притисак на Београд да обезбеди слободне и поштене изборе, појача борбу против корупције, осигура владавину права и промени однос према Москви, Пекингу и Техерану.

Уколико се та питања не реше адекватно, не покрене независна и транспарентна истрага и утврђивање одговорности за трагедију у Новом Саду и употреби прекомерне силе према демонстрантима, Китинг и Вилсон тврде да би САД требало да размисли и о обустави стратешког дијалога.

„Порука је да Вашингтон посматра шта се дешава из више разлога - јер му је стало, али и зато што постоје одређени проблеми.

„Морате да будете изнад сваке сумње тако да они који су сумњичави према Србији, немају основа да вас оптуже за било шта негативно", оцењује Џеј Си Линценич (Ј.Ц. Линтзеницх) из Немачког Маршаловог фонда у Вашингтону.

У последње две године, власти у Србији суочиле су се са антикорупцијским протестима у којима се захтевала одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, као и позивима за одржавање превремених избора.

Председник Србије Александар Вучић најавио је расписивање избора за крај октобра и више пута је одбацио тврдње да власт опструира и успорава судске процесе у случају новосадске трагедије.

Истовремено, Србија на спољнополитичком плану наставља политику одржавања добрих односа и са Европском унијом, САД, Русијом и Кином.

Најновији докази у прилог тврдњи о „седењу на више столица" стигли су у само две недеље августа - најпре је Београд први пут од доласка на функцију посетио Владимир Зеленски, председник Украјине, да би се Србија потом борећи се са пожарима прво обратила Русији која је у помоћ послала авион Иљушин.

„Посета Зеленског отворила је озбиљно питање да ли се Србија коначно окрец́е ка Западу.

„Могуц́е је да су конгресмени желели да поруче властима у Србији и председнику Вучићу да се речи пређе на дела, уместо још једног неискреног политичког плеса", каже Ричард Крејмер, професор Америчког универзитета у Кијеву, за ББЦ на српском.

Поред односа са Кином и Русијом, у документу се критикује и присуство министра информисања Србије Бориса Братине на сахрани ајатолаха Алија Хамнеија, погинулог у америчко-израелском рату са Техераном.

Братина је објаснио да га је у Техеран послала влада.

„Наравно да су били упознати, ништа нисам урадио на своју руку и отишао негде где ми неко није рекао да одем“, рекао је Братина.

Каква порука се шаље?

Чињеница да предлагачи закона долазе из различитих странака - Вилсон је републиканац, а Китинг демократа - у америчком политичком систему обично указује да је нека тема важна.

Вилсон и Китинг су се претходних година бавили регионом Балкана, а најава одржавања избора у Србији могла би да буде један од мотива за подношење оваквог предлога закона, оцењује Робин Брукс, бивша директорка одељења за Западни Балкан при Савету за националну безбедност.

Функција овог тела је да саветује председника САД.

„Предлагачи шаљу поруку и председнику Вучићу, а потенцијално и извршној власти САД, да ће америчкој безбедности боље служити стабилна демократска Србија, која поштује вољу народа и људска права", каже Брукс за ББЦ на српском.

Од почетка другог мандата Доналда Трампа у Белој кући, Конгрес је играо мању улогу јер администрација доноси бројне извршне уредбе, а републикански представници и даље углавном не иду против воље председника.

Тако Конгрес није успео да заустави укидање неких спољнополитичких 'алата' Америке, попут Агенције за међународни развој (УСАИД), тела које је сам основао и финансирао кроз законе.

„Када се Конгрес одрекао те улоге, изгубио је значајан део утицаја на креирање спољне политике.

„Зато предлагање закона који готово сигурно нец́е добити вец́ину у Конгресу - а који председник вероватно нец́е ни потписати - делује као још један сигнал слабости", тврди Брукс.

Претња прекидом Стратешког дијалога

Предлог закона отворио је и питање може ли и како америчка администрација да искористи стратешки дијалог као неку врсту 'штапа и шаргарепе'.

„Циљ овог предлога закона није прекид односа САД и Србије, вец́ увођење обавезујуц́их мерила.

„Поставља контролне механизме које извршна власт није увела и шаље поруку Вучиц́у и српском цивилном друштву да Конгрес помно прати ситуацију - независно од става Беле куц́е - у тренутку када се Београд приближава изборима", каже Лиза Хомел, помоц́ница директора Центра за Европу Атлантског савета из Вашингтона, за ББЦ на српском.

Стратешки дијалог, институционализовани дипломатски процес, државама пружа могућност да воде разговоре на вишем нивоу, чиме се сугерише да однос међу њима добија на важности.

САД и Србија су потписале два меморандума - о сарадњи у области енергетике и образовања - на почетку дијалога у јулу у Вашингтону.

За Робин Брукс, која је била укључена у прву Трампову, али и администрацију његовог наследника, демократе Џоа Бајдена, почетак стратешког дијалога суштински не доноси велики новитет у односима две земље.

„Тај састанак није донео много користи ни за једну страну, осим прилике за фотографисање и могуц́ности да се каже да је састанак одржан и да постоји завршни документ.

„Али ако погледате тај документ, у њему нема много тога новог", тврди Брукс.

Баук санкција

У оштром тону у документу који је стигао на Капитол Хил помињу се и рестрикције за „појединце који дестабилизују ситуацију на Балкану, подржавају малигне активности Русије, подривају демократске институције, умешани су у корупцију, крше људска права".

Америчка спољна политика деценијама користи санкције као механизам против политичара и влада.

Када се вратио на власт, Трамп је укинуо санкције Милораду Додику, некадашњем председнику Републике Српске ког је претходна администрација оптужила да подрива Дејтонски споразум.

„Сличне одлуке ослабиле су механизме увођења санкција и њиховог спровођења, а дугорочно гледано и њихов утицај уопште, јер ствара утисак да разна дела могу да прођу некажњено", сматра Брукс.

Она је 2021. учествовала у писању уредбе којом је Бајденова администрација увела санкције Додику.

Одлуку о укидању санкција Додику 2025. критиковали су поједини чланови Конгреса, међу којима је и Вилијам Китинг, члан Одбора за спољну политику који је и предлагач новог закона о Србији.

Важан део односа са Београда са Москвом јесте и енергетска зависност од Русије и власништво у Нафтној индустрији Србије, која је скоро годину дана под санкцијама Америке, а већински власник Гаспромњефт преговара са мађарским МОЛ-ом о продаји.

„Однос према Кини и Русији остали су део америчке спољне политике и код Трампа, али се чини да је притисак на власт у Србији у области корупције и демократије попустио.

„Конгрес покушава да надокнади овај недостатак, надајуц́и се да ц́е новембарски избори средине мандата можда донети преокрет у корист демократа, који би могли још снажније да делују у истом правцу", објашњава Мјетек Павел Бодишински, професор међународне политике на америчком Помона колеџу, за ББЦ на српском.

Избори средине мандата у Америци се одржавају сваке две године, а 3. новембра 2026. кандидати се боре за свих 435 места у Представничком дому и за 35 од 100 мандата у Сенату.

Каква је судбина закона

Да би закон био усвојен као засебан документ, најпре мора да добије подршку неколико одбора у Конгресу, а ако дође на гласање, потребна је већина у Представничком дому и Сенату.

Друга варијанта је да буде усвојен као део Закона о националној одбрамбеној политици (НДАА) - који се доноси сваке године.

„Распоред Конгреса је тренутно претрпан, вероватно ће постојати и отпор Трампове администрације, а иду и избори средине мандата", објашњава Лиза Хомел из Атлантског савета.

„Реалистичнија опција била би да се ова мера прикључи Закону о националној одбрамбеној политици (НДАА) за 2027, истом оном акту кроз који је усвојен Закон о демократији и просперитету Западног Балкана у 2025".

У прошлогодишњем опширном документу, у деловима који се односе на Западни Балкан и Србију, између осталог, као забрињавајуће су оцењене и оптужбе званичника Србије да мирни демонстранти, опозиционе странке и цивилно друштво „покушавају да дестабилизију владу".

Ходници Конгреса можда су у последње време изгубили моћ коју су имали у претходним администрацијама, али систем „кочница и равнотеже" још постоји, па би усвајање документа као сегмента већег закона представљало значајан корак.

„Добили би механизам који може да се користи у будуц́ности - у односу на то како се буду одвијали избори у Србији и мењале околности - јер би постојао конкретан текст за разматрање", закључује Џеј Си Линценич из Маршаловог фонда.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk