Дата центар у Хрватској: Судар 'највеће инвестиције у историји' и жеље једне породице да задржи дом

За једног геометра била је то само даска ослоњена на пањеве - згодно место да упише ознаке током теренског рада у хрватском селу Пецка, надомак границе са Босном и Херцеговином.

За Мила Бајића из овог места на Кордуну, то није била само „даска", већ део породичне клупе коју је правио са децом.

За полицију, која је изашла на терен после расправе геометара и Бајића, даска је постала део извештаја.

А иза тог комада дрвета, постављеног на ливади са два гола, стоји пројекат вредан више милијарди евра, најављен као највећа инвестиција у историји Хрватске - изградња дата центра у општини Топуско, чије ће средиште бити у Пецки.

Дата центри су зграде у које се смешта опрема потребна за функционисање света ослоњеног на информациону технологију и вештачку интелигенцију.

Хрватско-амерички инвеститори желе да купе земљу за изградњу центра, али Миле Бајић и његова породица одбијају да продају 10 хектара њихових парцела.

Страхују за животну средину услед таквог пројекта.

Крајем маја, када сам посетила породицу Бајић у Пецки, њихову кућу и околно имање надлетали су дронови док су геометри радили на терену.

Бајићи не желе да непознати људи на њиховом поседу мере и снимају их дроновима, па су позвали полицију.

„Људи овде имају осам разреда школе, али им је једноставно закључити да ће овај пројекат уништавати природу.

„Колико ће се шуме посећи, како ће обезбедити неопходну воду, коме ће остати сав тај бетон кад технологија узнапредује за неколико деценија?", пита Миле Бајић.

Према подацима са сајта пројекта, иза Пантеона АИ стоје хрватски предузетник Јако Андабак, који је богатство стицао у осигурању, туризму, пољопривреди и енергетици, и Американац Рајан Рич, представљен као предводник америчких институционалних инвеститора.

Представници пројекта до сада су непрестано одбацивали наводе да ће Пантеон угрозити околину.

„Све се ради у складу са прописима Републике Хрватске, који су идентични онима у Европској унији", каже Марио Гудељ, руководилац пројекта, за ББЦ у телефонском разговору.

Хрватска је најмлађа чланица Европске уније која намерава да значајно увећа капацитете дата центара са садашњих 12 гигавата на 28 гигавата 2030. године.

'Све смо сами направили'

До куће породице Бајић у селу Пецка, удаљеног 20-ак километара од границе са БиХ, стиже се неасфалтираним путем преко рупа насталих од киша.

Ово место, које се на Гугл мапи оцртава као зелена површина прекривена шумом, према последњем попису из 2021. године имало је девет становника.

Породица Бајић живела је у Пецки до 1995. године, пре и током рата после проглашења независности Хрватске, све до војне акције Олуја када су избегли у Србију.

На територији Баније, Лике, Кордуна и Северне Далмације настала је Република Српска Крајина, непризната државна формација.

Војно-полицијском акцијом, Хрватска је повратила контролу над овом области којом је претходних година управљало локално српско руководство уз подршку Београда.

Бајићи су се вратили четири године касније, чим су се стекли први услови.

„Ту је била трава по метра", говори Миле показујући по дворишту испред куће, где сад стоје паркиране пољопривредне машине, аутомобили и квад.

„Сопственим рукама смо правили прозоре, кров, десет година смо били без струје.

„Ту смо радили, секли се, падали, ломили се. Имам ожиљака не знам колико. Борили смо се и створили ово", каже, полажући руку прекривену жуљевима и огреботинама на дрвени сто за којим седимо.

Бајићи обрађују земљу, узгајају овце, имају башту, кокошке и ни по коју цену не желе да напусте Пецку.

„Било нам је понуђено 400.000 евра да продамо.

„То је била задња цифра. Нисмо пристали", каже Славка Бајић, Милова мајка.

„Куд би ја сад да идем? Где бих се пронашла? Ако будем морала да идем, не знам шта ће бити", каже 65-годишњакиња.

Она не жели пуно да говори, јер је „све испричала" и док разговарам са њеним сином углавном седи у углу стола, прекрштених руку и ћути.

Али када зачује дрон који надлеће кућу, у безмало једном кораку скаче на паркирани квад и залеће се ка удолини где очекује да ће наћи оне који управљају летелицом.

Наилази на двојицу мушкарца и после краће расправе ко су и шта раде, Бајићи су позвали полицију.

Између страха и развоја

Касније сазнајем да у Топуском, најближем већем месту Пецкој, нема полицијске станице и да патроле долазе из других насеља.

Овде је зграда општине којој припада Пецка, са околним селима Црни Поток и Катиновац, а требало би да обухвати дата центар.

На улици скоро да нема никога, игралиште испред зграде општине је празно, у оближњем кафићу седи тек неколики људи.

Ивица Кузмић, први човек Топуског, дочекује ме у општини, за великим столом прекривеним папирима.

Међу њима нема оних од инвеститора јер још увек ништа службено није упућено општини, објашњава.

Први конкретни помаци у изградњи дата центра начињени су месец дана раније на скупу Иницијатива три мора у Дубровнику.

Тада је потписано писмо о намерама између америчке компаније Pantheon Atlas LLC и Кончар групе, која би била ангажована на изградњи енергетске инфраструктуре.

Инвеститор је усмено предочио које би грађевине градили и какве би биле њихове законске обавезе према општини, каже Кузмић.

„У случају реализације - допринос општине би се повећао 400 одсто само директно са овог пројеката кроз комуналну надокнаду.

„Ми то све држимо са резервом, јер су то за сада усмене најаве", каже Кузмић.

На сајту пројекта наводи се и да ће у дата центру радити 1.500 људи, док ће 3.000 бити упослено на његовој изградњи.

У целој општини Топуско која се простире на 200 квадратних километара, живи мало више од 2.000 људи, објашњава председник.

„Топуско, Гвозд, Глина, као и све општине уз границу од пописа до пописа губе 25-30 одсто становника.

„Нама је циљ да одлив становника стане, да се нови доселе, а стари врате", говори.

У овом месту је и лечилиште, чији се капацитети обнављају од 2025. године, али упркос бројним покушајима, ова врста туризма није успела да преокрене негативан тренд исељавања.

Чини се да Кузмић има подељена осећања око најављеног пројекта, који назива и „застрашујућим".

„Био бих луд да кажем да као одговорна особа у општини немам страх.

„Али са друге стране, имам и одговорност за целокупни развој."

Он је од рођења у овом крају и познаје лично породицу Бајић.

Њихово одбијање да продају имање је „пословна прича између инвеститора и странака".

„Хтели бисмо да заштитимо интересе тих људи онако како их они доживљају", каже.

Али одмах и додаје инвеститорове речи: „Ако породица Бајић не прихвати продају, биће изузета из пројекта, али пројекат иде даље".

„Пројекат мора испоштовати хрватске законе.

„Нас посебно занима студија процене утицаја на животну средину. Најважнија ставка је утицај на подземне воде, јер је у близини будућег дата центра водоцрпилиште Перна, које снабдева општине Топуско и Гвозд.

„Ако се испуне законски услови, моје и мишљење општинског већа, али и већине становника је да су овом подручју потребне инвестиције", каже Кузмић.

Дата центри и животна средина

Очекује се да ће до 2030. године дата центри у свету који омогућавају рад вештачке интелигенције трошити 945 терават-сати електричне енергије, што је три пута више од укупне годишње потрошње Пакистана, Бангладеша и Нигерије, где живи више од 650 милиона људи.

Ово је један од налаза недавне студије Института за воду, животну средину и здравље Универзитета Уједињених нација (UNU-INWEH) Енвиронментал Цост оф АИ'с Енергy Усе: Царбон, Wатер анд Ланд Фоотпринтс.

Утицај на воду биће једнак основним годишњим потребама у домаћинствима 1,3 милијарде људи у Субсахарској Африци.

Површина потребна за њихов рад премашиће 14.500 квадратних километара, што је приближно двоструко више од Џакарте, дома више од 32 милиона људи, наводе у извештају.

„Ово није аргумент против вештачке интелигенције, технолошке трансформације која унапређује животе милијарди људи широм света", рекао је професор Кавех Мадани, директор UNU-INWEH-a, који је предводио истраживачки тим.

„Ово је позив на одговорну употребу и проактивно решавање њених нежељених последица како би постала одржива и правична."

Професор Мадани и Мириам Ацзел, прва потписана ауторка извештаја, наводе да не могу „објективно коментарисати пројекат Пантеон" јер немају довољно конкретних информација у одговорима за ББЦ на српском.

Кажу, међутим, да „веома велики дата центри за вештачку интелигенцију или такозвани хиперскални дата центри могу имати значајне импликације по животну средину и инфраструктуру".

Дата центар „снаге један гигават (ГW), спреман за АИ“, како је Пантеон представљен, указује „на изузетно велико постројење осмишљено за обимне дигиталне радне задатке".

Према њима, основни изазови у вези са животном средином су „потрошња електричне енергије, употреба воде, заузеће земљишта, утицај изградње, уграђени угљенични отисак и електронски отпад".

Колики ће у пракси бити утицај на околину, зависи од мноштва фактора, међу којима су - одакле долази електрична енергија и колико је воде доступно, додају Мадани и Ацзел.

„Негативни ефекти могу се ублажити применом строгих стандарда ефикасности, транспарентним извештавањем о потрошњи електричне енергије и воде, коришћењем система хлађења са ниском потрошњом воде, где је то прикладно", кажу.

Штетне последице се могу умањити и „додатним обновљивим или нискоугљеничним изворима енергије, поновним искоришћењем топлоте, поновном употребом и рециклажом опреме, као и смисленим укључивањем погођених заједница."

Последњих дана у ЕУ се расправља о начинима да се изађе на крај се великом потрошњом електричне енергије у дата центрима јер управо то би могло да успори зелену транзцију.

„Европа има оправдане разлоге за проширење капацитета дата центара, међу њима дигитални суверенитет, безбедност података, иновације у области вештачке интелигенције и економску конкурентност.

„Али кључна питања су где се ови објекти граде, како се напајају, како се прате њихови утицаји и да ли се користи и оптерећења деле на правичан начин", наводе Мадани и Ацзел.

Корист за државу

Пантеон АИ могао би да достигне вредност од 50 милијарди евра, према тврдњама инвеститора, што се у хрватским медијима преводи у инвестицију већу од 100 мостова на Пељешцу, једне од највећих у овој земљи.

Градња би требало да почне 2027. и да буде завршена до 2029. године, што су „оптимистични" рокови, али у „пракси оствариви", каже Марио Гудељ.

Тренутно се ради на студији заштите животне средине која ће одредити шта све треба учинити како Пантеон не би угрозио околину.

Студију треба потом да проучи и прихвати хрватско Министарство екологије.

Једно од главних спорних питања јесте да ли ће неопходно хлађење опреме утицати на водоснабдевање становника.

„Нећемо употребљавати воду из јавне инфраструктуре коју користе становници ових места.

„Радимо испитивања постојећих резервоара воде испод земљишта на коме ћемо градити и у односу на откривене количине воде, направићемо коначно техничко решење грађења дата центра", каже Гудељ за ББЦ.

Неће бити угрожена ни бања по којој је Топуско познато, додаје.

Док потребе Пантеона за водом неће никако утицати на становнике, оне за струјом имаће позитивне ефекте, тврди инвеститор.

Изградњом овог центра повећаће се потрошња електричне енергије у Хрватској за 30 одсто, рекао је раније Марио Гудељ.

Да би се подмирила, планира се градња соларне електране снаге 500МW, као и 280 километара далековода, који ће се прикључити на четири кључна енергетска чворишта, што ће бити инвестиција до 500 милиона евра, најављено је.

„Комплетна производња из соларне електране трошиће се на лицу места за рад дата центра.

„Остатак енергије набављаћемо код приватних произвођача, у огромном проценту из обновљивих извора, са којима ће бити склопљени вишегодишњи уговори", каже Гудељ.

Пошто ће целокупна инфраструктура остати држави, тиме ће се омогућити коришћење струје из обновљивих извора енергије које је тренутно на чекању јер није био могућ прикључак на мрежу, додаје.

За Гудеља је донекле очекивано да се „овако велики пројекат дочекује са скепсом", али додаје да је било и доста „дезинформација".

„Неће се уништити гробља, и остаће тамо где јесу, и уредиће се о трошку инвеститора.

„И нећемо исушити реку Глину - овај пројекат нема везе са Глином".

Погледајте видео шта је вештачка интелигенција

Породичне успомене

Од када су најаве о изградњи дата центра прерасле у конкретне потписе, живот породице Бајиће се преокренуо.

Жељка Гујић, супруга Мила Бајића, цео мај је провела покушавајући да се пробије кроз шуму домаћих прописа о заштити воде, животне средине и власничким односима.

На Фејсбуку је објавила приказ парцела са тачкастим ознакама - црвене тачке уцртане у парцеле у власништву Јака Андабака, беле тачке - Бајићеве парцеле.

Доцртавала их је њена ћерка, једна од њихово четворо деце.

Жељка је слала мејлове на разне стране - од невладиних организација преко државних служби до познатих људи.

Покренула је и иницијативу да Пецка постане заштићено подручје.

„У ком селу имате поток који тече и понире, пећину, огромно богатство животиња и биљака.

„Сликали смо све те врсте, слали документацију на различите стране, али за сада је слаб одговор", каже.

Жељка је из Фојнице, места у Босни и Херцеговини, и за Пецку је везана последњих петнаестак година преко супруга.

Овде су славили рођендане деце, али и њихово венчање прошле године.

Поред рибњака и даље стоје украси са прославе.

Знају да постоји стварна могућност да ће морати да оду одавде, али ни тада нису спремни да продају земљу.

Марио Гудељ као водитељ пројекта није желео да говори о имовинским односима.

Из прес тима пројекта за ББЦ је наведено да је породица Бајић рекла „да не желе продати упркос томе што им понуђено вишеструко више од тржишне вредности".

„Њихова земља биће изузета из пројекта и они могу остати тамо да живе", наведено је.

Од непознате породице, Бајићи су постали лица која испуњавају медијске извештаје о највећој инвестицији у историји Хрватске.

Кажу да се није лако с тиме носити.

„Требале су нам недеље да прихватимо да би овде могао настати дата центар.

„Кад смо прихватили да смо све изгубили, и да крећемо од нуле, рекли смо: 'Сад идемо у борбу јер немамо више шта изгубити'.

„Да се наш глас чује и остане забележено да су постојали људи који су се борили", каже Жељка.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk