Од Уганде до Србије - странци који гину у рату Русије против Украјине: ББЦ истрага

Најмање 3.589 страних држављана из више од 40 земаља је погинуло борећи се на страни Русије од почетка инвазије на Украјину, према истрази ББЦ руског сервиса.

ББЦ руски сервис потврдио је смрт 1.285 страних бораца у руској војсци, а међу њима је 13 држављана Србије и један из Босне и Херцеговине.

ББЦ има списак имена тих људи.

Неки од бораца из других земаља, чију је смрт ББЦ потврдио, били су затвореници регрутовани у руским казненим установама, мигранти који тврде да су били приморани или преварени, добровољци које привлаче високе зараде, као и припадници регуларне војске Северне Кореје послати у рат на основу споразума Москве и Пјонгјанга.

Јуна 2024. године, Северна Кореја је потписала узајамни одбрамбени пакт са Русијом.

Два месеца касније, Украјина је покренула изненадни упад у руску пограничну област Курск и заузела више од 1.000 квадратних километара руске пограничне територије, али су их Руси потиснули после више од шест месеци борбе.

Око 2.300 војника из Северне Кореје погинуло је борећи се за Русију против Украјине, према ранијој истрази ББЦ-ја заснованој на сателитским снимцима и званичним фотографијама новог споменика у Пјонгјангу.

Овај споразум би могао да буде разлог зашто су војници из Северне Кореје превасходно били послати у Курск уместо на друге линије фронта на украјинским територијама, рекао је раније за ББЦ Ким Џин Му, бивши виши стручни сарадник при државном Корејском институту за анализу одбране.

У мају 2026, у Пјонгјангу је откривен споменик погинулим севернокорејским војницима који су се борили на страни Русије.

ББЦ руски сервис и независни руски медиј Медијазона воде евиденцију о потврђеним губицима руске стране, користећи јавно доступне изворе, као што су званична саопштења, објаве на друштвеним мрежама и фотографије гробова и војних спомен-обележја.

На том списку је и Едсон Камвесигје из Уганде.

Према речима његове породице, веровао је да у Русију одлази да буде радник обезбеђења.

Његова супруга Керолајн Мукуза рекла је новинарима да је током прве деценије 21. века, 45-годишњак радио као припадник обезбеђења у Ираку и Авганистану, али да никада није учествовао у борбама.

Када у иностранству више није могао да нађе посао у обезбеђењу, вратио се у Уганду, где је радио као таксиста и покушавао да се бави пољопривредом.

Новац који је зарађивао био је једва довољан да издржава супругу и двоје деце.

У децембру 2025. године, рекао је породици да је пронашао нови посао у обезбеђењу, овога пута у Русији.

Међутим, 16. јануара 2026. позвао је супругу и саопштио јој сасвим другачије вести.

„Замолио ме је да се молим за њега, јер је на војној обуци и ускоро ће бити упућен на фронт", рекла је она за немачки дневник Тагесцајтунг (Die Tageszeitung).

Недељу дана касније, Камвесигје је погинуо у близини града Купјанска, на североистоку Украјине, што је ББЦ руски сервис успео да потврди.

Његова супруга и даље покушава да његово тело врати у домовину, јер, како преносе локални медији, власти Уганде су одбиле да организују пренос.

Према извештајима медија у Уганди, до јуна 2026. године погинула су још најмање двојица држављана те земље који су се борили на страни Русије.

Камвесигје је један од 1.285 страних бораца у руској војсци чију смрт је успео да потврди ББЦ руски сервис.

Међу њима су држављани Кубе, Сједињених Америчких Држава (САД), Кине, Вијетнама, Пољске, Индије, Непала и многих других земаља.

ББЦ корејски сервис је на основу сателитских снимака и званичних фотографија војног гробља у Пјонгјангу идентификовао још 2.304 погинула севернокорејска војника.

Они су погинули у борбама против украјинских снага у Курској области у Русији.

Верује се да је укупан број страних држављана који се боре на страни Русије, рачунајући и преживеле, вишеструко већи.

НАТО процењује да се у саставу руских снага бори око 24.000 страних плаћеника из 44 земље, рекао је за ББЦ руски сервис високи званичник Алијансе на самиту НАТО-а у одржаном у Анкари, престоници Турске, у јулу.

Према његовим речима, већина их је из афричких држава.

„Вероватно су стотине Африканаца потписали уговоре.

„Неки су то учинили добровољно, а неки су били приморани", рекао је он.

Евиденција ББЦ руског сервиса не обухвата становнике Крима, украјинског полуострва који је Русија анектирала 2014, као ни људе из украјинских области Доњецка, Луганска, Херсона, и Запорожја који се боре на страни Русије.

Те области коју руске и проруске снаге контролишу или само делимично, руски председник Владимир Путин је септембра 2022. године прогласио руским територијама.

ББЦ на руском њих истражује одвојено, па жртве из ових подручја нису укључене у овај преглед.

Међутим, овај списак обухвата 25 држављана Украјине из других делова земље који су погинули на фронту као припадници руских снага.

Већина њих је у рат отишла из затворских установа.

Регрутовање затвореника и страних држављана

Како се инвазија на Украјину није завршила онолико брзо колико је Кремљ очекивао, Москва се убрзо суочила са недостатком људства.

Средином 2022. године, затвореницима, међу којима су били и страни држављани, понуђена је слобода у замену за учешће у рату.

У почетку је њихово регрутовање организовала приватна војна компанија Вагнер, а касније ју је преузело руско Министарство одбране.

Ова шема се првенствено примењивала на држављане бивших совјетских република, нарочито земаља Централне Азије.

На пример, више од половине држављана Узбекистана и Таџикистана који су погинули у рату су на фронт отишли из руских затвора.

Руске власти су 2024. године значајно повећале новчане накнаде за приступање војсци.

Износи се разликују од региона до региона, али се регрутима који потпишу уговор у Москви обећава око 30.000 америчких долара једнократно приликом потписивања, уз месечну плату од приближно 3.500 долара.

Уз додатке за учешће у подручјима борбених дејстава, укупна примања током прве године службе за оне који уговор потпишу у Москви могу да буду већа од 72.300 долара.

Медијална месечна нето зарада у Русији је око 760 долара.

Отприлике у исто време почело је и интензивно регрутовање становника удаљенијих земаља, као што су Куба, Непал, Индија, Шри Ланка, и Јемен.

Неки од њих су знали да ће ступити у војну службу.

Други, међутим, тврде да су у Русију допутовали очекујући да ће студирати или радити у грађевинарству или обезбеђењу, али су упућени на војну обуку, а касније на фронт.

Од средине 2025. организације за заштиту људских права и правници упозоравају на нови притисак на раднике мигранте из бивших совјетских република који живе у Русији.

Некима је, наводно, понуђена помоћ у вези са налозима за депортацију, забранама уласка у земљу или захтевима за добијање руског држављанства у замену за потписивање уговора са војском.

Други тврде да им је прећено.

Према наводима британске агенције Ројтерс и невладине организације Међународне федерације за људска права, било је и покушаја регрутовања људи из сиромашнијих афричких земаља.

Северна Кореја је посебан случај, јер су њени војници, за разлику од појединачних страних регрута, у Русију упућени званично, одлуком њихове владе и на основу споразума о одбрамбеној сарадњи са Москвом.

Иако се регрутују из великог броја земаља, страни држављани и даље чине мали део укупних губитака руске стране.

Чак и када се урачунају севернокорејски војници, страни држављани чине мање од два одсто од 233.033 жртве руских снага чију смрт је потврдио ББЦ руски сервис.

Они не могу да надоместе главни извор људства за руску војску, а то су сопствени држављани.

Међутим, како расте број жртава, а све мање Руса показује спремност да потпише уговор о војној служби, Москва ће вероватно наставити да тражи нове регруте у иностранству.

Руска влада није објавила нове званичне податке о броју погинулих припадника њене војске још од септембра 2022, а по правилу не коментарише ни извештаје ББЦ руског сервиса.

Украјинска 'Легија странаца'

И Украјина регрутује стране држављане преко државног система који је успостављен после почетка руске инвазије у фебруару 2022.

У року од неколико дана, председник Владимир Зеленски је основао Међународну легију за одбрану Украјине и упутио позив добровољцима у иностранству.

Данас страни држављани служе у тој легији, као и у другим јединицама украјинских оружаних снага.

У условима ратног стања, они могу добровољно да напусте службу тек после шест месеци непрекидне службе, у редовним околностима.

У јуну 2026, Зеленски је најавио да ће Украјина повећати плате војницима и покушати да регрутује још бораца из иностранства, јер после четири године рата са Русијом, украјинска војска нема довољно људства.

Украјина не објављује обједињене податке о броју погинулих страних држављана који служе у њеним оружаним снагама.

У августу 2025. године, званичник задужен за координацију регрутовања страних држављана рекао је за украјински медиј Хромадске да се само копненим снагама украјинске војске придружило више од 8.000 страних добровољаца.

Он је проценио да је у свим родовима украјинских оружаних снага служило најмање 16.000 страних држављана из 72 земље.

Састав страног контингента се временом променио.

Међу првим добровољцима било је много људи из западних земаља и бивших совјетских република, од којих су многи имали претходно војно искуство.

Украјина је касније развила систем регрутовања и командовања на шпанском језику, па су јој се придружиле стотине колумбијских војних ветерана.

Неки од њих наводе да су дошли да бране Украјину.

Другима је новац био мотив, јер су плате на првој линији фронта вишеструко веће од војних примања у Колумбији.

Страни држављани који служе у украјинским оружаним снагама примају исту плату као и украјински војници - око 2.690 америчких долара за пуних месец дана у подручју борбених дејстава.

Додатних 1.570 долара плаћа се за сваких 30 дана проведених на првој линији фронта.

Ипак, страни борци су само мала допуна обема војскама, у којима велику већину и даље чине Руси и Украјинци.

Додатно извештавање: Елизабета Фохт

Графика: Јарослава Кирјухина

Илустрације: Наталија Маца

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk