'Simbolika ili promene': Šta bi Srbiji mogao da donese strateški dijalog sa SAD

Diplomatska biografija Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) uskoro bi mogla da bude upotpunjena novom stavkom - uspostavljanjem strateškog dijaloga.

Najavljivan je i u junu 2025, ali je ovog puta Amerika donela konačnu odluku, kaže Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.

Ovom, kako ju je Đurić nazvao, „diplomatskom, ali i političkom istorijom u odnosima dveju zemalja", biće „osnažen međunarodni položaj i ugled Srbije, privreda i život njenih stanovnika".

Strateškim dijalogom biće pokrenuta važna, ali ne uvek laka i jednostavna pitanja za Srbiju, a najvažnije će biti energetsko, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Taj „strateški dijalog" počinje u vreme kada su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), žili kucavici celokupne srpske privrede, zbog većinskog ruskog vlasništva.

Već godinu dana na snazi su i američke carine od 35 odsto na uvoz celokupne srpske robe, što je najviša stopa od svih balkanskih zemalja, a čeka se na imenovanje novog američkog ambasadora u Beogradu.

Uz to, iako je bilo već viđeno, Džared Kušner, Trampov zet i jedan od njegovih glavnih političkih saradnika, ostao je bez mogućnosti da na mestu zgrade nekadašnje vojne komande u centru Beograda izgradi luksuzni stambeno-poslovni objekat.

Ipak, srpske vlasti insistiraju da su odnosi sve bolji.

Vučić je i dalje posvećen privlačenju američkih investicija i naglašava da Beograd mora da ima dobar odnos sa Vašingtonom.

„Amerikanci su jedini narod koji može da reši sva pitanja", izjavio je u intervjuu Fajnenšel tajmsu govoreći o sankcijama NIS-u.

Iako je energetski sektor decenijama pod ruskim uticajem, kao primere saradnje s Amerikancima, Vučić je naveo planove za hidroelektranu na Dunavu, takozvani Đerdap 3, vrednu više milijardi dolara i veliki data centar u jugozapadnoj Srbiji, zajedno sa obnovljivim izvorima energije za njegovo hlađenje.

„Sa jedne strane, strateški dijalog može da bude simboličan čin po principu 'tresla se gora, rodio se miš' i da se predstavi kao neka velika stvar, a da se u praksi ništa ne promeni.

„A sa druge, Tramp je poznat po transakcionom pristupu - učiniće ustupke ako ih neko njemu uradi i ako izračuna da u toj razmeni on na kraju pobeđuje, a takav pristup ima i Vučič", kaže Helena Ivanov, istraživačica sa londonskog Instituta Henri Džekson.

Dijalog bi mogao da donese opipljive rezultate, ako obe strane pronađu način kako da razmenu na domaćem terenu predstave kao veliku pobedu, dodaje.

„Ipak, čini mi se da će to biti simbolički razgovori i neke male razmene usluga, a da većih promena u njihovim spoljno-političkim odnosima neće biti", kaže Ivanov za BBC na srpskom.

Šta je strateški dijalog i kada se pokreće?

Institucionalizovani diplomatski proces državama pruža mogućnost da vode razgovore na višem nivou, čime se sugeriše da odnos postaje strateški važan, objašnjava Aleksandra Karpi, stručnjakinja za Balkan sa londonskog Kraljevskog koledža.

„Svrhe mogu da mu budu različite, ali u osnovi, reč je o formalnom diplomatskom načinu da se kaže: 'treba više da razgovaramo'", ukazuje u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Kada i zbog čega se ovaj vid diplomatskog koraka pokreće - zavisi.

„Nekada da bi učvrstio saradnju u ključnim oblastima, poput energetike, odbrane ili trgovine, a može da bude i okvir za rešavanje dugotrajnih sukoba u bilateralnim odnosima.

„Može da bude i platforma za istinsku transformaciju odnosa u svetlu nove geopolitičke realnosti, a nekada je samo politički znak (simbol)."

SAD nisu jedine koje ga pokreću, već to čine i druge države, među kojima su i članice Evropske unije (EU), a ko u njima najviše profitira - zavisi, dodaje politikološkinja.

„Kada Amerika najavljuje da otpočinje strateški dijalog sa manjom državom znači da teži značajnijem uticaju na smer njene spoljne politike, saradnju na obostranu korist ili oba.

„Manja država, sa druge strane, ima simboličnu i političku korist, veći pristup važnim resursima ili podršku u reformama", objašnjava Karpi.

Srbija novu vrstu saradnje sa SAD započinje sredinom jula tokom višednevne posete ministra spoljnih poslova Marka Đurića, na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija.

Najavljena je prva runda starteškog dijaloga i odlazak na samit posvećen borbi protiv terorizma i političkog nasilja, a trebalo bi da bude potpisan i sporazum o pristupanju Srbije programu Artemis, američke Nase.

Odnosi Srbije i SAD: Od ljubavi, preko sukoba do 'počnimo ispočetka'

Diplomatski odnosi Srbije i Amerike traju duže od 140 godina.

Na tom dugom putu prešli su različite etape: od savezništva, ekonomske pomoći, do neprijateljstva.

Ali su njihovi odnosi „u jednom širem okviru vrlo stabilni" i postoji kontinuitet bez obzira na povremene probleme i nerazrešena pitanja, ukazao je ranije Vladimir Matić, profesor međunarodnih odnosa na američkom Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini za BBC.

Ipak, ratovi tokom 1990-ih, sankcije režimu Slobodana Miloševića i NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a potom i priznanje i podrška nezavisnosti Kosova, znatno su uticali na stavove ljudi u Srbiji o Americi.

„Zbog tog nasleđa, koje je i dalje prisutno, Amerika se posmatra kao neprijatelj, a i sama vlast gura taj narativ, kada joj odgovara.

„Sa druge strane, Tramp se veliča kao prosrpski predsednik, a u realnosti on ništa značajno nije uradio za Srbiju", objašnjava Helena Ivanov.

Sankcije NIS-u, visoke carine i dugačak proces izbora ambasadora u mnogim državama na Balkanu, kao i projekat izgradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba, od koga se odustalo usled protesta - sve to su potezi Trampove administracije.

„Sve to sugeriše da je Trampu, čoveku ljubitelju grandioznih stvari u svakom pogledu, Balkan irelevantan", kaže Ivanov.

'Pobeda' kod kuće i u gostima

Zašto se baš sada pokreće ovaj vid diplomatske saradnje?

Politikološkinja Ivanov kaže da je Trampu potrebna velika spoljnopolitička pobeda, jer nije zaustavio rat u Ukrajini za dan kako je obećavao u predizbornoj kampanji, a ne idu mu na ruku ni dešavanja na Bliskom istoku.

„Zato bi mu u kontekstu Balkana odgovaralo da Srbija reši pitanje Kosova na američki način ili da Vašington zaustavi ruski uticaj.

„Američka administracija je u NIS-u prepoznala istorijsku šansu da potisne ruski uticaj iz Srbije, ali pretpostavljam da je ova vlast pronašla način da se rokovi pomeraju, a šta nudi zauzvrat nije mi poznato", dodaje.

Zato sumnja da će se odnosi sa Rusijom prekinuti, a ne vidi ni da je Srbija spremna da napravi takav ustupak oko Kosova koji bi onda Tramp mogao da predstavi kao veliku pobedu.

Ali politikološkinja Karpi „očekuje da će Srbija iskoristiti ovaj dijalog kako bi sebe učvrstila kao relevatnog međunarodnog partnera pred domaćom, ali i stranom publikom".

„Vučić ima dovoljno prostora da je predstavi kao 'pobedu' za Srbiju pre nego što drugi detalji budu obelodanjeni", dodaje.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja BBC-ja zašto je odložen početak dijaloga u junu 2025. i koje oblasti će njim biti obuhvaćene.

Strateški dijalog Severne Makedonije i SAD: 'Ne znači mnogo'

Ovaj vid saradnje Amerika već ima sa nekoliko država, između ostalog sa Poljskom, Katarom, Grčkom, Uzbekistanom.

Severna Makedonija, članica NATO-a, još 2022. započela je strateški dijalog sa SAD.

Odbrana, vladavina prava, kultura, trgovina neke su od tema pokrivene ovim okvirom.

„Ugovor je veoma uopšten - mi ćemo da podržavamo spoljnu politiku Amerike, a ona zauzvrat naš demokratski razvoj, pomoć u odbrani i digitalizaciji", opisuje ga Petar Arsovski, politikolog iz Skoplja, u razgovoru za BBC na srpskom.

Četiri godine kasnije, ova balkanska država je ostvarila 30 odsto onoga što je tražila, dodaje.

„Podržali su nas u nekim odbrambenim stvarima i borbi protiv dezinformacija.

„Strateški dijalog ne znači ništa ukoliko država (primalac) ne zna šta tačno želi da dobije u tom parnerstvu. Zato je važan spisak prioriteta", objašnjava Arsovski.

Ako su potrebe te države usaglašene sa interesima Stejt departmenta onda se odmah usvaja.

„Ali samo po sebi strateški dijalog nama ne znači mnogo", kaže on.

Iste godine, održan je i prvi sastanak u okviru Strateškog dijaloga Hrvatske i SAD-a u Vašingtonu.

Predstavljen je okvir za dugoročno planiranje i ostvarivanje zajedničkih ciljeva u šest glavnih područja: globalna pitanja, privredna saradnja, odbrana i bezbednost, regionalna saradnja, energetika i povezivanje među ljudima.

Uspešni i propali primeri

Strateški dijalog nije uvek plodonosan.

Politikološkinja Karpi navodi primer Pakistana sa kojim su SAD godinama vodile sastanke i pomagali na polju regionalne bezbednosti, borbe protiv terorizma i vojne saradnje.

„Ipak, ništa nije postignuto", ukazuje.

SAD su u septembru 2025. zamrzle strateški dijalog sa Kosovom na neodređeno vreme zbog „postupaka tehničke vlade (Aljbina Kurtija) kojima su povećane napetosti i nestabilnost“, saopšteno je tada iz američke ambasade u Prištini.

„Iz primera Severne Makedonije možemo da naučimo da je ovaj vid saradnje bitan na geopolitičkom i spoljnom planu, ali ne i u podsticanju unutaršnjih reformi", kaže ona.

Slično je, ukazuje, bilo u Gruziji i drugim republikama centralne Azije, gde je Vašington pokušavao da „uspostavi ekonomsku i bezbednosnu saradnju", ali bez dovoljnog ulaganja u domaće institucionalne reforme.

„Nažalost, učinili su vrlo malo da spreče urušavanje demokratije i kršenje ljudskih prava u tim zemljama.

„Neki misle da to nije glavna uloga ovih diplomatskih alata, ali ja i dalje mislim da su ovo primeri propuštenih prilika da se sprovedu domaće reforme, što može da bude potencijalna pretnja za budući američko-srpski strateški dijalog", zaključuje Karpi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk