Studentska lista: Potreban dugogodišnji gasni aranžman sa Rusijom, cene goriva možda skoče

Lomovi u bankarskom sektoru, stanje u Elektroprivredi Srbije u trenutku kada temperatura pada, sankcije Naftnoj industriji Srbije i gasni aranžman sa Rusijom, pitanja su o kojima su predstavnici Studentske liste govorili dok čekaju da preuzmu vlast.

Pred Srbijom je nekoliko važnih datuma koji se približavaju, rekli su predstavnici SL na konferenciji za medije u Beogradu.

Odluka Vlade Srbije o smanjenju akciza za 25 odsto ističe 8. novembra, a ako se ova mera ne produži, to će se odraziti na cene, rekao je Dejan Radivojević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i kandidat na SL.

„Ako se ova mera ukine i prelije na maloprodajne cene, možemo da očekujemo poskupljenje benzina za više od 21 dinara, odnosno dizela za više od 22 dinara po litru", ukazao je.

Akcize su, posle poreza na dodatu vrednost (PDV), najizdašniji izvor punjenja budžeta.

Naftni derivati, biogoriva, cigarete i sve što ima veze sa pušenjem, alkohol, kafa, električna energija i prirodni gas jesu akcizna roba u Srbiji.

BBC na srpskom pitao je Ministarstvo energetike da li će biti produžena Vladina odluka o ograničenju akciza na gorivo.

Prethodna odluka Vlade Srbije o akcizama doneta je u nedelju 1. novembra.

Hoće li da poskupi gorivo?

Udeo državnih nameta, u koje spadaju akcize i porezi, u Srbiji čini gotovo polovinu cene dizela, što je više od drugih zemalja u regionu, ali i Evropi.

„Akcize i porezi na gorivo u Srbiji su među najvećima u Evropi.

„To govori o poreskoj i akciznoj politici koja je na taj način popunjavale rupe u budžetu, a to je neopravdano", kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku u Srbiji.

Kako dodaje, odluka Vlade Srbije o smanjenju akciza za 25 odsto ne bude produžena, gorivo će poskupeti.

„To će biti direktan udar na privredu, saobraćaj i sve druge tokove života. Kada poskupi gorivo, poskupi sve", kaže Zdravković.

Energetičar Željko Marković očekuje da će odluka biti produžena, jer njeno ukidanje će sigurno izazvati povećanje cene goriva.

Ističu rokovi

Naredni važni dani za Srbiju, koje su pomenuli predstavnici Studentske liste, jesu isticanje poslednjeg kratkoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom (31. decembra) i produžetak licenci NIS-u.

Srbiji je potreban višegodišnji gasni aranžman sa Rusijom uz razvoj alternativnih izvora snabdevanja, kazao je Radivojević.

On je podsetio i da je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila licence NIS-u, ali da to nije dugoročno rešenje.

„Trebalo bi razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, kao i kupoprodajni ugovor", kazao je.

Od 8. oktobra 2025. kada su Amerikanci stavili NIS pod sankcije zbog većinskog ruskog udela u akcijama kompanije tokom rata u Ukrajini, traje neizvesnost oko sudbine žile kucavice srpske privrede.

Poslednji put licenca za poslovanje NIS-a je produžena 30. oktobra, a pregovori MOL-a i ruskog Garsproma su u toku.

Energetika: 'Ranjiva'

Elektroenergetski sistem je „zapušten" i „ranjiv", ocena je Stevana Cvetićanina, profesora Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidata SL za poslanika.

Razlog je oslanjanje na termoelektrane, nedovoljna modernizacija, neblagovremeni remont, a posledica uvoz struje, naveo je.

On je postavio pitanje da li je rebalansom budžeta obezbeđeno dovoljno novca za uvoz struje.

„Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju EPS i da li postoji opasnost od pojave dodatnih troškova i eventualnih restrikcija", kazao je stručnjak za energetiku.

Rebalans budžeta usvojen je 31. avgusta.

On je napravio poređenje sa nabavkom drva.

„Svaki domaćin u Srbiji zna da se drva ne obezbeđuju u januaru, već na proleće, i da se kupuju kada su najpovoljnija.

„Sve se to radi unapred, ista stvar je sa električnom energijom."

BBC na srpskom uputio je pitanja EPS-u i Ministarstvu energetike o stanju elektroenergetskog sistema Srbije.

Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je za TV K1 pre izbora da je Srbija energetski stabilna.

Na pitanje koliki je minus u budžetu Srbije zbog smanjenja akciza na gorivo, rekla je da je minus „poprilično značajan", jer istovremeno rastu cene na tržištu energenata, ali i da na njega utiču i druge mere koje su uvedene zbog energetske bezbednosti.

Bankarski sektor: Mnogo pitanja

U danima posle izbora, verovatno najveće potrese doživeo je bankarski sektor, kada je u zoru 1. novembra oduzeta dozvola za rad Alta banci.

Emir Zildžović, saradnik u razvoju studentskog ekonomskog programa, kazao je da ti problemi nisu „nastali preko noći", a da su odgovorni „mnogi", a ne samo trojica obuhvaćenih istragom.

„Kako su državna preduzeća odlučila da drže pare u ovoj banci.

„Kako je Narodna banka Srbije dozvolila da grupa menjačnica preuzme Jubmes banku", postavio je pitanja.

Nekoliko dana posle odluke Narodna banka Srbije (NBS) da oduzme dozvolu za rad Alta banci, priveden je njen vlasnik Davor Macura, blizak dosadašnjoj vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), nekadašnji vlasnik menjačnica.

Zildžović je ukazao i na moguću odgovornost guvernerke i viceguvernera za direktnu kontrolu likvidnosti, što je izostalo.

Povodom stanja u državnoj banci Poštanskoj štedionici, ovaj ekonomista je istakao da je najvažnije odrediti „kvalitet stvarne aktive i kakvo je bilo upravljanje ovom bankom".

„To će odrediti da li će Poštanska štedionica moći da nastavi sa funkcionisanjem", rekao je.

Kvalitet stvarne aktive predstavlja procenu stepena rizika, naplativosti i ekonomske vrednosti imovine koju poseduje jedna finansijska institucija, najčešće banka.

„Postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanske štedionice pokušano da se iznese ogromna količina novca, oko milijardu dinara, što je moglo da ugrozi finansijski sistem, likvidnost banke i eventualno dovede do poremećaja u redovnoj isplati plata i penzija", rekao je Nemanja Karović, kandidat Studentske liste za RTS.

Poštanska štedionica demantovala je Karovićeve tvrdnje.

Kasnije je, ipak, Poštanska štedionica od NBS tražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk