Напади на ЛГБТ+ људе у Србији: 'Нисмо безбедни'

Аутор фотографије, André Borges/EPA/Shutterstock
- Аутор, Кристина Кљајић
- Функција, ББЦ новинарка
- Објављено
- Време читања: 7 мин
Обична вожња градским аутобусом за Александра Савића, познатијег као дрег краљица Алексис Пластик, летос се умало претворила у борбу за живот.
„Девојка ме је изненада напала - прво ме је ударила два пута, а онда је неким оштрим предметом кренула да ме убоде.
„Подместио сам ногу да бих заштитио грудни кош", присећа се он за ББЦ на српском.
Јулски напад у Београду, каже, био је „праћен хомофобичним увредама", а у болници је „завршио са раном на нози дугом око пет центиметара."
„Морали су да ми ушивају рану, а повређен је био и мишић", каже Александар.
Овакав догађај, међутим, није изузетак - слични случајеви бележе се широм Србије.
„ЛГБТ људи из целе земље нам пријављују случајеве насиља и дискриминације, а ми мапирамо, бројимо и описујемо инциденте", каже Бојан Лазић из организације Да се зна за ББЦ на српском.
Иако за 2026. годину још није објављен обједињен извештај, организације које се баве правима ЛГБТ+ људи већ су забележиле више инцидената, међу којима и напад сузавцем на београдски квир клуб Морнар, као и претње учесницима Прајд каравана у више градова.
Иако је Србија кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ), ЛГБТ+ људи и даље су изложени високом нивоу дискриминације, говору мржње и насиљу, а најугроженије су трансродне особе, пише у Извештају Европске комисије о Србији за 2025. годину.
Овогодишњи, 25. Београд Прајд биће одржан 5. септембра под слоганом „Има места за све нас", истим оним који је носио први Прајд у Србији 2001, када су учесници били изложени бруталном насиљу.
Прошле године „у Србији је забележено 110 инцидената мотивисаних мржњом према ЛГБТ+ људима, међу којима је најмање 20 физичких напада", подаци су организације Да се зна.
„Увек говорим да су бројке, наравно, значајне за статистику, али је поражавајуће што су готово сви ови случајеви о којима говоримо непроцесуирани", додаје Лазић.
Из Министарства унутрашњих послова до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинарке о нападима на ЛГБТ+ људе.
Једна од ретких званичних реакција МУП-а односи се на инциденте у Пироту, када је саопштено да су ухапшена два човека осумњичена за угрожавање безбедности телевизијске екипе Н1 уочи одржавања Прајд каравана.
„По основу сексуалне оријентације и родног идентитета имали смо 70 притужби, према три последња Годишња извештаја Повереника.
„Иако је утисак да се отвореније говори о присутности дискриминације према ЛГБТ људима, рекао бих да број притужби које добија институција Повереника не одржава реално стање", каже Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности у писаном одговору за ББЦ на српском.
Више је разлога, додаје, „зашто се не пријављује дискриминација - из неповерења, због страха од осуде и неразумевања околине, па чак и из страха од реакције породице."
Погледајте видео: 'Спасиле су ме жене' - сећање на први Прајд у Србији
'Постоји опасност, али постоји и подршка'
Александар је напад пријавио полицији већ наредног дана и предао снимке који су забележили део инцидента.
„Не могу да проценим њихов рад, јер суштински нисам имао осећај да је случај озбиљно вођен", описује утисак током давања изјаве.
Добијао је подршку на друштвеним мрежама и звали су га блиски људи телефоном.
„Постоји опасност, али постоји и много дивних људи који су ту", каже.
Слична искуства имају и други ЛГБТ+ људи, каже Лазић.
„Највише што се деси јесте да неко буде саслушан у локалној полицијској станици или полицијској управи и на томе се све заврши.
„Међу забележеним случајевима постоје различити облици физичког насиља - од гурања до озбиљнијих напада", објашњава.
Са честим увредама и хомофобичним коментарима се суочава и Милан Ђоковић, из малог места у централној Србији.
„Било је тога у школи, на улици и сад на послу.
„Само желим да живим нормално, али се често деси да неко из моје околине жели да ме увреди ружним коментаром на рачун моје сексуалности", каже младић за ББЦ на српском.
Признаје да живот у мањем месту није лак за неког ко припада ЛГБТ заједници.
„Стално вас неко посматра и коментарише", додаје.

Четврт века од прве Параде поноса, равноправност још није остварена, али се од 2001. до данас много тога променило набоље, рекла је Агата Ђурић, једна од организаторки тог Прајда у Београду, на конференцији за новинаре.
„Основане су многе организације, донети су неки важни закони, почев од Закона о забрани дискриминације, и направљени су значајни кораци у заштити права ЛГБТ+ људи.
„Али процес позитивних промена и напретка није линеаран - ситуација је и даље веома тешка, а насиље и дискриминација су и даље свеприсутни", додала је.
Повереник Антонијевић верује да постоји много простора за побољшање живота ЛГБТ људи у Србији.
„Много тога се променило, али и даље се дешава да говоримо о безбедности учесника Прајда или неког другог дешавања, а не о темама битним за ову заједницу.
„А проблема у свакодневном животу је много, попут наслеђивања имовине или пензије, здравственог осигурања, права на одсуство ради неге партнера, спајања породице приликом пресељења", додаје.
Историја борбе и насиља
Последњих година у Србији забележен је низ озбиљних случајева насиља, претњи и напада усмерених према ЛГБТ+ људима и њиховим окупљањима.
Један од најтежих случајева било је убиство осамнаестогодишње транс девојке 2023.
Исте године забележена је и серија напада у Београду, када је један мушкарац избоден ножем, а још двоје људи нападнуто флашом у парку, пише у годишњем извештају организације ИЛГА-Еуропе о стању људских права ЛГБТ+ људи у Србији за 2023.
Све жртве су завршиле у болници, после чега је организован протест под слоганом „Мржња убија".
Према подацима организације Да се зна, током 2024. године регистровано је 105 хомофобних и трансфобних инцидената, што је највећи број од када су почели да прате.
Међу случајевима су били физички напади, претње смрћу, узнемиравање и различити облици дискриминације, а евидентирано је најмање 16 физичких напада.
Исте године, геј младић Андреј Обрадовић пријавио је да су га двојица полицијских службеника током претреса стана физички, психички и сексуално злостављала због његове сексуалне оријентације.
Прво основно јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву у септембру исте године.
Током 2026. забележено је неколико посебно бруталних напада.
Крајем маја, у Новом Београду двојица нападача претукла су транс девојку и њеног партнера пошто су их пратили из аутобуса.
Током напада упућиване су им хомофобичне и трансфобичне увреде, саопштило је Удружење Да се зна.

Насиље и претње нису били везани само за појединачне случајеве.
Током Прајд каравана, који је лета 2026. обишао више градова Србије, организатори су у неколико наврата пријављивали инциденте, претње и притиске.
У Пироту су противници Прајд каравана организовали протест, а на градском тргу појавио се и транспарент „За вас овде нема места".
Прајд караван у том граду на крају није одржан, пошто је полиција забранила скуп, после чега су организатори поднели тужбу Управном суду.
Напетости су забележене и у другим градовима.
Организатори су пријављивали притиске и инциденте уочи одржавања читавог каравана, док су у Шапцу и Лозници из Епархије шабачке позвали организаторе да одустану од скупова.
Први велики Прајд караван у Србији одржан је 2019, уочи Београд Прајда, под слоганом Не одричем се, али уз претње, поједина отказивања и насиље.
Погледајте видео: Живот руске дрег краљице у Србији
Историја насиља над ЛГБТ+ људима у Србији траје знатно дуже.
Прва Парада поноса 2001. године практично је разбијена одмах по почетку када су учеснике напале екстремистичке и хулиганске групе, а десетине људи су повређене.
Девет година касније, Парада поноса 2010. остала је упамћена по највећим нередима у Србији, када се више хиљада хулигана сукобило са полицијом покушавајући да нападне учеснике манифестације.
Касније је и Европрајд 2022. одржан у Београду у атмосфери напетости, забрана, претњи и контрапротеста, уз изузетно јако полицијско обезбеђење.
Александар, познат као Алексис, каже да је напад оставио последице, пре свега на његово ментално стање.
И даље живи као и пре, али га често прати нелагода.
„Понекад се осећам мање безбедно.
„Имам страх да неко може да ме повреди, а то није баш најпријатнији осећај", каже он.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk




























