Политичка географија Србије: Чему нас уче екстреми изборних резултата

Кроз брда и планине крајњег југоистока Србије, тик уз границе са Бугарском и Северном Македонијом, усеца се ток реке Пчиње и прави таман толико приступачног терена да у њега може да стане центар општине Трговиште.

Ова мала, неразвијена општина, једна од шест у Пчињском округу чији је центар град Врање, деценијама се бори са одливом становништва.

Међутим, нешто више од 4.300 мештана претходних година уписало се на политичку мапу Србије.

У претходна два парламентарна изборна циклуса, овде је забележена највиша излазност у Србији, као и највећи проценат гласова владајућој Српској напредној странци (СНС).

Од доласка напредњака на власт, у Трговишту су увек освајали више од 66 одсто гласова.

На претходна три изласка на биралишта били су још убедљивији: 2020. су освојили 93,1 одсто, 2022. 85,7, а 2023. 85,6 одсто гласова, показују званични подаци.

Тенденција гласања за власт „има везе са приступом медијима, честим одсуством опозиционих структура, тиме што је СНС у руралнијим деловима општина у стању да 'затвори' круг и мобилизује изборну подршку, али и спроведе изборне манипулације", каже политиколог Дејан Бурсаћ за ББЦ на српском.

ББЦ новинари су анализирали резултате парламентарних избора у 21. веку - погледајте шта смо открили.

Где се највише, а где најмање гласа?

Поред Трговишта, међу седам општина на врху листе излазности током претходних изборних циклуса нашло се шест из околине Ниша: Дољевац, Бела Паланка, Гаџин Хан, Бабушница, Мерошина и Житорађа.

На парламентарним изборима 2023. ни у једној од тих општина излазност није била нижа од 77 одсто.

Супротан крај ове скале готово искључиво попуњавају општине на Косову и оне чине 18 од 20 општина са најмањом излазношћу 2023, а предњачи Урошевац, у којем је тада гласало мање од три одсто уписаних бирача.

У бирачки списак уписано је 115.856 бирача са адресом на Косову, известио је Радио слободна Европа (РСЕ).

У односу на парламентарне изборе 2023, сада има више од 20.000 бирача више уписаних у бирачки списак на Косову, а број се увећавао и у недељама уочи избора, објавили су.

„То нису никакви нови бирачи", наглашава Огњен Рашуо, члан Комисије за ревизију бирачког списка испред Зелено-левог фронта.

„Они су изгубили боравиште у Србији ван Косова и онда су административним путем пребачени на место пребивалишта на Косову.

„Једноставно, после две године истиче боравиште и онда се аутоматски пребацује на место пребивалишта", објашњава овај правник.

Рашуо потврђује да се ово дешавало и у другим изборним циклусима, али „не у оволиком обиму".

Не зна разлог због којег је овог пута тај број већи, али истиче да ова појава „није никакво кршење закона".

Положај косовских бирача је специфичан, јер је Косово 2008. прогласило независност, подржану од најмоћнијих западних земаља, коју Србија не признаје.

Српска листа, најјача политичка снага српске заједнице на Косову, која има подршку власти у Београду, често се суочава са оптужбама за уцене бирача и манипулације радним местима и примањима.

На овим изборима косовски Срби гласаће у Рашки, Куршумлији, Врању или Тутину.

Они су и на претходним изборима као интерно расељена лица могли да гласају само на месту где имају боравиште у Србији, наглашава Рашуо.

„Ако вам је бирачко место измештено, на пример, из Звечана у Куршумлију – ваш глас се не убраја у статистику бирача из Куршумлије, већ у Звечану", додаје адвокат.

Општине у којима је излазност ниска, а нису на Косову, претежно имају доминантно мањинско становништво, попут Прешева и Бујановца, у којима су већина Албанци, или Тутина и Сјенице, где су то Бошњаци.

Дејан Бурсаћ указује на неуређеност бирачког списка, услед чега мале и сиромашне општине, које имају проблем са одливом становништва, могу да имају изразито ниску излазност.

„Логично је да, ако вам људи нису ту, не могу ни да гласају, али је занимљиво што имамо неколико сиромашних и високо миграторних општина у којима је веома висока излазност", наглашава виши научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију у Београду.

То би могао да буде показатељ да је на бирачким местима долазило до манипулација и неправилности, сматра.

„Ово је било могуће зато што у таквим местима углавном није било контролора, али сада видимо да Студентска листа најављује да ће имати контролоре и на најмањим бирачким местима.

„Верујем да ће се сада излазност кориговати у неким од тих места", закључује Бурсаћ.

Где напредњаци доминирају, а где каскају?

Иако је Трговиште апсолутни бастион напредњака, који је и потпредседник странке Дарко Глишић 2020. помињао због више од 90 одсто гласова који су тамо освојили, и многе друге мање општине на југу Србије су њихово упориште.

Од 20 општина у којима су напредњаци 2023. освојили највећи проценат гласова, чак 13 се налази на Косову.

Готово све остале су на југу Србије и спадају међу најсиромашније у земљи, попут Бојника, места са званично другом најмањом просечном платом, а једини изузетак су Пећинци у Срему.

СНС је у свим тим местима на парламентарним изборима пре три године освојио више од 70 одсто гласова.

Приметан је шаблон и у општинама где напредњаци имају традиционално најлошије резултате: то су углавном мањинске средине или београдске општине.

Иако су 2023. у Прешеву имали највећи удео гласова досад, на пет парламентарних избора од 2014. напредњаци нису достигли 12 одсто подршке.

Слабије резултате од републичког просека, СНС бележи у срединама где су Мађари, Бошњаци и Албанци већина, попут Кањиже, Сенте, Бачке Тополе, Аде, Тутина, Сјенице и Бујановца.

Међу 15 општина у Србији у којима напредњаци имају најслабију подршку су и београдске општине Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд и Вождовац, као и нишка Медијана, једина општина у земљи у којој СНС није на власти.

Војвођански заокрет

Док су напредњаци Србијом завладали 2012, аутономна покрајина Војводина је четири године остала под влашћу Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ).

Војвођани су на преломним парламентарним изборима 2012. у највећој мери гласали за листу демократа, а од 2014. највећу подршку имају напредњаци.

Али, она је 2014, 2016. и 2020. била испод просечних резултата које је СНС остваривао на републичком нивоу.

То се променило 2022. и 2023, када је аутономна покрајина, у којој укупно живи више од 1,7 милиона људи, пружила већу подршку напредњацима него што је то показивао републички просек.

СНС је „најефикасније затворила цео арсенал подршке" управо у Војводини - отуд и заокрет у изборним резултатима, сматра Дејан Бурсаћ.

„Делом је то урадила клијентелистички, делом и кроз стваран страначки рад, иако је и он такође подржан позицијом СНС-а као странке на власти.

„Није изненађујуће што је таква слика у Војводини, као ни што су новосадски и војвођански кадрови врло високо позиционирани унутар СНС-а", објашњава политиколог.

Замагљене слике о дијаспори

Пред изборе 25. октобра, о гласовима држављана Србије из иностранства се прича више него претходних година.

Неки сматрају да би то могао да буде један од фактора који погодују опозицији.

Међутим, резултати свих парламентарних избора од 2007. показују да је дијаспора увек била уз власт.

Чак и 2012, када је коалиција предвођена напредњацима дошла на власт, до тада владајућа Демократска странка однела је убедљиву победу у иностранству.

После тога, СНС је освајао убедљиво највише гласова на изборима у дијаспори, иако је 2014. и 2016. проценат освојених био мањи од укупног просека.

У три изборна циклуса 2020, 2022. и 2023. освајали су значајно већи проценат гласова у иностранству него у Србији.

Већинску подршку власт је могла је да очекује када је у дијаспори гласало „тридесетак хиљада људи, а половина њих је долазила из Босне и Херцеговине", тврди Бурсаћ.

„Бирачи из БиХ традиционално више гласају за СНС, а мањим делом за социјалисте и радикале", прича.

Више од 100.000 држављана Србије пријавило се да гласа из иностранства на предстојећим изборима, док је на претходним тај број био мањи од 40.000.

„Верујем да ће се на овим изборима заиста видети да су бирачи из дијаспоре заправо против режима", сматра политиколог Бурсаћ.

Како кандидати на изборним листама виде Србију 2030. године:

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk