Чиле: Живописна кућа чува тајну о тортури и злостављању деце

Са искошеним крововима од црвеног црепа, уредно поткресаним травњацима и радњом која продаје домаћи кекс са ђумбиром, Вила Бавијера изгледа као питомо немачко село, ушушкано у валовитим брдима централног Чилеа.

Али оно крије мрачну прошлост.

Некада познато као Колонија Дигнидад, било је дом тајновите верске секте чији је манипулативни вођа сарађивао са диктатуром Аугуста Пиночеа.

Пол Шејфер, који је основао колонију 1961. године, увео је режим строгих казни и понижења за Немце који су тамо живели.

Они су били одвајани од родитеља и присиљавани да раде.

Шејфер је такође сексуално злостављао бројну децу.

Након што је генерал Пиноче извршио државни удар 1973. године, противници његовог војног режима одвођени су у Колонију Дигнидад да би били мучени у његовим мрачним подрумима.

Многи од ових политичких затвореника више никад нису виђени.

Шејфер је умро у затвору 2010. године, али неки од немачких становника остали су ту да живе и претворили бившу колонију у туристичку дестинацију, са рестораном, хотелом, колибама за изнајмљивање, па чак и језером за вожњу чамцем.

Сада ће чилеанска влада присвојити део његовог земљишта да би одала пошту Пиночеовим тамошњим жртвама.

Али ти планови нису одушевили све.

Широм Чилеа, током Пиночеовог режима, који је остао на власти до 1990. године, убијено је више од 3.000 људи, а више од 40.000 је мучено.

Бивше складиште за кромпир у Вили Бавијери било је место на ком су мучени политички затвореници за време Пиночеовог режима

Луис Евангелиста Агуајо био је један од оних који су присилно „нестали“.

Његова сестра Ана Агуајо седи поред ватре у њеној кући у Паралу, најближем граду Колонији Дигнидад.

„Луис је био миран, волео је пливање.

„Желео је да створи правичнији свет“, каже она.

Агуајо је радио као школски инспектор, био је члан наставничког синдиката и био је активан у Социјалистичкој партији.

Дванаестог септембра 1973. године, дан пошто је Пиноче свргнуо с власти изабраног социјалистичког председника Чилеа Салвадора Аљендеа, полиција је дошла у кућу Агуаја и ухапсила га.

Два дана касније, послат је у локални затвор, али је 26. септембра 1973. године дошла полиција и убацила га у комби.

Његова породица га више никад није видела.

Ана Агуајо каже да је локални земљорадник дошао у њену кућу да јој каже да је видео њеног брата у немачкој колонији.

„Моја мајка и отац су отишли до Колоније Дигнидад, али им није било дозвољено да уђу", каже она.

„Ишли су свуда да га траже, по полицијским станицама, судовима, али нису могли да добију никакве информације.

„Отац је умро од туге зато што није могао да му помогне, моја 96-годишња мајка мисли да може да га чује како је дозива: 'Мама, дођи по мене'", говори она.

Агуајо је био један од 27 људи из Парала за које се верује да су убијени у Колонији Дигнидад, према текућој судској истрази коју је наложила чилеанска влада.

Укупан број људи убијених овде није познат, али постоје докази да је ово била коначна дестинација за многе противнике Пиночеовог режима, међу њима чилеанског конгресмена Карлоса Лорке и неколико других лидера Социјалистичке партије.

Чилеанско Министарство правде каже да истрага показују да су стотине политичких затвореника довођене овде.

Ана Агуајо подржава владин план за подизање споменика овде.

„Било је то место ужаса и узнемирујућих злочина.

То не би требало да буде место на ком ће туристи ићи у шопинг или јести у ресторану, већ место сећања, да се то више никад не понови", каже.

Али владини планови за експропријацију поделили су јавно мњење у Вили Бавијери, где живи мање од 100 одраслих људи.

Дороти Манч је рођена 1977. године у Колонији Дигнидад.

„Живели смо као у касарнама.

„Од најмлађих дана смо морали да радимо, перемо судове за читаву заједницу и сакупљамо дрва за потпалу", присећа се она.

Влада планира да експропријацијом присвоји 117 од 4.829 тамошњих хектара, међу којима су зграде у којима се вршила тортура и локације на којима су ископана тела жртава, а потом спаљена и њихов пепео расут.

Манч се не слаже са плановима за експропријацију зато што обухватају центар села, укључују домове становника и заједничке фирме међу којима су ресторан, хотел, пекара, месара и млекара.

„Живели смо у систему страха, и ми смо жртве.

„Обнављамо наше животе, а ово ће нас још једном претворити у жртве.

„Можда људи мојих година могу да се преселе, али ће то бити поражавајуће за старије грађане", каже.

Ерика Тим је стигла у Колонију Дигнидад из Немачке 1962. године када је имала две године.

Одвојена је од родитеља и сећа се како је ноћу плакала за мајком.

Као и неколико других људи из колоније, каже да је примала електро-шокове као дете.

Она се такође противи плановима за експропријацију и жели да остане да живи на истом месту.

„Желим да будем са људима који разумеју кроз шта сам прошла.“

Влада је донела одлуку о експропријацији области где су главне зграде бивше колоније, каже Хаим Гахардо Фалкон, чилеански министар правде и људских права за ББЦ.

„Ово су биле локације политичког притвора, тортуре, надзора и обучавања државних агената за чињење злочина против човечности", додаје он.

Указ о експропријацији објављен је у јулу.

У наредних неколико месеци, држава ће одредити вредност имовине, рекао је он.

Седамдесет три садашњих и бивших становника Виле Бавијере писали су чилеанском председнику изразивши забринутост због планова за експропријацију и тражећи да буду укључени у расправу о њој.

Они су ангажовали фирму за односе са јавношћу да се бави њиховим односима са медијима, а представник ове фирме придружио се ББЦ-ју на путу до саме локације.

ББЦ је разговарао и са другим садашњим и бившим становницима Колоније Дигнидад који подржавају план за изградњу меморијалног центра.

Георг Клаубе живео је у Колонији Дигнидад од 1962. године, кад је као двогодишњак стигао из Немачке са родитељима, па све до 2010. године

Као и многи дечаци у Колонији Дигнидад, он каже да је био изложен електро-шоковима, био присиљен да узима психотропске дроге и да га је Шејфер сексуално злостављао.

„Сваке ноћи су ме водили у зграду, скидали голог, стављали ми црни пешкир преко лица и давали ми електро-шокове", каже он, показујући на гениталије, грло, стопала и испод мишке.

„Мислим да треба да имамо споменик зато што се јако много суровости дешавало овде, и Немцима и Чилеанцима.

„Не могу да верујем да се данас ресторан налази на месту на ком су текле реке суза, урина и крви толике деце", говори он.

Клаубе учествује у грађанској парници коју подржава удружење бивших и садашњих становника Колоније.

Они верују да лидери Виле Бавијере не деле правично приходе од бивше колоније.

Желе да влада осигура да се, кад дође до експропријације, исплата обештећења равноправно подели међу свим становницима, бившим и садашњим.

Међу другим жртвама које подржавају планове за експропријацију су бивши политички затвореници који су мучени у Колонији Дигнидад, земљорадници који су протерани са имања кад је успостављена немачка колонија и Чилеанци који су ту живели и које је Шејфер сексуално злостављао.

Шејфер је ухапшен 2005 године, а 2006. осуђен је за сексуално злостављање 25 деце, међу њима и по пет тачака оптужнице за силовање деце.

Неколико његових саучесника такође је осуђено.

Важно је да се ужаси који су се догодили овде не забораве, каже Гахардо.

„Стравични злочини су почињени овде.

„Све до сада је то био приватни посед.

„Једном кад га преузме држава, Чилеанци ће моћу да улазе слободно и то ће постати место сећања и рефлексија како би се осигурало да се такви злочини више никад не понове", верује он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk