Велики студентски протест на Славији у Београду, инциденти по завршетку

Од Славије до Славије, уз инциденте као завршни чин.

Од више десетина хиљада људи који су у децембру 2024. у тишини држали упаљена светла на телефонима, а потом и масовног протеста 15. марта 2025, када је мистериозан звук прекинуо тишину и изазвао панику међу окупљенима, до сукоба полиције и демонстраната 28. јуна 2025. године - студентски протест се поново вратио на исто место и завршио на сличан начин.

Док су се хиљаде људи полако разилазиле са београдског трга, код зграде Председништва Србије група маскираних младића гађала је полицију пиротехничким средствима, на шта су они одговорили сузавцем.

Јаке полицијске снаге потиснуле су окупљене из централних градских улица, којима су патролирала оклопна и борна возила.

Сви који су по завршетку скупа на Славији напали припаднике полиције, биће идентификовани и процесуирани у складу са законом, саопштило је Више јавно тужилаштво у Београду.

Приведено је 23 људи због напада на полицијске службенике, а има и повређених полицајаца, рекао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

На пријављеном скупу на Славији је 34.300 људи, а до 19 сати није било инцидената, осим једног напада на новинара, изјавио је Драган Васиљевић, директор полиције.

Организација Архив јавних скупова саопштила је да снимци указују да је овај скуп на Славији „у рангу највећих студентских до сада".

Дан касније, објавили су процену да је било између 180.000 и 190.000 људи на основу површине простора и густине људи.

Погледајте видео: Сукоби с полицијом после студентског протеста у Београду

Иако је протест са слоганом „Ти и ја, Славија, јер студенти побеђују“, заказан за 18 сати 23. маја, знатно раније људи су се окупљали широм Београда и почели да пристижу на трг.

На бини су се смењивали говорници који су причали о правосуђу, историји, али и корупцији, што је део студентског програма.

„Славија за нас има велики симболички значај, јер су ту одржани неки наши изузетно важни скупови који су обично представљали почетак нове фазе борбе", каже Ања Деспотовић, студенткиња Електротехничког факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Током годину и по дана колико траје студентски бунт у Србији, а почео је после погибије 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, прошао је различите фазе.

Блокаде факултета замениле су вишедневне шетње, маршеви ка другим градовима, акције прикупљања потписа, али и отворени захтеви за расписивање ванредних парламентарних избора и формирање студентске изборне листе.

„Протест на Славији је укрупњавање кампање студентске листе за предстојеће изборе", каже Амар Личина, студент Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП).

„У овом тренутку имамо неку врсту обећања да ће избора бити, али и једну чудну врсту неизвесности око тога када ће они заправо бити расписани и одржани", додаје он за ББЦ на српском.

Председник Александар Вучић је досад много пута најавио изборе за ову годину, али нису формално расписани.

Могли би да буду одржани у периоду од септембра до новембра, рекао је за РТС.

После насиља на улицама Београда, још једном је на Instagramу позвао на дијалог окупљене, назвавши их 'блокадерима' који имају 'насилну природу'.

Српска напредна странка, чији је Вучић формално члан, најавила је скуп у центру Београда 26. до 29. јуна.

Погледајте видео: Славија из ваздуха

Шта се дешавало у Београду?

Слично као и претходних пута, у дану протеста обустављен је железнички саобраћај у читавој земљи,најпре без посебног образложења, али је касније додато да је реч о анонимним дојавама о бомбама.

„На протесту смо јер верујемо да студентски покрет може да нам донесе бољу будућност", каже Јована Танкосић из Вршца за ББЦ на српском.

Окупљени су носили заставе 'Нема предаје' са мапом Косова, као и пароле против Европске уније и НАТО-а.

Људи су се сатима припремали и пешке стигли на Славију из разних делова града - од Земуна до Аутокоманде.

Погледајте видео: 'Очекујемо боље сутра'

На штанду с натписом Питај студента дели се материјал о идејама шта студенти предлажу за образовање, радничка права, здравство и контролу избора, али без много конкретних решења.

За пултом је матурант Немања Милашиновић из групе Студенти у сваком селу, који каже да су обишли велики број домаћинстава по Србији и настављају са том акцијом.

„Увелико радимо на програму Студентске листе која ће бити објављена, како бисмо представили све оно што годину и по дана тражимо на улици.

„Није нам у првом плану да ми дођемо на власт, него да борбом системски нешто променимо у овој држави“, каже Милашиновић за ББЦ на српском.

Месецима су на осмишљавању решења предано радили, али оно што је претходно објављено је само „врх леденог брега", објашњава Деспотовић.

Истовремено се окупила и група људи око и унутар Пионирског парка, где месецима бораве присталице владајуће странке.

Пошто се у близини налазе и зграда Председништва Србије и Народна скупштина, ту се груписале и полицијске снаге.

'Повратак у 2025. годину'

Дејана Вукадиновић, ББЦ новинарка

Пролазећи поред Пионирског парка на тренутке ми се учинило као да проживљавам 2025.

Два скупа у истом граду, на растојању мањем од километар.

Пионирским парком су одзвањале народне песме док су људи један по један у колони погнутих глава улазили.

Било је и малих, приградских аутобуса, прљавих гума.

Ту су и плаве униформе и лица полицајаца које још не крије маска, али носе оклоп.

Атмосфера на Тргу Републике је била знатно другачија - ентузијастична.

Млади и старији нестрпљиво су чекали да добију одштампану мајицу.

Зборови су на штандовима нудили беџеве, програм и по коју ђаконију.

А онда су се сви упутили ка Славији.

Успут су их људи поздрављали аплаузом ка трећем и кључном одредишту.

Пристигавши на кружни ток поново ми се учинило да смо вратили у прошлост - али у 2024.

Тог 22. децембра био је један од првих протеста.

Не знам да ли је број окупљених тада био сличан данашњем, али знам да су све околне улице попуњене.

Овог пута је ту велики екран, и нови транспарент -Студенти побеђују.

Домет је поново лош.

А у мимоходу са пролазницима - чујем подједнако речи оптимизма махом код старијих.

Млађи су нестрпљиви и покушавају да се приближе центру и бини - безуспешно.

Давуд Делимеђац, студент Факултета политичких наука, који учествује у протестима од почетка верује да га је то променило.

„Можда најважнији ефекат је управо стварање осећаја солидарности међу људима који долазе из потпуно различитих друштвених и политичких позадина", каже он за ББЦ на српском.

Не очекује да један протест произведе „политички прелом, али може да покаже да мобилизација није ослабила упркос притисцима и замору."

Студенткиња Деспотовић верује да број људи на протестима више није толико битан.

„Свесни смо и тога да људи који нас подржавају више не осећају потребу да излазе на скупове и чекају тренутак када ће моћи конкретније да се ангажују.

„Фаза пребројавања је одавно прошла и то је кључна разлика у односу на претходне скупове - ми сада знамо да смо најјачи политички актер у земљи", каже Деспотовић.

Косово - једна од тема

Средином маја студенти су на званичним профилима на друштвеним мрежама објавили и Меморандум о Косову и Метохији.

Позивајући се на Преамбулу Устава Србије, поручили су да је Косово њен „неотуђиви и саставни део".

„Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини."

Очување таквог поретка „темељ је опстанка српске државе и залог праведног мира у региону", пише у тексту, који је наишао на бројне критике.

Поједини су га поредили са нацртом Меморандума Српске академије наука и уметности из осамдесетих.

„Меморандумски документ изашао је дан пошто је у Крагујевцу одржана трибина о томе и ми смо свесно одлучили да објавимо закључке с трибине, јер све што радимо, радимо транспарентно.

„Заиста разговарамо са људима о свему и у великој мери пратимо оно што они у датом тренутку желе да чују и о чему желе да разговарамо, тако да је и Косово једна од тема", објашњава Ања Деспотовић.

Сличног је уверења и Амар Личина.

„Можемо имати различита индивидуална тумачења о томе да ли је наратив тог меморандума десничарски или није, односно националистички или није, али мислим да је у овом тренутку много важније да будемо концентрисани на заједништво", закључује он.

Косово је деценијама тачка спорења и важно политичко питање, које су обележили сукоби крајем деведесетих албанских побуњеника и српских безбедносних снага у којима је погинуло више од 13.000 људи.

После тромесечног НАТО бомбардовања, јуна 1999. са Косова се повлаче војска Србије и полиција.

Косово је прогласило независност 2008. године, што су одмах признале неке од најмоћнијих земаља света, али не и Србија.

Београд и Приштина воде преговоре о нормализацији односа под окриљем Европске уније, али већ годинама нема много помака.

Погледајте видео: Косово - конфликт који не престаје

'Ентузијазам је опао'

Иако је један од главних слогана 'студенти побеђују', има и оних који на протесте гледају другачије, после вишемесечне политичке борбе.

„Верујем да су се сви помало уморили и да је ентузијазам са почетка опао", каже Алекса Дурковић, студент Филолошког факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Слично размишља и Андрија Пећић, студент Високе школе електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду, иако иде на протест.

Прекретница за њега био је 15. март, када је, како описује, „деловало као да се скупило пола државе".

„Тада је постојао осећај да ће се нешто заиста променити, али после тога је све некако спласнуло и људи су изгубили наду", каже он.

„Протести данас многима више не делују као озбиљан политички притисак, већ као рутина или друштвено окупљање.

„Људи још излазе на улице, али имам утисак да више ни сами не знају шта очекују и шта би конкретно требало да се промени, али и даље сам оптимистичан", закључује.

Сличице, графити и натписи на зидовима

Нови видови борбе видљиви су последњих месеци и на зидовима, кроз графите, увредљиве поруке и налепнице како присталица студената, тако и владајуће странке.

На слоган студенти побеђују, СНС је одговорила 'Србија побеђује'.

На последњим локалним изборима у 10 места у Србији, крајем марта, коалиција око СНС однела је победу, али су се листе које су подржали студенти појавиле као растућа опозициона снага.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Осамнааест година од проглашења независности, Косово је признало око сто земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 државе, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.