Почела америчка блокада иранских лука

Окончање мировних преговора Сједињених Америчких Држава и Ирана без постигнутог споразума у пакистанској престоници Исламабаду довело је у питање постизање трајног мира.

Пред преговоре, званичници пакистанске владе одавали су оптимистичне сигнале, истичући да за разлику од многих других, они уживају поверење обе стране.

Шеф америчке делегације потпредседник Џеј Ди Венс такође је био добро расположен, али је после преговора одржаних 11. и 12. априла рекао да преговори нису успели да доведу до споразума.

Међутим, суштинска неслагања око иранског нуклеарног програма, између осталих тачака раздора, наводно су довели до неуспеха преговора.

По завршетку преговора, амерички председник Доналд Трамп је најавио да ће САД почети „блокаду свих бродова који пробају да уђу или изађу из Ормуског мореуза", кључног пловидбеног пута кроз који се превози петина светских потреба за нафтом.

У објави на друштвеној мрежи Истина (Truth Social), амерички председник је написао да ц́е САД почети да блокирају бродове који улазе и излазе из иранских лука - што је и спроведено у дело од 13. априла.

Америчка војска је саопштила да „нец́е ометати“ бродове који користе мореуз да би ишли до и из лука које нису иранске.

Међутим, 14. априла се показало да су најмање два танкера које су санкционисале САД прошла кроз мореуз.

Амерички потпредседник Венс претходно је оптужио Иран за „економски тероризам“ блокирањем Ормуског мореуза раније у рату.

„Као што је председник САД показао, ову игру могу да играју двоје.

„Ако Иранци покушају да се укључе у економски тероризам... ниједан ирански брод нец́е изац́и (из мореуза)“, рекао је Венс.

Цене нафте варирају из дана у дан, а после америчке блокаде креће се око 100 долара по барелу.

Поморска блокада је 'чин пиратерије': Иран

Иранске оружане снаге су запретиле да ц́е узвратити, називајуц́и претње Вашингтона незаконитим и чином пиратерије.

У саопштењу које је објавила државна новинска агенција ИРИБ, Иран каже да ц́е наставити да контролише Ормуски мореуз, чак и после завршетка рата, и да бродови повезани са непријатељем немају право да пролазе кроз иранске територијалне воде.

У упозорењу другим земљама Залива, иранска војска каже да је безбедност лука у региону „или за све или ни за кога“ и ако САД циљају иранске, „ниједна лука у Персијском заливу и Оманском мору нец́е бити безбедна“.

Кина је такође осудила америчку блокаду иранских лука, називајући потез „опасним и неодговорним“.

Блокада ће само „појачати напетости и поткопати вец́ крхки споразум о прекиду ватре“, рекао је портпарол кинеског Министарства спољних послова Гуо Ђијакун.

Како ц́е америчке снаге моц́и да блокирају иранске луке?

Вероватно нец́е ризиковати слањем бродова преблизу иранске обале, каже Френк Гарндер, ББЦ-јев стручњак за питања безбедности

Уместо тога, вероватно ц́е користити сателитске и комерцијалне обавештајне податке да би пратили бродове и пресретали их.

Али то би могло да створи неке проблеме - повец́ање цена нафте и гаса и за савезнике САД у региону.

„У складу са међународним правом, земље немају право да блокирају међународни мореуз који се користи за пловидбу“, рекао је Арсенио Домингез, генерални секретар Међународне поморске организације.

Део контекста

Главна међународна дописница ББЦ-ја Лис Дусет истиче да су преговори у Исламабаду били на највишем нивоу разговара Ирана и САД још од Револуције из 1979. године.

„Не можете обавити ову врсту дипломатије за један дан“, каже Дусет, додавши да су пред почетак разговара постојали знаци да ово неће бити брз процес.

Трамп је упорно је користио оштар речник, каже Дусет.

„'Иран је поражен. Иран мора да се преда.'“

Венс је подржао Трампову реторику, говорећи да Техеран мора да пристане на њихове услове.

То је зато што је, ако гледате бројке, Иран претрпео значајне војне губитке и многи од њихових врховних вођа су били убијени.

Али мало је вероватно да ће Иран пристати на ултиматуме и он није дошао у Исламабад спреман да се преда, истиче Дусет.

„Иран није дошао у Исламабад мислећи да је изгубио рат, штавише стигао је мислећи да га добија. Он верује да има јаке адуте у рукама.

„Он и даље узвраћа ударце и успео је да претвори Ормуски мореуз у оружје.“

И шта сада?

Хоће ли обе стране дати више времена дипломатији?

Николас Хоптон, бивши британски амбасадор у Ирану, верује да у ономе што се десило у Исламабаду могу да се препознају неки позитивни знаци.

„Чини се да су обе стране конструктивно приступиле проблему“, каже Хоптон.

„Разговарали су један изузетно дуг део дана. И начин на који су разговори вођени омогућио је технички детаљне расправе, баш као и уопштенија саопштења.“

Он каже да упркос „максималистичким“ захтевима које су изнеле обе стране у Исламабаду и јаза између њих који је још веома широк, обе стране делују као да очекују да ће се даљи преговори наставити.

„Овај споразум, ако га буде било на крају, највероватније ће имати нове елементе и биће сложенији чак и од споразума из 2015. године“, каже он, позивајући се на споразум који је са Ираном постигао бивши амерички председник Барак Обама.

Касра Наџи, специјални дописник ББЦ-ја на персијском, сугерише да „није све изгубљено“.

„Шеф иранске делегације на преговорима, Мухамед Багер Галибаф, објавио је твит у којем је окривио америчку страну за то што није успела да 'стекне поверење иранске делегације током ове рунде преговора', што указује на могућност још разговора“, пише Наџи.

И заиста, ББЦ је сазнао да су се иранска и америчка делегација наставиле индиректне разговоре преко Пакистана, иако су формални преговори окончани.

„Ни Америка, ни Иранци ово још нису званично потврдили и, као и протеклих година, увек је тешко разумети природу било каквих разговара вођених преко посредника“, каже ББЦ-јев Азадех Мошири у Исламабаду.

„Али то би могло да сугерише да посредовање и разговори преко других канала нису до краја затворени.“

Трамп би могао да заузме стрпљивији, стратешкији приступ, кажу неки експерти, који сугеришу да Иран наставља да има предност над Америком, нарочито уз продужено нарушавање светске трговине, опстанак иранског вођства и његових посредника, и постојање његових залиха обогаћеног уранијума.

Новинска агенција Тасним навела је извор који каже: „Ирану се не жури да преговара.“

Овај извор је додао да је „лопта сада на америчком терену“.

„Највећа лекција је да сирова сила није довела Иранце у положај у ком осећају да морају да праве уступке“, примећује ББЦ-ја из Јужне Азије Азадех Мошири.

Трампова објава о поморској блокади Ирана после неуспеха преговора слична је оној виђеној пред свргавање бившег венецуеланског председника Николаса Мадура у јануару.

Амерички председник би требало да буде свестан две ствари, каже Лис Дусет.

„Под један, повратак рату био би веома непопуларан код куће.“

Трамп ће бити свестан домаћег утицаја било каквог продуженог светског сукоба, нарочито ако трошкови живота наставе да расту како се ближе избори средине мандата у новембру.

Најновији индекс потрошачких цена (ЦПИ), који мери висину потрошачке корпе и услуга, највећи за скоро две године, отрежњујући је показатељ онога што би могло да следи.

„Под два, он неће функционисати. Иран ће узвратити ударац“, сматра Дусет.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk