'Ако ниси потребан, бићеш елиминисан': Како роботи мењају Кину

„Дремнем поподне и кад се пробудим, свет се променио“, каже Чен Тиању.

У његовом свету је свакако тако.

Овај 28-годишњак се труди да одржи корак са најновијом технологијом проводећи слободно време у фабрикама које се пребацују на аутоматизацију.

Тако зна шта да му буде приоритет кад предаје ђацима о вештачкој интелигенцији (АИ) и роботици.

Пред њим, тридесетак студената учи кодирање: један од њих типка фуриозно док му се очи крећу од екрана до робота и назад.

„Идеја је да узме тај цилиндрични предмет и пребаци га онамо", објашњава Тиању.

Читав ред индустријских робота чека да буде програмиран, а у другом делу учионице, студенти покушавају да развију роботске медицинске инструменте.

„Ако ниси потребан свету вештачке интелигенције и роботике, онда ћеш дефинитивно бити елиминисан", изјављује.

За људе у овој просторији, ово је корак, или можда пре скок у будућност коју Кина прецизно гради.

Си Ђинпингов план вредан 20 милијарди долара подразумева да земљу позиционара на прочеље иновације и у директну конкуренцију са Америком.

Докази за то су свуда око њих.

Они су на Техничком институту у Хангџоуу, једном од огромних, специјално за то изграђених стручних школа које желе да избаце следећу генерацију технолошки поткованих инжењера.

Кампус је на ободима Хангџоуа, бивше царске престонице чији је футуристички урбани простор само први наговештај његове улоге светског технолошког центра.

По кинеским фабрикама корача више од два милиона робота, што је више него било где другде и они настављају да се шире невероватном брзином.

То је посвећеност која ће сигурно променити свет - као кад је кинеска привреда последњи пут доживела масивну трансформацију.

Она већ шаље сопствене роботе широм планете: више од половине светских индустријских робота сада се прави у Кини.

Утицај такве свеобухватне аутоматизације у земљи која је у средишту глобалне мануфактуре, трговине и иновације је мање јасан.

Шта то, на пример, значи за кинеску људску радну снагу?

Њихова будућност је неизвесна у индустријској револуцији коју посматра читав свет: светлећа мрежа соларних панела, саобраћајни шпицеви који су постали бешумни због електричних возила, машине које трче брже од Јусеина Болта.

За викенд је Кина била домаћин другог издања Светских роботских игара где су роботи боксовали, трчали и марширали.

Оно што покреће овај спектакл је једна друга, мање видљива револуција која се дешава у фабрикама и учионицама.

ББЦ је посетио индустријске локације широм земље где су нам показивалии роботе који не изгледају као људи нити плешу и скачу по сцени.

Они варе, фарбају, подижу, састављају и раде од јутра од мрака без паузе или повластица.

Неки су осмишљени да праве још робота.

Били смо на академијама где Кина обучава људе који ће радити раме уз раме са роботском радном снагом.

Ово је први ред за представу коју председник Си Ђинпинг назива кинеском „новом производном снагом“ и да би она могла да преобликује земљу.

У производном погону у јужном граду Ченгдуу, стари и нови раде једни крај других.

Производна трака од око 30 средовечних мушкараца и жена уврће, буши и гланца препознатљиви производ компаније ЦРП Технолоџи: роботску руку која извршава различите индустријске задатке.

У просторији су и четири млада инжењера згурена око машине, док покушавају да дешифрују код за прототип, новог робота за ког се надају да ће им помоћи да прави друге машине.

Један од њих, 31-годишњи Панг Каи, из истраживачког и развојног тима, гура витки скелет преко просторије.

Будућа кинеска радна снага још није сасвим спремна да измаршира у свет.

За сада може да обавља само просте понављајуће покрете, као што је скенирање QР кода.

„Можда ће за пола године моћи да ради још један задатак“, каже Панг, смешећи се чежњиво.

Пут је дуг, а тим слави сваку малу победу.

ЦРП Технолоџи, са око 300 људи, прави роботске руке последњих девет година.

Свака рука може да буде прилагођена потребама конкретне фабрике, да би помогла у прављењу аутомобила, електронике или ветротурбина.

Једна рука може да буде програмирана тако да изводи више од 90 одсто понављајућих задатака, тврде из компаније.

Инжењери се питају и да ли оне, једног дана, могу да замене читаву радну снагу компаније.

„Желимо да наш нови робот буде као људско биће. Надамо се да ће моћи сам да размишља“, каже Панг.

„Потребна нам је ова врста робота зато што за 10 година можда нећемо имати довољно радника у Кини", указује.

Све мање становника и остарела радна снага још су један разлог зашто се Пекингу жури да доведе револуцију у властите фабрике.

Очекује се да просечна старост кинеске радне снаге до 2033. премаши 60 година.

Земља ће у следећој деценији изгубити скоро 60 милиона људи (готово колико људи живи у у Француској) према неким проценама.

Они се надају да ће појачана аутоматизација попунити ову зјапећу рупу у радној снази пре него што почне да се одражава на већ ионако успорену економију.

Али брзина ове промене је кључна.

Око 120 милиона људи и даље ради у сектору мануфактуре.

Ако Кина буде била пребрза, могли би да уследе губици послова који ће задати катастрофалан ударац милионима који зависе од фабричких плата.

„У теорији, машине могу да раде 24 сата дневно, што је свакако предност у поређењу са људским радницима, али им је потребно и одржавање.

„Сваки дан нам је потребно време за то, а сваког месеца производна трака захтева и инспекцију и поправке“, каже Цао Ли, потпредседник произвођача електричних возила Липмоторс.

Све популарнија у Европи и Великој Британији, њена приступачна возила усредсређена на технологију настају у фабрици у Хангџоуу где роботи помажу на сваком кораку процеса.

На крају производне траке, појављује се још људи.

Компанија има више од 25.000 радника, а стотине обавља последње провере док блистава нова возила пролазе поред њих.

Хоће ли доћи дан кад они више неће бити потребни?

„То је сасвим могуће“, каже Цао.

„И он може да дође релативно брзо. У радионицама где се ради утискивање, заваривање и фарбање, практично смо постигли 100 одсто аутоматизације", додаје.

Кина је стекла предност у односу на САД због њене огромне производне базе.

Мотори, батерије, електроника, зупчаници, сензори - све што је потребно за изградњу тела робота је на дохват руке.

„Кина има и идеју и план. Они знају где желе да буду за пет година. Планирају на највишем ниво, али разлажу по регионима и општинама“, каже Сузен Билер, генерална секретарка Међународне федерације роботике.

„Ако желите да направите робота у Шенџену - постоји читав екосистем за то. Не треба вам више од сат времена да пронађете потребне компоненте за прављање робота.

„У Европи би могло да потраје чак и недељу дана", додаје.

Међутим, признаје да иако је Кина добра у прављењу тела, Америка још води у прављењу „мозга“, у шта спада развијање вештачке интелигенције за програмирање робота.

А опет кинеске фирме, од ДипСика до Муншота, пуштају у промет нове моделе вештачке интелигенције за које тврде да могу да се мере са најјачим америчким фирмама.

Покретани приступ „отвореног кода“, где старт-апови вештачке интелигенције деле кодове, кинеска иновација је успела да их сустигне брже од очекиваног, упркос америчкој контроли извоза кључних напредних чипова.

Аналитичари сада верују да следећу етапу ове трке неће одредити ко има најбољи језички модел, већ ко може да постави ову интелигенцију у милионе машина.

Зато Кина улаже и у стварање генерације студената која учи да замишља шта би могло да дође следеће.

На Технолошком институту у Хангџоуу, на пример, деца могу да крену да уче од 15. године.

А од размера онога што се учи може да вам се заврти у глави.

Читава зграда је посвећена моторима и аеронаутици и ограничен је спрат за студенте који ће радити на томе да Кина остане на прочељу обраде ретких земних минерала - још једне кључне робе у бици против Вашингтона.

Неки ово виде као решење за тврдоглаво високу стопу незапослености међу младима у Кини, са сваким петим који има проблем да нађе посао.

„Велика је потражња за нашим студентима и компаније могу чак унапред да их резервишу.

„Они не морају уопште да се брину око запослења и ми организујемо конкурсе у склопу њихове обуке“, каже Чен, млади наставник.

„Боље је ако нађете позицију унутар технолошког таласа. У процесу напретка, структуралним променама је суђено да се десе, а ове структуралне промене су тачно оно где су будуће прилике за запослење студената", додаје.

Али Кина се и даље суочава са озбиљним економским изазовима, од кризе некретнина која још траје до огромног дуга локалних влада и упорно ниске потрошње.

Нејасно је да ли и како револуција којом се Пекинг размеће може то да реши, а тешко је проценити како се они чији су послови угрожени осећају у вези са променом која долази.

Хоће ли роботи створити просперитет за њих или им напросто преотети већину послова?

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk