Студентска листа: Потребан дугогодишњи гасни аранжман са Русијом, цене горива можда скоче

Ломови у банкарском сектору, стање у Електропривреди Србије у тренутку када температура пада, санкције Нафтној индустрији Србије и гасни аранжман са Русијом, питања су о којима су представници Студентске листе говорили док чекају да преузму власт.

Пред Србијом је неколико важних датума који се приближавају, рекли су представници СЛ на конференцији за медије у Београду.

Одлука Владе Србије о смањењу акциза за 25 одсто истиче 8. новембра, а ако се ова мера не продужи, то ће се одразити на цене, рекао је Дејан Радивојевић, професор Рударско-геолошког факултета и кандидат на СЛ.

„Ако се ова мера укине и прелије на малопродајне цене, можемо да очекујемо поскупљење бензина за више од 21 динара, односно дизела за више од 22 динара по литру", указао је.

Акцизе су, после пореза на додату вредност (ПДВ), најиздашнији извор пуњења буџета.

Нафтни деривати, биогорива, цигарете и све што има везе са пушењем, алкохол, кафа, електрична енергија и природни гас јесу акцизна роба у Србији.

ББЦ на српском питао је Министарство енергетике да ли ће бити продужена Владина одлука о ограничењу акциза на гориво.

Претходна одлука Владе Србије о акцизама донета је у недељу 1. новембра.

Хоће ли да поскупи гориво?

Удео државних намета, у које спадају акцизе и порези, у Србији чини готово половину цене дизела, што је више од других земаља у региону, али и Европи.

„Акцизе и порези на гориво у Србији су међу највећима у Европи.

„То говори о пореској и акцизној политици која је на тај начин попуњавале рупе у буџету, а то је неоправдано", каже Милош Здравковић, стручњак за енергетику у Србији.

Како додаје, одлука Владе Србије о смањењу акциза за 25 одсто не буде продужена, гориво ће поскупети.

„То ће бити директан удар на привреду, саобраћај и све друге токове живота. Када поскупи гориво, поскупи све", каже Здравковић.

Енергетичар Жељко Марковић очекује да ће одлука бити продужена, јер њено укидање ће сигурно изазвати повећање цене горива.

Истичу рокови

Наредни важни дани за Србију, које су поменули представници Студентске листе, јесу истицање последњег краткорочног гасног аранжмана са Русијом (31. децембра) и продужетак лиценци НИС-у.

Србији је потребан вишегодишњи гасни аранжман са Русијом уз развој алтернативних извора снабдевања, казао је Радивојевић.

Он је подсетио и да је америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) продужила лиценце НИС-у, али да то није дугорочно решење.

„Требало би разјаснити саму трансакцију и уговорне обавезе, анализирати документацију о продаји руског дела МОЛ-у, као и купопродајни уговор", казао је.

Од 8. октобра 2025. када су Американци ставили НИС под санкције због већинског руског удела у акцијама компаније током рата у Украјини, траје неизвесност око судбине жиле куцавице српске привреде.

Последњи пут лиценца за пословање НИС-а је продужена 30. октобра, а преговори МОЛ-а и руског Гарспрома су у току.

Енергетика: 'Рањива'

Електроенергетски систем је „запуштен" и „рањив", оцена је Стевана Цветићанина, професора Факултета техничких наука у Новом Саду и кандидата СЛ за посланика.

Разлог је ослањање на термоелектране, недовољна модернизација, неблаговремени ремонт, а последица увоз струје, навео је.

Он је поставио питање да ли је ребалансом буџета обезбеђено довољно новца за увоз струје.

„Јавност има право да зна у каквом је стању ЕПС и да ли постоји опасност од појаве додатних трошкова и евентуалних рестрикција", казао је стручњак за енергетику.

Ребаланс буџета усвојен је 31. августа.

Он је направио поређење са набавком дрва.

„Сваки домаћин у Србији зна да се дрва не обезбеђују у јануару, већ на пролеће, и да се купују када су најповољнија.

„Све се то ради унапред, иста ствар је са електричном енергијом."

ББЦ на српском упутио је питања ЕПС-у и Министарству енергетике о стању електроенергетског система Србије.

Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је за ТВ К1 пре избора да је Србија енергетски стабилна.

На питање колики је минус у буџету Србије због смањења акциза на гориво, рекла је да је минус „поприлично значајан", јер истовремено расту цене на тржишту енергената, али и да на њега утичу и друге мере које су уведене због енергетске безбедности.

Банкарски сектор: Много питања

У данима после избора, вероватно највеће потресе доживео је банкарски сектор, када је у зору 1. новембра одузета дозвола за рад Алта банци.

Емир Зилџовић, сарадник у развоју студентског економског програма, казао је да ти проблеми нису „настали преко ноћи", а да су одговорни „многи", а не само тројица обухваћених истрагом.

„Како су државна предузећа одлучила да држе паре у овој банци.

„Како је Народна банка Србије дозволила да група мењачница преузме Јубмес банку", поставио је питања.

Неколико дана после одлуке Народна банка Србије (НБС) да одузме дозволу за рад Алта банци, приведен је њен власник Давор Мацура, близак досадашњој владајућој Српској напредној странци (СНС), некадашњи власник мењачница.

Зилџовић је указао и на могућу одговорност гувернерке и вицегувернера за директну контролу ликвидности, што је изостало.

Поводом стања у државној банци Поштанској штедионици, овај економиста је истакао да је најважније одредити „квалитет стварне активе и какво је било управљање овом банком".

„То ће одредити да ли ће Поштанска штедионица моћи да настави са функционисањем", рекао је.

Квалитет стварне активе представља процену степена ризика, наплативости и економске вредности имовине коју поседује једна финансијска институција, најчешће банка.

„Постоје озбиљне индиције да је из Поштанске штедионице покушано да се изнесе огромна количина новца, око милијарду динара, што је могло да угрози финансијски систем, ликвидност банке и евентуално доведе до поремећаја у редовној исплати плата и пензија", рекао је Немања Каровић, кандидат Студентске листе за РТС.

Поштанска штедионица демантовала је Каровићеве тврдње.

Касније је, ипак, Поштанска штедионица од НБС тражила додатни стручни надзор у праћењу ликвидности и финансијских токова.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk