Србија бира нову скупштину 25. октобра, Вучић циља место премијера

У времену изразитих подела у друштву и само неколико дана пред другу годишњицу трагедије у Новом Саду, што је иницирало масовне антивладине протесте, у Србији ће бити одржани ванредни парламентарни избори.

На предлог владе, председник Србије Александар Вучић потписао је указ о распуштању скупштине и расписао парламентарне изборе за 25. октобар.

„Желимо демократску утакмицу. Верујем да ћемо после избора изаћи из кризе.

„Са радошћу ћу да прихватим сваки демократски резултат, честитати противницима ако победе, нећу се љутити ако они не честитају, навикао сам", рекао је Вучић у телевизијском обраћању.

„Глас Бога и одлука народа мора да се поштује", поручио је.

Вучић је раније најавио да ће после парламентарних бити одржани и председнички избори.

Његов други петогодишњи председнички мандат истиче 2027. године, али је рекао да ће ускоро поднети оставку и да ће председнички избори бити одржани у децембру или јануару, најкасније почетком фебруара.

Вучић је добио подршку унутар владајуће Српске напредне странке (СНС), као и неких коалиционих партнера, да буде носилац листе на предстојећим изборима и да потом, ако добију поверење бирача, он предводи нову владу, што би био његов трећи премијерски мандат.

Биће ово шести избори за републичку скупштину откако је 2012. на власт дошла СНС, коју је основао Вучић после раскола у Српској радикалној странци, Војислава Шешеља која му сада пружа подршку.

Од тада, СНС је побеђивао на свим изборима, уз критике опозиције и европских организација о непоштеним условима, али предстојећи ће бити најтежи тест за напредњаке.

У претходне две године, од трагедије у Новом Саду и пада надстрешнице железничке станице када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, организовани су масовни антивладини протести, на којима је власт оптуживана за корупцију која је, сматрају, допринела великој несрећи.

Омасовљењу протеста допринело је ангажовање студената широм Србије, који су у међувремену постали и политичка снага, учествујући на локалним изборима у неколико градова и општина у земљи, а такмичиће се и 25. октобра.

После годину дана протеста, студенти су од власти затражили расписивање избора, што су Вучић и СНС одбијали.

Антивладини протести били су обележени инцидентима, неретко насиљем, полицијском бруталношћу према демонстрантима и дубоко су поделили друштво.

Против неких људи и организација покретани су и кривични поступци због учешћа у демонстрацијама, а неки су, попут такозване 'Новосадске шесторке' напустили земљу у страху од одмазде власти која их је оптужила за „рушење уставног поретка".

Опозиција, студенти и цивилни сектор непрекидно оптужују власт за корупцију, разне привредне афере, нерешавање најтежих злочина, спрегу са криминалним организацијама.

Све то власт категорички одбија, узвраћајући, без пружања доказа, да су протести организовани и финансирани из иностранства и да их контролишу стране службе.

Вучић је тврдио да је реч о „покушају обојене револуције" коју је он „победио".

Један од најупечатљивијих тренутака антивладиних протеста забележен је 15. марта 2025. у Београду, када је масовни скуп прекинуо чудан, јак звук, за који Вучићеви противници тврде да је био „звучни топ", што је он више пута негирао.

До данас није утврђено шта је приморало хиљаде људи у панични бег те ноћи у Београду.

Како је ББЦ новинарка, која је извештавала са скупа, доживела тај тренутак прочитајте у посебном тексту.

Ко би све могао да буде на гласачком листићу?

За сада још није познато које ће све странке и коалиције бити на гласачком листићу.

Несумњиво је да ће на њему бити СНС - сама или у коалицији са мањим партијама, попут странке пензионера, као и десничарске Шешељеве странке, из које су потекли Вучић и многи сада највиши функционери напредњака.

На седници Главног одбора СНС-а у Нишу, Вучић је најавио да ће, ако СНС добије довољно гласова за формирање владе, његов кабинет имати далеко мање министарских места - само 12 у односу на досадашњих 30 (са потпредседницима).

Очекује се и дугонајављивана 'Студентска листа' којој се, према разним истраживањима јавног мњења, дају велике шансе за добрим резултатом.

„Извори су расписани после 492 дана (од нашег захтева). Време је за победу", поручено је на налозима 'Студенти у блокади' на друштвеним мрежама неколико минута пошто је Вучић расписао изборе.

Листа од 250 имена готова је већ месецима и биће објављена после расписивања избора, у складу са законским роковима и њиховом стратегијом, рекли су представници студената за Н1.

На гласачком листићу ће бити и дугогодишњи партнер СНС-а, Социјалистичка партија Србије, која ће на изборе у коалицији са Јединственом Србијом.

СПС је уздрман унутарстраначким поделама и избацивањем до сада истакнутог члана Бранка Ружића, некадашњег министра просвете.

У ранијим јавним наступима, Ружић је критиковао власт због трагедије у Новом Саду и изражавао разумевање за студенте и њихове протесте, због чега су га критиковали званичници СНС-а.

Од искључивања Ружића, неки одбори СПС-а су га подржали.

Извесно је ће парламентарна опозиција на изборе у више колона.

Неке опозиционе странке, попут Демократске странке, Зелено-левог фронта и Социјалдемократске странке бившег председника Србије Бориса Тадића најавиле су подршку студентима.

После одлуке ЗЛФ-а да подржи студентску листу, Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, Покрет слободних грађана (ПСГ) и Србија центар (СРЦЕ) бившег команданта Војске Србије Здравка Поноша, оформили су 'Платформу за европску Србију' и као коалиција ће изаћи на изборе.

Представљају се као „јасна проевропска опција на наредним изборима, нешто што и грађани сами траже", како је изјавила Мариника Тепић, посланица ССП-а у Скупштини Србије у емисији 'Утисак недеље'.

Недавно су друге парламентарне опозиционе странке, Народни покрет Србије (НПС) Мирослава Алексића, Ново лице Србије (НЛС) Милоша Парандиловића и Еколошки устанак Александра Јовановића 'Ћуте' направили савез „Народна Србија".

Савез је плод „досадашње добре и успешне политичке и парламентарне сарадње, а са циљем даљег заједничког деловања и координације активности, између осталог и изборне процесе", заједнички су саопштиле ове странке.

У интервјуу порталу Нова, Мирослав Алексић је одбацио кривицу његове странке што није направљен широки, јединствени опозициони фронт.

„НПС ће сваку одлуку донети искључиво рационално и одговорно, на основу истраживања и процена шта је најбоље за победу над Вучићевим режимом", рекао је Алексић.

Покрет слободних грађана одлучио је да на предстојеће изборе изађе само уколико све странке окупљене око Платформе за европску Србију и Народне Србије наступе у јединственој колони.

Ако широке коалиције не буде, ПСГ ће подржати студентску листу под условом да њено деловање и ставови не буду у супротности са основним начелима покрета, саопштили су.

Према сазнањима телевизије Н1, ПСГ је одлучио да ипак не изађе на предстојеће изборе.

Од осталих парламентарних странака опозиције, за изборе се спремају и Нова Демократска странка Србије, странка „Ми - снага народа" коју предводи лекар Бранимир Несторовић, као и још неке мање странке.

Несторовићева странка ће на изборе у коалицији са најмање још једним партнером, Народном странком, на чијем је челу адвокат Владимир Гајић.

„Сагласни смо о готово свим кључним питањима и наступићемо у идеолошки јасно дефинисаној коалицији, за разлику од многих опозиционих странака које 'имају велики коалициони потенцијал јер немају чврста уверења'", изјавио је Гајић, некадашњи истакнути члан Српског покрета обнове Вука Драшковића.

За сада је познато да Покрет „Ми - глас из народа", који предводи дугогодишњи политичар, правник и адвокат Бранко Павловић, неће изаћи на парламентарне изборе.

Тај покрет је настао цепањем заједничке странке коју је предводио Несторовић.

„Нама су паре остале код Несторовића. Ми сасвим сигурно нећемо наступити на парламентарним изборима, јер нисмо имали могућност да развијемо логистику која је неопходна за било какав озбиљан политички рад“, рекао је Павловић за К1 ТВ.

Америчка омча око НИС-а, посета Зеленског, фабрика робота са Кинезима, са Израелцима дронови

Избор ће бити одржани у време када Србија на спољном плану и даље балансира између Европске уније, Кине, Русије и Сједињених Америчких Држава.

Иако је декларативно за европски пут, преговори Србије и ЕУ годинама су у застоју, а Брисел од Београда тражи успостављање владавине права, поштовање људских права, као и усклађивање са политиком европске заједнице.

Упркос томе, Србија, уз Белорусију, остаје једина европска земља која није увела никакав облик санкција, а према Вучићевим речима, док је он на власти и неће.

Почетком августа, Србију је први пут посетио украјински председник Владимир Зеленски, што је подигло обрве у Москви.

Односе са Вашингтоном, тачније администрацијом председника Доналда Трампа, српске власти описују као све боље и присније, иако над српском привредом виси мач америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС), виталној за функционисање земље, због већинског руског власништва.

Ипак, као најважнијег партнера Србије, Вучић стално потенцира Кину и њене инвестиције, иако економски стручњаци указују на негативне ефекте те сарадње и да се Србија све више задужује.

Услед ратова Русије и Украјине и на Блиском истоку, цене енергената су све више, а потрошачи у Србији плаћају највише за гориво од земаља Балкана, показала је ББЦ анализа.

Међутим, Вучић се стално хвали привредним успесима земље, тврдећи да је раст стандарда грађана Србије из дана у дан све бољи и да је држава стигла и престигла све земље региона.

Уочи избора, Вучић је у Шапцу отворио фабрику робота у Европи, у сарадњи са кинеском компанијом.

Најављује и да ће за шест месеци у Србији бити отворена велика фабрику дронова, заједно са Израелом.

Србија, земља ванредних избора

Од 14 парламентарних избора у модерној историји Србије и Савезне Републике Југославије, редовно се гласало само четири пута - 1990, 1997, 2012. и 2020. године.

Ванредно у чак 10 наврата.

Ускоро ће и 11.

А од 2012. и доласка СНС на власт, на биралишта се ишло пет пута, од чега четири пута ванредно, упркос „стабилној већини, изостанку институционалне кризе или кризе легитимитета", изјавио је раније Раша Недељков из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), за ББЦ на српском.

„Избори се последњих година користе као тактика остајања на власти, расписују се само када се врло добро може очекивати њихов исход", рекао је тада Недељков.

СНС је сваки пут убедљиво победио.

Први пут већ 2014, само две године по доласку напредњака на власт.

У образложењу тадашњег премијера, данашњег министра унутрашњих послова, Ивице Дачића, наводи се да „даље остваривање започетих циљева и реформи изискује највишу политичку подршку грађана Србије".

Премијер је постао Александар Вучић, до тада министар одбране и „први потпредседник владе“, који је у међувремену стекао велику популарност.

Вучић већ 2016. тражи нови излазак на биралишта.

„За обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна је нова снага уједињене Србије са јасним мандатом да се реформе заврше", писало је у Вучићевом образложењу.

Ипак, он се већ 2017. кандидује за председника и побеђује главног конкурента Сашу Јанковића, бившег заштитника грађана.

Уследили су редовни парламентарни избори 2020. године, које је бојкотовао велики број опозиционих странака и када СНС осваја највећи број гласова у историји - 63 одсто.

Ванредно се потом гласало 2022, заједно са председничким, када Вучич у трци против опозиционог кандидата Здравка Поноша осваја око 60 одсто гласова.

Вучић је добио више од два милиона гласова.

Нови одлазак на биралишта уследио је већ 2023, после таласа протеста због масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар" у центру Београда и приградским селима.

Иако СНС и тада убедљиво слави (48 одсто гласова), опозициона коалиција Србија против насиља, чији су носиоци били Мариника Тепић и Мирослав Алексић, остварила је најбољи резултат од доласка напредњака на власт - 24 одсто гласова.

„Све те ванредне изборе иницирала је власт, иако за њих није било политичке потребе - увек је имала стабилну парламентарну већину", изјавио је раније Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Као њихов први циљ нагласио је „коришћење тренутака популарности напредњака", а други „сатирање разједињене, слабе и сатанизоване опозиције“, која је „у сталним изборним тркама остајала кратког даха“.

Истовремено су, каже, стални порази „психолошки демотивисали опозиционо настројено бирачко тело“.

Председници Владе Србије од 2012.

Од доласка СНС на власт до данас, петоро људи је водило владу, с тим што је лидер Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивица Дачић три пута обављао ту функцију.

Као одани коалицини партнер, Дачић је био први премијер после победе СНС-а 2012. године.

Водио је владу од јула 2012. до априла 2014.

Потом је Александар Вучић био премијер - од 27. априла 2014. до 31. маја 2017.

На чело владе потом долази Ана Брнабић, прва жена у политичкој историји Србије и прва отворено ЛГБТ+ особа.

Брнабић је водила владу укупно седам година - од 2017. до 2024.

Владу потом преузима Милош Вучевић, бивши градоначелник Новог Сада и лидер СНС.

У време Вучевићевог мандата догодила се трагедија у Новом Саду, а под притиском је поднео оставку у марту 2025. године, неколико месеци после пада надстрешнице на железничкој станици у другом највећем граду Србије.

Вучевић је оставку поднео после напада на студенте у Новом Саду током ноћи 28. јануара 2025.

Од априла 2025. до данас, владу предводи Ђуро Мацут, ендокринолог и професор Медицинског факултета, као нестраначка личност, мада се он придружио Вучићевом 'Покрету за народ и државу' који, упркос његовим најавама, никада није заживео.

Председници Србије од 2012.

Само двојица су у последњих 14 година обављали функцију председника који према Уставу нема превелика овлашћења, мада је Александар Вучић често излазио из оквира надлежности шефа државе.

После победе над Борисом Тадићем на изборима 2012, председник Србије постао је Томислав Николић који је заједно са Вучићем претходно напустио СРС Војислава Шешеља и основао Српску напредну странку.

Николић је био председник државе пет година, до маја 2017, када га је наследио Вучић.

Вучићев други председнички мандат истиче 2027. године, мада је он најавио да ће га скратити и да ће расписати председничке изборе који би били одржани до краја ове или почетком следеће године.

Према Уставу Србије, нико не може више од два пута да се кандидује за председника, а Вучић је два пута биран за ту функцију на којој је у континуитету од 31. маја 2017.

Графике: Теодора Ћурчић

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk