Зашто је у Србији дизел најскупљи у историји и докле ће цене расти

Гориво је никад скупље, помислио сам недавно, када сам уочи поласка на дужи пут пунио резервоар на бензинској пумпи.

Гледао сам како бројчаник који мери динаре обрће цифре тако брзо да не стижем ни да их испратим, а онај који броји литре као да никуд не жури.

Није ми то први пут пролазило кроз главу претходних месеци и година, али овог пута сам био у праву - требало ми је готово 2.000 динара више да напуним резервоар него прошле године у ово време.

Цена евродизела у недељи између 4. и 11. септембра достигла је 234 динара, што је историјски рекорд за ову врсту нафтног деривата у малопродаји, а литар бензина кошта 205 динара, објавили су из Министарства рударства и енергетике.

Ратови у Украјини и на Блиском Истоку, уз смањену проходност Ормуског мореуза, кроз који пролази петина нафте која се продаје на глобалним тржиштима, изазвали су енергетску кризу широм света.

Иако је понуда и потражња за нафтом „у некој врсти равнотеже", ризици производње и снабдевања нафтом и њеним дериватима су „знатно увећани", каже Александар Ковачевић, стручњак за енергетику, за ББЦ на српском.

„Алтернативни произвођачи, правци снабдевања и пад потрошње врше утицај на цене.

„Изгледа да су ризици, увећане рафинеријске марже и транспортни трошкови кључна питања", истиче истраживач Института за енергетска истраживања Универзитета Оксфорд.

Организација земаља извозника нафте (ОПЕК) и њени партнери (ОПЕК+), међу којима је и Русија, одлучили су на састанку 6. септембра да њихова производња нафте остане непромењена у октобру, после благог повећања у септембру.

Међутим, утицај ове организације на тржиште „врло је ограничено", рекао је Хорхе Леон из консултантске фирме Рајстад Енерџи агенцији Ројтерс.

„Организација може да промени циљану производњу на папиру, али не може да гарантује да ти барели нафте неће стварно бити произведени или да ли ће заправо завршити на тржишту", објаснио је стручњак за економику енергетике.

Александар Ковачевић не очекује „значајнија померања цена" због те одлуке.

„Вероватно је донета са циљем да се обезбеди стабилност цена", додаје.

Погледајте како су се цене горива у Србији мењале ове године:

Како се у Србији рачунају цене горива?

Уредбом о ограничењу висине цена деривата нафте, коју је ове године донела Влада Србије, сваке недеље одређују се максималне малопродајне цене евродизела и бензина (БМБ 95) на бензинским станицама у земљи.

Цене нису фиксне и унапред одређене на дужи временски период, већ држава на основу формуле сваког петка објављује највише дозвољене цене за наредних седам дана.

Овај метод обрачуна се темељи на цени деривата на Медитеранском тржишту и претпостакама о трошковима увоза, транспорта и логистике, каже Ковачевић.

На то се обрачунавају акцизе, накнаде за формирање обавезних резерви и унапређење енергетске ефикасности, као и порез на додату вредност (ПДВ), додаје.

„Домаће тржиште је одвојено од међународног необично високим транспортним трошковима - не само да Србија нема директан приступ мору, него је окружена земљама са врло лошом транспортном инфраструктуром и високим логистичким трошковима", објашњава Ковачевић.

Зато је тешко управљати ценовним ризицима, што се пресликава на цену горива на пумпама, додаје.

Даље, ризици на тржишту се у Србији „врло брзо" одражавају на фискалне ризике, које држава покрива вишим порезима, истиче истраживач Института за енергетска истраживања Универзитета Оксфорд.

„На примеру кризе са Нафтном индустријом Србије (НИС) то се лако може уочити: проблем једног учесника на тржишту се одмах приказао као фискални проблем и оптеретио је јавне финансије.

„Ова ситуација захтева озбиљну интервенцију у области енергетске и транспортне политике", каже Ковачевић.

НИС, артерија целокупне српске привреде, под америчким је санкцијама од октобра прошле године због већинског руског власништва.

Судбина компаније је и даље неизвесна и питање је да ли ће руско већинско власништво бити продато некој другој страној компанији, а најозбиљнији купац је мађарски нафтни гигант МОЛ.

Удео државних намета, у које спадају акцизе и порези, у Србији чини готово половину цене дизела, што је више од других земаља у региону, али и Европи.

У цену горива на бензинским пумпама урачунава се и максимална дозвољена маржа која је 21 динар по литру горива, рекао је енергетичар Жељко Марковић за Инсајдер.

Цене премијум деривата са побољшаним перформансама држава не контролише, већ их слободно одређују произвођачи и продавци у ланцу, додао је.

Цене у Србији више него у суседним земљама

Рекордне цене широм света

Цена дизела у Америци 4. септембра била је највиша од када се бележе подаци -достигла је 5,85 долара (5,04 евра) за галон, односно 3,78 литара.

Узроци су ратови у Украјини и на Блиском истоку, одлука Москве да обустави извоз дизела до краја септембра услед оштећења рафинерија нафте у украјинским нападима, али и повећана потражња услед сезоне жетве, када пољопривредне машине троше више дизела.

Уз то, јеменски побуњеници Хути, које подржава Иран, нападају енергетска постројења у Саудијској Арабији, највећег светког произвођача нафте, што је значајно утицало на саудијски пад извоза овог енергента.

Тако је извоз нафте из Саудијске Арабије током августа пао на најнижи ниво у последњих десет година - са 4,3 милиона барела дневно у јуну, сведен је на свега три милиона барела у августу, објавио је Блумберг.

Смањена прерада нафте у рафинеријама у Русији и у Персијском заливу довела је до повећане употребе осталих рафинерија на тржишту и увећања рафинеријских маржи, објашњава Александар Ковачевић.

„Присутан је и ризик техничких отказа у великим рафинеријама који могу брзо да се одразе на цене.

„Обустава извоза из Русије је квантитативно надокнађена испорукама из Америке и других тржишта, али су ризици поузданости увећани", додаје стручњак.

Гориво је значајно поскупело и у Великој Британији, где је цена бензина највиша од почетка рата Израела и Америке са Ираном.

Тамо се за литар бензина плаћа 1,63 фунте, односно 1,90 евра, а за литар дизела 1,85 фунти, односно 2,15 евра.

Кад год цена сирове нафте на светским берзама порасте за 10 долара по барелу, потрошачи у Великој Британији плаћају гориво око седам пенија (око 10 динара) скупље по литру.

Од почетка рата Америке и Израела против Ирана фебруара ове године, цене на берзама су нестабилне: пре сукоба износиле су око 70 долара по барелу, касније су нарасле на 120 долара, да би актуелне цене износиле око 100 долара по барелу.

Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене

Чека ли нас ново поскупљење?

Будуће цене зависиће од „низа неизвесних техничких, политичких и геополитичких околности", сматра Ковачевић.

Пре свега ратови који захватају регионе и у којима учествују државе које извозе велике количине нафте.

На сваку назнаку евентуалног примирја у рату Америке и Израела против Ирана, инвеститори на тржиштима су брзо реаговали, купујући или продајући велике количине нафте, што је довело до оштрих промена цена.

Чак и најаве да ће доћи до одлагања америчких напада на енергетску инфраструктуру Ирана доводиле су до наглих промена на тржишту, а у једном случају и пре него што их је америчких председник Доналд Трамп формално објавио.

Актуелним енергетским тржиштем доминирају ризици и неизвесност, наглашава Ковачевић.

„То се неће променити ни брзо, ни једноставно", упозорава Ковачевић.

Графике: Теодора Ћурчић

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk