Умро Ратко Младић, осуђен за геноцид и ратне злочине у Босни и Херцеговини

Ратко Младић, бивши генерал Војске Републике Српске, преминуо је у 84. години у затворској болници у Хагу током издражавања казне доживотног затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина почињених у Босни и Херцеговини, саопштио је Међународни резидуални механизам.

„Младиц́ је данас преминуо док је био хоспитализован у Хагу.

„Суткиња Грасијела Гати Сантана наложила је пуну истрагу о околностима његове смрти", стоји у саопштењу Механизма.

Младићеви адвокати и породица су претходно више пута тражили да му буде омогућено лечење у Србији, што је суд одбио.

Младићево тело биће превезено гдје каже његова породица и ту ће бити сахрањен, после процедуре у Хагу која би „могла да траје и до седам дана", изјавио је његов бранилац Бранко Лукић за РТРС.

Како каже, Младићева жеља била је да га сахране поред кћерке у Београду.

Масакр у Сребреници, енклави под заштитом снага Уједињених нација, био је најтежи злочин почињен у Европи после Другог светског рата.

Младић је био је један од последњих осумњичених коме је суђено пред Међународним кривичним судом за злочине почињене у бившој Југославији.

Процес против Младића трајао је 26 година, откада је подигнута прва, тада обједињена оптужница против њега и политичког лидера босанских Срба Радована Караџића.

Младић је, пре потписивања Дејтонског споразума, оптужен за геноцид, злочине против човечности у БиХ, против цивилног становништва као и за држање припадника мировних снага.

Друга оптужница стиже крајем 1995. године, а терети га за геноцид и злочине на подручју Сребренице.

На казну доживотног затвора правоснажно је осуђен 2021.

У недавном захтеву одбране да буде пуштен на лечење у Србији, наведено је да пати од хроничне болести „срца и бубрега, дијабетеса и можданих удара".

Младић је и пре геноцида у Сребреници постао озлоглашен међу бошњачким становништвом, због опсаде Сарајева која је почела 1992.

Командовање опсадом истовремено му је међу српским националистима донело статус хероја који је задржао до смрти.

Младиц́ је непосредну команду над опсадом преузео 28. маја 1992. године, на дан првог масовног гранатирања и снајперских напада

Опсада је почела месец дана пре Младићевог именовања, трајала 42 месеца и однела животе око 13.000 становника.

„Гађајте муслиманска насеља у којима не живи много Срба", наредио је Младић у поруци војсци Републике Српске коју је пресрела влада у Сарајеву.

„Гранатирајте их тако да не могу да спавају, све док не изгубе разум", поручио је Младић.

'Смрт не доноси опроштај': реакције

Антонио Гутереш, генерални секретар УН упутио је речи подршке жртвама Младићевих ратних злочина.

„Генерални секретар изражава солидарност са жртвама, преживелима и њиховим породицама које су претрпеле злочине за које је господин Младиц́ проглашен кривим", рекао је новинарима портпарол Стефан Дижарик.

Представници власти у Београду за сада се нису оглашавали.

У Федерацији БиХ бошњачки политичари, странке и удружења жртава поручили да његова смрт не мења судски утврђене чињенице о злочинима, док је у Републици Српској Младић је испраћен као симбол ратног периода и борбе за тај ентитет.

Када Хотић, потпредседница Покрета Мајке енклаве Сребреница и Жепа, изјавила је да је за породице жртава најбитније што је суд у Хагу одржао реч и спровео доживотну казну затвора без смањења или ублажавања.

Осврћући се на улогу Младића у паду Сребренице и геноциду над Бошњацима, Хотић је рекла да су све последице с којима се породице данас суочавају директан резултат одлука некадашњег команданта Војске Републике Српске, пренели су сарајевски медији.

„Да он није ушао у Поточаре, ја данас не бих тражила кости чланова моје породице. Све што данас тражимо по масовним гробницама било је под његовом наредбом.

„Он је свој живот завршио, а даље нека му суди драги бог", казала је.

Зукан Хелез, министар одбране БиХ, написао је на Фејсбуку да је Младић за собом „оставио Сребреницу, Сарајево, масовне гробнице и хиљаде уништених живота, завршио је управо тамо где му је било место - у Хагу, под пресудом за геноцид и најтеже ратне злочине".

„Смрћу не долази опрост. Не бришу се масовне гробнице. Не враћају се убијена деца. Не враћају се очеви, мајке, браћа и сестре.

„Остаје само срамота, пресуда и крвави траг злочина", написао је Хелез.

Милорад Додик, дугогишњи председник Републике Српске - једног од два ентитета у БиХ, тврди да би Младић живео дуже да му је Механизам у Хагу „дозволи другу врсту лекарске помоћи.

Додао тврди да је реч о човеку који је поштован у српском народу.

„Човек који је несумњиво показивао и свој људски и војнички карактер, без обзира што су, измишљајући колективну одговорност, и њега стрпали у причу о одговорности за одређене догађаје", казао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске (РТРС).

Додик је додао да је Младић као командат војске стао на чело „да би бранио Србе, а не да чини било какве злочине према другима".

Хронологија

Све доживотне пресуде у Хагу

Међународни кривични суд за бившу Југославију изрекао је укупно седам казни доживотног затвора - све Србима.

Међу осуђенима на доживотну робију је и Радован Караџић, некадашњег преседника Републике Српске, због геноцида у Сребреници и злочина против човечности, кршења закона и обичаја ратовања.

Поред Караџића и Младића, на доживотни затвор због геноцида у Сребреници осуђени су и Љубиша Беара, начелник безбедности Главног штаба Војске Републике Српске (ВРС), као и Вујадин Поповић, начелник безбедности Дринског корпуса ВРС и Здравко Толимир, Младићев помоћник.

Милан Лукић, вођа паравојне формације Бели орлови Милан Лукић, осуђен је на доживотну робију за ратне злочине у Вишеграду, а иста казна изречена је Станиславу Галићу, команданту Сарајевско-романијског корпуса, због злочина током опсаде Сарајева.

Погледајте видео: Ко је био Ратко Младић

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk