'Ako nisi potreban, bićeš eliminisan': Kako roboti menjaju Kinu

„Dremnem popodne i kad se probudim, svet se promenio“, kaže Čen Tianju.

U njegovom svetu je svakako tako.

Ovaj 28-godišnjak se trudi da održi korak sa najnovijom tehnologijom provodeći slobodno vreme u fabrikama koje se prebacuju na automatizaciju.

Tako zna šta da mu bude prioritet kad predaje đacima o veštačkoj inteligenciji (AI) i robotici.

Pred njim, tridesetak studenata uči kodiranje: jedan od njih tipka furiozno dok mu se oči kreću od ekrana do robota i nazad.

„Ideja je da uzme taj cilindrični predmet i prebaci ga onamo", objašnjava Tianju.

Čitav red industrijskih robota čeka da bude programiran, a u drugom delu učionice, studenti pokušavaju da razviju robotske medicinske instrumente.

„Ako nisi potreban svetu veštačke inteligencije i robotike, onda ćeš definitivno biti eliminisan", izjavljuje.

Za ljude u ovoj prostoriji, ovo je korak, ili možda pre skok u budućnost koju Kina precizno gradi.

Si Đinpingov plan vredan 20 milijardi dolara podrazumeva da zemlju pozicionara na pročelje inovacije i u direktnu konkurenciju sa Amerikom.

Dokazi za to su svuda oko njih.

Oni su na Tehničkom institutu u Hangdžouu, jednom od ogromnih, specijalno za to izgrađenih stručnih škola koje žele da izbace sledeću generaciju tehnološki potkovanih inženjera.

Kampus je na obodima Hangdžoua, bivše carske prestonice čiji je futuristički urbani prostor samo prvi nagoveštaj njegove uloge svetskog tehnološkog centra.

Po kineskim fabrikama korača više od dva miliona robota, što je više nego bilo gde drugde i oni nastavljaju da se šire neverovatnom brzinom.

To je posvećenost koja će sigurno promeniti svet - kao kad je kineska privreda poslednji put doživela masivnu transformaciju.

Ona već šalje sopstvene robote širom planete: više od polovine svetskih industrijskih robota sada se pravi u Kini.

Uticaj takve sveobuhvatne automatizacije u zemlji koja je u središtu globalne manufakture, trgovine i inovacije je manje jasan.

Šta to, na primer, znači za kinesku ljudsku radnu snagu?

Njihova budućnost je neizvesna u industrijskoj revoluciji koju posmatra čitav svet: svetleća mreža solarnih panela, saobraćajni špicevi koji su postali bešumni zbog električnih vozila, mašine koje trče brže od Juseina Bolta.

Za vikend je Kina bila domaćin drugog izdanja Svetskih robotskih igara gde su roboti boksovali, trčali i marširali.

Ono što pokreće ovaj spektakl je jedna druga, manje vidljiva revolucija koja se dešava u fabrikama i učionicama.

BBC je posetio industrijske lokacije širom zemlje gde su nam pokazivalii robote koji ne izgledaju kao ljudi niti plešu i skaču po sceni.

Oni vare, farbaju, podižu, sastavljaju i rade od jutra od mraka bez pauze ili povlastica.

Neki su osmišljeni da prave još robota.

Bili smo na akademijama gde Kina obučava ljude koji će raditi rame uz rame sa robotskom radnom snagom.

Ovo je prvi red za predstavu koju predsednik Si Đinping naziva kineskom „novom proizvodnom snagom“ i da bi ona mogla da preoblikuje zemlju.

U proizvodnom pogonu u južnom gradu Čengduu, stari i novi rade jedni kraj drugih.

Proizvodna traka od oko 30 sredovečnih muškaraca i žena uvrće, buši i glanca prepoznatljivi proizvod kompanije CRP Tehnolodži: robotsku ruku koja izvršava različite industrijske zadatke.

U prostoriji su i četiri mlada inženjera zgurena oko mašine, dok pokušavaju da dešifruju kod za prototip, novog robota za kog se nadaju da će im pomoći da pravi druge mašine.

Jedan od njih, 31-godišnji Pang Kai, iz istraživačkog i razvojnog tima, gura vitki skelet preko prostorije.

Buduća kineska radna snaga još nije sasvim spremna da izmaršira u svet.

Za sada može da obavlja samo proste ponavljajuće pokrete, kao što je skeniranje QR koda.

„Možda će za pola godine moći da radi još jedan zadatak“, kaže Pang, smešeći se čežnjivo.

Put je dug, a tim slavi svaku malu pobedu.

CRP Tehnolodži, sa oko 300 ljudi, pravi robotske ruke poslednjih devet godina.

Svaka ruka može da bude prilagođena potrebama konkretne fabrike, da bi pomogla u pravljenju automobila, elektronike ili vetroturbina.

Jedna ruka može da bude programirana tako da izvodi više od 90 odsto ponavljajućih zadataka, tvrde iz kompanije.

Inženjeri se pitaju i da li one, jednog dana, mogu da zamene čitavu radnu snagu kompanije.

„Želimo da naš novi robot bude kao ljudsko biće. Nadamo se da će moći sam da razmišlja“, kaže Pang.

„Potrebna nam je ova vrsta robota zato što za 10 godina možda nećemo imati dovoljno radnika u Kini", ukazuje.

Sve manje stanovnika i ostarela radna snaga još su jedan razlog zašto se Pekingu žuri da dovede revoluciju u vlastite fabrike.

Očekuje se da prosečna starost kineske radne snage do 2033. premaši 60 godina.

Zemlja će u sledećoj deceniji izgubiti skoro 60 miliona ljudi (gotovo koliko ljudi živi u u Francuskoj) prema nekim procenama.

Oni se nadaju da će pojačana automatizacija popuniti ovu zjapeću rupu u radnoj snazi pre nego što počne da se odražava na već ionako usporenu ekonomiju.

Ali brzina ove promene je ključna.

Oko 120 miliona ljudi i dalje radi u sektoru manufakture.

Ako Kina bude bila prebrza, mogli bi da uslede gubici poslova koji će zadati katastrofalan udarac milionima koji zavise od fabričkih plata.

„U teoriji, mašine mogu da rade 24 sata dnevno, što je svakako prednost u poređenju sa ljudskim radnicima, ali im je potrebno i održavanje.

„Svaki dan nam je potrebno vreme za to, a svakog meseca proizvodna traka zahteva i inspekciju i popravke“, kaže Cao Li, potpredsednik proizvođača električnih vozila Lipmotors.

Sve popularnija u Evropi i Velikoj Britaniji, njena pristupačna vozila usredsređena na tehnologiju nastaju u fabrici u Hangdžouu gde roboti pomažu na svakom koraku procesa.

Na kraju proizvodne trake, pojavljuje se još ljudi.

Kompanija ima više od 25.000 radnika, a stotine obavlja poslednje provere dok blistava nova vozila prolaze pored njih.

Hoće li doći dan kad oni više neće biti potrebni?

„To je sasvim moguće“, kaže Cao.

„I on može da dođe relativno brzo. U radionicama gde se radi utiskivanje, zavarivanje i farbanje, praktično smo postigli 100 odsto automatizacije", dodaje.

Kina je stekla prednost u odnosu na SAD zbog njene ogromne proizvodne baze.

Motori, baterije, elektronika, zupčanici, senzori - sve što je potrebno za izgradnju tela robota je na dohvat ruke.

„Kina ima i ideju i plan. Oni znaju gde žele da budu za pet godina. Planiraju na najvišem nivo, ali razlažu po regionima i opštinama“, kaže Suzen Biler, generalna sekretarka Međunarodne federacije robotike.

„Ako želite da napravite robota u Šendženu - postoji čitav ekosistem za to. Ne treba vam više od sat vremena da pronađete potrebne komponente za pravljanje robota.

„U Evropi bi moglo da potraje čak i nedelju dana", dodaje.

Međutim, priznaje da iako je Kina dobra u pravljenju tela, Amerika još vodi u pravljenju „mozga“, u šta spada razvijanje veštačke inteligencije za programiranje robota.

A opet kineske firme, od DipSika do Munšota, puštaju u promet nove modele veštačke inteligencije za koje tvrde da mogu da se mere sa najjačim američkim firmama.

Pokretani pristup „otvorenog koda“, gde start-apovi veštačke inteligencije dele kodove, kineska inovacija je uspela da ih sustigne brže od očekivanog, uprkos američkoj kontroli izvoza ključnih naprednih čipova.

Analitičari sada veruju da sledeću etapu ove trke neće odrediti ko ima najbolji jezički model, već ko može da postavi ovu inteligenciju u milione mašina.

Zato Kina ulaže i u stvaranje generacije studenata koja uči da zamišlja šta bi moglo da dođe sledeće.

Na Tehnološkom institutu u Hangdžouu, na primer, deca mogu da krenu da uče od 15. godine.

A od razmera onoga što se uči može da vam se zavrti u glavi.

Čitava zgrada je posvećena motorima i aeronautici i ograničen je sprat za studente koji će raditi na tome da Kina ostane na pročelju obrade retkih zemnih minerala - još jedne ključne robe u bici protiv Vašingtona.

Neki ovo vide kao rešenje za tvrdoglavo visoku stopu nezaposlenosti među mladima u Kini, sa svakim petim koji ima problem da nađe posao.

„Velika je potražnja za našim studentima i kompanije mogu čak unapred da ih rezervišu.

„Oni ne moraju uopšte da se brinu oko zaposlenja i mi organizujemo konkurse u sklopu njihove obuke“, kaže Čen, mladi nastavnik.

„Bolje je ako nađete poziciju unutar tehnološkog talasa. U procesu napretka, strukturalnim promenama je suđeno da se dese, a ove strukturalne promene su tačno ono gde su buduće prilike za zaposlenje studenata", dodaje.

Ali Kina se i dalje suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, od krize nekretnina koja još traje do ogromnog duga lokalnih vlada i uporno niske potrošnje.

Nejasno je da li i kako revolucija kojom se Peking razmeće može to da reši, a teško je proceniti kako se oni čiji su poslovi ugroženi osećaju u vezi sa promenom koja dolazi.

Hoće li roboti stvoriti prosperitet za njih ili im naprosto preoteti većinu poslova?

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk