Америка и Иран без договора о прекиду рата

Америчка и иранска делегација су се први пут после готово пола века непријатељства састале уживо, како би покушале да постигну споразум о окончању најновијег сукоба.

После вишечасовних преговора у Исламабаду, главном граду Пакистана, договор није постигнут.

Амерички потпредседник Џеј Ди Венс изјавио је да је добра вест што је његова делегација имала низ разговора са Иранцима, али да преговарачки тим Техерана није прихватио услове Вашингтона, додајући да је то „њихова коначна и најбоља понуда“.

Његов тим није успео да добије потврду Ирана да нец́е развијати нуклеарно оружје, нити алате који би им омогуц́или да то брзо постигну, што је био главни циљ председника Доналда Трампа, додао је разочарано.

Иранско Министарство спољних послова тврди да је реч о „неразумним захтевима“ Америке, додајући да се разговарало у атмосфери испуњеној „неповерењем, и сумњом“.

Техеран годинама тврди да не планира да развије нуклеарно оружје.

Пакистан ће наставити да буде посредник у њиховом дијалогу „у данима који долазе“, написао је после безуспешних преговора пакистански министар спољних послова на друштвеној мрежи Икс.

Док су трајали разговори Америке и Ирана, изралески премијер Бенјамин Нетанјаху саопштио је да је „одобрио“ мировне преговоре са Либаном, али кампања против Техерана „још није завршена и да има посла“.

Сусрету америчких и иранских делегација претходио је постигнути договор о двонедељном примирју и отварању Ормуског мореуза, кључне пловидбене руте за превоз огромних количина нафте и течног природног гаса, који је Иран ефикасно блокирао од почетка рата 28. фебруара.

Њему је претходила најоштрија претња Доналда Трампа од почетка рата, да ће „цела цивилизација бити уништена" ако Иран не прихвати ултиматум до 8. априла.

Од почетка рата до 30. марта у Ирану је погинуло више од 2.100 цивила, према подацима Канцеларије Уједињених нација.

'Победа'

Трамп је 8. априла поручио да је пристао да „обустави бомбардовање и нападе на Иран на две недеље“ ако Техеран пристане да поново отвори Ормуски мореуз, виталну бродску руту за нафту и друге извозне производе из Залива.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да ц́е Техеран пристати на крај борбе „ако буду обустављени напади на Иран“.

Обе стране су прогласиле „победу".

Кључни догађаји од 28. фебруара

28. фебруар - Почетак америчко-израелских напада на Иран. У првом нападу, убијен је досадашњи врховни верски вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи.

Иран од тада узвраћа, гађајући Израел, али и суседне земље: Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Катар, Саудијску Арабију, Ирак и Оман.

На мети иранских ракета и дронова су највише америчке војне базе у региону, као и рафинерије и постројења за десалинизацију воде.

28. фебруар - Погођена је школа у Ирану, када је убијено 168 људи, углавном деце. ББЦ тим за утврђивање чињеница закључио је да је Америка крива за напад, јер је школа погођена ракетом 'томахавк' коју не поседују ни Израел ни Иран.

Почетак марта - Израел је покренуо нападе и на Либан, тврдећи да гађа положаје војно-политичке групе Хезболах која је претходно испалила ракете ка овој земљи. Наређена је евакуација више од 700.000 људи.

7. и 8. март - Израелске снаге погодиле су велику рафинерију у Техерану, изазвавши велико загађење ваздуха и појаву црне кише.

8. март - Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, именован је за новог врховног вођу Ирана.

9. март - Први пут од почетка руско-украјинског рата 2022. године, цена нафте по барелу премашила је 100 долара на светском тржишту, а у једном тренутку је достигла 120 долара.

10. и 11. март - Иран је планирао да минира Ормуски мореуз, али је америчка војна команда изнела тврдњу да је потопила 16 иранских бродова који су имали задатак да поставе мине.

11. и 12. март - Саопштено је да је од 28. фебруара, у Ормуском мореузу, као и другим поморским путевима у региону погођено најмање 13 трговачких бродова.

11. март - Међународна агенција за енергетику пустила је „највец́е количине нафте у историји" - 400 милиона барела - у намери да 'смири' тржиште.

11. март - Шпанија је објавила да повлачи амбасадора из Израела, само неколико дана после одбијања подршке те земље америчко-израелској војној акцији против Ирана.

12. март - Амерички војни званичници рекли су Конгресу да је прва недеља рата са Ираном коштала САД око 11,3 милијарди долара (око 9,8 милијарди евра).

17. март - Оставка Џоа Кента на место шефа америчке службе за борбу против тероризма. У образложењу оставке успротивио се рату против Ирана и рекао је да Техеран није представљао директну претњу под САД.

17. март - У израелском ваздушном нападу убијен је Али Лариџани, шеф иранске службе безбедности, по многима други човек Ирана после ајатолаха, и мозга свих иранских стратегија.

18. март - Израел је гађао највеће гасно поље на свету, ирански Јужни Парс. У знак одмазде, Иран је напао катарски Рас Лафан, што је довело до наглог пораста цена гаса широм Европе. Трамп је изјавио да није био обавештен да ће Израел напасти иранско гасно постројење, а после његовог захтева Израел је прихватио да више не удара на енергетска постројења Ирана.

19. март - Званичници америчких обавештајних служби пред Конгресом су рекли да ирански режим „јесте ослабљен, али није поражен".

20. март - Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху појавио се на конференцији за новинаре, демантујући гласине да је мртав или рањен.

21. март - Трамп је запретио Ирану да ће, ако не одблокира Ормуски мореуз у року од 48 сати, САД „уништити њихове електране, почевши од највец́е“.

23. март - Трамп је рекао је наредио да се у наредних пет дана не нападају иранска енергетска потројења због „веома добрих и продуктивних разговора" у вези са „потпуним и тоталним решавањем“ непријатељстава.

Ирански званичници су негирали да се воде било какви преговори.

24. март - Америка је припремила и преко посредника Пакистана доставила Ирану мировни план од 15 тачака у којем се, између осталог, од Ирана тражи одрицање од нуклеарног програма и ограничавање ракетне прозводње, а заузврат ће му бити укинуте санкције.

Техеран је узвратио сопственим условима, пре свега обустави свих напада на Иран, али и широм Блиског истока, као и да му буде исплаћена ратна одштета.

25. март - Трамп је поново запретио Ирану, рекавши да ће САД „постати његова ноћна мора" ако не пристане на мировни споразум.

28. март - Први пут од почетка америчко-израелског рата против Ирана, у сукоб се укључују и Хути, јеменска група која подржава Иран.

30. март - Иран је оборио амерички борбени авион Ф-18.

Погледајте: Пут кроз Ормуски мореуз са капетаном Јанковићем

3. април - У америчком нападу препловљен је мост у изградњи у Караџу, западно од Техерана, . У нападу је убијено осам људи, а најмање 100 је рањено.

3. април - Потврђено је да је у израелско-америчком нападу убијен још један високи ирански војни официр, генерал Маџид Кадеми, шеф обавештајне службе Иранске Револуционарне гарде, најмоћније снаге у војном устројству земље.

4. и 5. април - Америчке снаге су спровеле сложену операцију избављања једног од двојице чланова посаде обореног авиона дубоко у територији Ирана.

5. и 6. април - Трамп понавља претње Ирану: „Можемо да га уништимо за једну ноћ", „Вратићемо их у камено доба" ако Техеран не омогући слободну пловидбу Ормуским мореузом до 7. априла.

7. април - Последња и најоштрија претња Трампа пред истек његовог ултиматума: „Цела цивилизација ц́е умрети вечерас" (ако Иран не пристане на споразум).

8. април - Пакистан, као посредник, објављује да је постигнут споразум о двонедељном примирју. Америка и Иран су потврдили договор. Израел тврди да се споразум не односи на Либан, где спроводи ваздушну и копнену офанзиву у борби против Хезболаха.

11. април - Америка и Иран нису постигли споразум о прекиду рата

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk