Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini

Ratko Mladić, bivši general Vojske Republike Srpske, preminuo je u 84. godini u zatvorskoj bolnici u Hagu tokom izdražavanja kazne doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini, saopštio je Međunarodni rezidualni mehanizam.

„Mladić je danas preminuo dok je bio hospitalizovan u Hagu.

„Sutkinja Grasijela Gati Santana naložila je punu istragu o okolnostima njegove smrti", stoji u saopštenju Mehanizma.

Mladićevi advokati i porodica su prethodno više puta tražili da mu bude omogućeno lečenje u Srbiji, što je sud odbio.

Mladićevo telo biće prevezeno gdje kaže njegova porodica i tu će biti sahranjen, posle procedure u Hagu koja bi „mogla da traje i do sedam dana", izjavio je njegov branilac Branko Lukić za RTRS.

Kako kaže, Mladićeva želja bila je da ga sahrane pored kćerke u Beogradu.

Masakr u Srebrenici, enklavi pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija, bio je najteži zločin počinjen u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Mladić je bio je jedan od poslednjih osumnjičenih kome je suđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji.

Proces protiv Mladića trajao je 26 godina, otkada je podignuta prva, tada objedinjena optužnica protiv njega i političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića.

Mladić je, pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, protiv civilnog stanovništva kao i za držanje pripadnika mirovnih snaga.

Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.

Na kaznu doživotnog zatvora pravosnažno je osuđen 2021.

U nedavnom zahtevu odbrane da bude pušten na lečenje u Srbiji, navedeno je da pati od hronične bolesti „srca i bubrega, dijabetesa i moždanih udara".

Mladić je i pre genocida u Srebrenici postao ozloglašen među bošnjačkim stanovništvom, zbog opsade Sarajeva koja je počela 1992.

Komandovanje opsadom istovremeno mu je među srpskim nacionalistima donelo status heroja koji je zadržao do smrti.

Mladić je neposrednu komandu nad opsadom preuzeo 28. maja 1992. godine, na dan prvog masovnog granatiranja i snajperskih napada

Opsada je počela mesec dana pre Mladićevog imenovanja, trajala 42 meseca i odnela živote oko 13.000 stanovnika.

„Gađajte muslimanska naselja u kojima ne živi mnogo Srba", naredio je Mladić u poruci vojsci Republike Srpske koju je presrela vlada u Sarajevu.

„Granatirajte ih tako da ne mogu da spavaju, sve dok ne izgube razum", poručio je Mladić.

'Smrt ne donosi oproštaj': reakcije

Antonio Gutereš, generalni sekretar UN uputio je reči podrške žrtvama Mladićevih ratnih zločina.

„Generalni sekretar izražava solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su pretrpele zločine za koje je gospodin Mladić proglašen krivim", rekao je novinarima portparol Stefan Dižarik.

Predstavnici vlasti u Beogradu za sada se nisu oglašavali.

U Federaciji BiH bošnjački političari, stranke i udruženja žrtava poručili da njegova smrt ne menja sudski utvrđene činjenice o zločinima, dok je u Republici Srpskoj Mladić je ispraćen kao simbol ratnog perioda i borbe za taj entitet.

Kada Hotić, potpredsednica Pokreta Majke enklave Srebrenica i Žepa, izjavila je da je za porodice žrtava najbitnije što je sud u Hagu održao reč i sproveo doživotnu kaznu zatvora bez smanjenja ili ublažavanja.

Osvrćući se na ulogu Mladića u padu Srebrenice i genocidu nad Bošnjacima, Hotić je rekla da su sve posledice s kojima se porodice danas suočavaju direktan rezultat odluka nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, preneli su sarajevski mediji.

„Da on nije ušao u Potočare, ja danas ne bih tražila kosti članova moje porodice. Sve što danas tražimo po masovnim grobnicama bilo je pod njegovom naredbom.

„On je svoj život završio, a dalje neka mu sudi dragi bog", kazala je.

Zukan Helez, ministar odbrane BiH, napisao je na Fejsbuku da je Mladić za sobom „ostavio Srebrenicu, Sarajevo, masovne grobnice i hiljade uništenih života, završio je upravo tamo gde mu je bilo mesto - u Hagu, pod presudom za genocid i najteže ratne zločine".

„Smrću ne dolazi oprost. Ne brišu se masovne grobnice. Ne vraćaju se ubijena deca. Ne vraćaju se očevi, majke, braća i sestre.

„Ostaje samo sramota, presuda i krvavi trag zločina", napisao je Helez.

Milorad Dodik, dugogišnji predsednik Republike Srpske - jednog od dva entiteta u BiH, tvrdi da bi Mladić živeo duže da mu je Mehanizam u Hagu „dozvoli drugu vrstu lekarske pomoći.

Dodao tvrdi da je reč o čoveku koji je poštovan u srpskom narodu.

„Čovek koji je nesumnjivo pokazivao i svoj ljudski i vojnički karakter, bez obzira što su, izmišljajući kolektivnu odgovornost, i njega strpali u priču o odgovornosti za određene događaje", kazao je Dodik za Radio-televiziju Republike Srpske (RTRS).

Dodik je dodao da je Mladić kao komandat vojske stao na čelo „da bi branio Srbe, a ne da čini bilo kakve zločine prema drugima".

Hronologija

Sve doživotne presude u Hagu

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izrekao je ukupno sedam kazni doživotnog zatvora - sve Srbima.

Među osuđenima na doživotnu robiju je i Radovan Karadžić, nekadašnjeg presednika Republike Srpske, zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja.

Pored Karadžića i Mladića, na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici osuđeni su i Ljubiša Beara, načelnik bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS), kao i Vujadin Popović, načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS i Zdravko Tolimir, Mladićev pomoćnik.

Milan Lukić, vođa paravojne formacije Beli orlovi Milan Lukić, osuđen je na doživotnu robiju za ratne zločine u Višegradu, a ista kazna izrečena je Stanislavu Galiću, komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa, zbog zločina tokom opsade Sarajeva.

Pogledajte video: Ko je bio Ratko Mladić

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk