Amerika i Iran bez dogovora o prekidu rata

Američka i iranska delegacija su se prvi put posle gotovo pola veka neprijateljstva sastale uživo, kako bi pokušale da postignu sporazum o okončanju najnovijeg sukoba.

Posle višečasovnih pregovora u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, dogovor nije postignut.

Američki potpredsednik Džej Di Vens izjavio je da je dobra vest što je njegova delegacija imala niz razgovora sa Irancima, ali da pregovarački tim Teherana nije prihvatio uslove Vašingtona, dodajući da je to „njihova konačna i najbolja ponuda“.

Njegov tim nije uspeo da dobije potvrdu Irana da neće razvijati nuklearno oružje, niti alate koji bi im omogućili da to brzo postignu, što je bio glavni cilj predsednika Donalda Trampa, dodao je razočarano.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je reč o „nerazumnim zahtevima“ Amerike, dodajući da se razgovaralo u atmosferi ispunjenoj „nepoverenjem, i sumnjom“.

Teheran godinama tvrdi da ne planira da razvije nuklearno oružje.

Pakistan će nastaviti da bude posrednik u njihovom dijalogu „u danima koji dolaze“, napisao je posle bezuspešnih pregovora pakistanski ministar spoljnih poslova na društvenoj mreži Iks.

Dok su trajali razgovori Amerike i Irana, izraleski premijer Benjamin Netanjahu saopštio je da je „odobrio“ mirovne pregovore sa Libanom, ali kampanja protiv Teherana „još nije završena i da ima posla“.

Susretu američkih i iranskih delegacija prethodio je postignuti dogovor o dvonedeljnom primirju i otvaranju Ormuskog moreuza, ključne plovidbene rute za prevoz ogromnih količina nafte i tečnog prirodnog gasa, koji je Iran efikasno blokirao od početka rata 28. februara.

Njemu je prethodila najoštrija pretnja Donalda Trampa od početka rata, da će „cela civilizacija biti uništena" ako Iran ne prihvati ultimatum do 8. aprila.

Od početka rata do 30. marta u Iranu je poginulo više od 2.100 civila, prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija.

'Pobeda'

Tramp je 8. aprila poručio da je pristao da „obustavi bombardovanje i napade na Iran na dve nedelje“ ako Teheran pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz, vitalnu brodsku rutu za naftu i druge izvozne proizvode iz Zaliva.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da će Teheran pristati na kraj borbe „ako budu obustavljeni napadi na Iran“.

Obe strane su proglasile „pobedu".

Ključni događaji od 28. februara

28. februar - Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei.

Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman.

Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.

28. februar - Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom 'tomahavk' koju ne poseduju ni Izrael ni Iran.

Početak marta - Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah koja je prethodno ispalila rakete ka ovoj zemlji. Naređena je evakuacija više od 700.000 ljudi.

7. i 8. mart - Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše.

8. mart - Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana.

9. mart - Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku je dostigla 120 dolara.

10. i 11. mart - Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.

11. i 12. mart - Saopšteno je da je od 28. februara, u Ormuskom moreuzu, kao i drugim pomorskim putevima u regionu pogođeno najmanje 13 trgovačkih brodova.

11. mart - Međunarodna agencija za energetiku pustila je „najveće količine nafte u istoriji" - 400 miliona barela - u nameri da 'smiri' tržište.

11. mart - Španija je objavila da povlači ambasadora iz Izraela, samo nekoliko dana posle odbijanja podrške te zemlje američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana.

12. mart - Američki vojni zvaničnici rekli su Kongresu da je prva nedelja rata sa Iranom koštala SAD oko 11,3 milijardi dolara (oko 9,8 milijardi evra).

17. mart - Ostavka Džoa Kenta na mesto šefa američke službe za borbu protiv terorizma. U obrazloženju ostavke usprotivio se ratu protiv Irana i rekao je da Teheran nije predstavljao direktnu pretnju pod SAD.

17. mart - U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je Ali Laridžani, šef iranske službe bezbednosti, po mnogima drugi čovek Irana posle ajatolaha, i mozga svih iranskih strategija.

18. mart - Izrael je gađao najveće gasno polje na svetu, iranski Južni Pars. U znak odmazde, Iran je napao katarski Ras Lafan, što je dovelo do naglog porasta cena gasa širom Evrope. Tramp je izjavio da nije bio obavešten da će Izrael napasti iransko gasno postrojenje, a posle njegovog zahteva Izrael je prihvatio da više ne udara na energetska postrojenja Irana.

19. mart - Zvaničnici američkih obaveštajnih službi pred Kongresom su rekli da iranski režim „jeste oslabljen, ali nije poražen".

20. mart - Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojavio se na konferenciji za novinare, demantujući glasine da je mrtav ili ranjen.

21. mart - Tramp je zapretio Iranu da će, ako ne odblokira Ormuski moreuz u roku od 48 sati, SAD „uništiti njihove elektrane, počevši od najveće“.

23. mart - Tramp je rekao je naredio da se u narednih pet dana ne napadaju iranska energetska potrojenja zbog „veoma dobrih i produktivnih razgovora" u vezi sa „potpunim i totalnim rešavanjem“ neprijateljstava.

Iranski zvaničnici su negirali da se vode bilo kakvi pregovori.

24. mart - Amerika je pripremila i preko posrednika Pakistana dostavila Iranu mirovni plan od 15 tačaka u kojem se, između ostalog, od Irana traži odricanje od nuklearnog programa i ograničavanje raketne prozvodnje, a zauzvrat će mu biti ukinute sankcije.

Teheran je uzvratio sopstvenim uslovima, pre svega obustavi svih napada na Iran, ali i širom Bliskog istoka, kao i da mu bude isplaćena ratna odšteta.

25. mart - Tramp je ponovo zapretio Iranu, rekavši da će SAD „postati njegova noćna mora" ako ne pristane na mirovni sporazum.

28. mart - Prvi put od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, u sukob se uključuju i Huti, jemenska grupa koja podržava Iran.

30. mart - Iran je oborio američki borbeni avion F-18.

Pogledajte: Put kroz Ormuski moreuz sa kapetanom Jankovićem

3. april - U američkom napadu preplovljen je most u izgradnji u Karadžu, zapadno od Teherana, . U napadu je ubijeno osam ljudi, a najmanje 100 je ranjeno.

3. april - Potvrđeno je da je u izraelsko-američkom napadu ubijen još jedan visoki iranski vojni oficir, general Madžid Kademi, šef obaveštajne službe Iranske Revolucionarne garde, najmoćnije snage u vojnom ustrojstvu zemlje.

4. i 5. april - Američke snage su sprovele složenu operaciju izbavljanja jednog od dvojice članova posade oborenog aviona duboko u teritoriji Irana.

5. i 6. april - Tramp ponavlja pretnje Iranu: „Možemo da ga uništimo za jednu noć", „Vratićemo ih u kameno doba" ako Teheran ne omogući slobodnu plovidbu Ormuskim moreuzom do 7. aprila.

7. april - Poslednja i najoštrija pretnja Trampa pred istek njegovog ultimatuma: „Cela civilizacija će umreti večeras" (ako Iran ne pristane na sporazum).

8. april - Pakistan, kao posrednik, objavljuje da je postignut sporazum o dvonedeljnom primirju. Amerika i Iran su potvrdili dogovor. Izrael tvrdi da se sporazum ne odnosi na Liban, gde sprovodi vazdušnu i kopnenu ofanzivu u borbi protiv Hezbolaha.

11. april - Amerika i Iran nisu postigli sporazum o prekidu rata

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk