Развлачење каблова по крововима: Тинејџери заслужни за интернет револуцију у Румунији

Крајем 1990-их, деценију после пада комунизма, група тинејџера у Букурешту радила је оно што раде многи њихови вршњаци: играла је компјутерске игре заједно.

Ерик Балеану, сада власник малог интернет провајдера из Букурешта, каже да су испочетка његови пријатељи довлачили сопствене гломазне компјутере у његов стан где су сви могли да се повежу.

„Мислим да је једном у кући било десет људи са десет компјутера, плус два моја.

„Користили смо мрежу да играмо игре и забављамо се.“

Ношење тешких ПЦ-јева уз степенице и низ њих није, међутим, било практично и зато су пријатељи почели да развлаче каблове између спратова.

Мрежа је била врло проста и лако се прекидала.

Балеану каже да није било неуобичајено да један од његових пријатеља изговори: „Извините, моја мајка чисти кућу, то ће потрајати око сат времена, а онда ће се сигнал вратити.“

Очигледно су морали да размишљају стратешки, а у посткомунистичкој Румунији владао је осећај да је све могуће.

„Људи су радили шта год су пожелели“, каже Балеану.

„Била је то експлозија слободе, али и помало хаос зато што сте могли да радите било шта.“

'Глад за комуникацијом и слободом говора'

Пре пада комунистичке диктатуре Николае Чаушескуа 1989. године, Румуни су углавном били одсечени од Запада.

Врло мало људи је имало дозволу да путује у иностранство, а били су обесхрабривани да буду у контакту са странцима.

Медији су били строго контролисани и радили су углавном као државни гласник.

То је „створило глад за комуникацијом, за слободом говора“, каже Балеану.

Али упркос томе што је интернет сада био легалан, био је веома скуп и недостижан за већину људи у време високе инфлације, коштајући око 200 до 300 долара месечно.

И зато је тинејџерима пало на памет да купе једну интернет конекцију, потом је развуку између домова широм града и поделе трошкове.

Балеану каже да би на крају свако од њих платио по око шест долара.

Роксана Арделеан, још једна чланица ове групе, каже да је то довело до хаотичне мреже каблова налик „пауковој мрежи“, обмотаној око стубова који повезују стамбене зграде.

Она се и даље радо сећа тих времена.

„Били смо као породица, мало племе деце...

„Имали смо друштвену конекцију, па смо поделили и интернет конекцију.“

'Рад у сивој зони'

Вест о томе шта тинејџери раде брзо се раширила заједно са њиховим кабловима.

Док су бушили рупе и провлачили каблове са кровова, становници стамбених блокова би им прилазили.

Градитељ мреже Лауренțиу Симион описује како су га заустављали на степеништу питањима: „Да ли ви постављате каблове? И ми желимо интернет. Ми смо стан број 55.“

Како је дан пролазио, присећа се, тако да би на крају инсталирали интернет у читавој згради.

Кад би их управници зграде спазили, питали би их: „Шта је интернет? Ми имамо каблове. Шта ће нам интернет?“.

Понекад би становници убедили управнике да оставе тинејџере на миру, тврдећи да пружају услугу која је заједници неопходна.

У другим приликама, тинејџери би полазили алтернативним рутама, развлачећи каблове кроз прозоре уместо да буше рупе.

Али повезивање зграда кабловима није било тако просто.

На неким путевима, тинејџерски градитељи мрежа су заустављали саобраћај у глуво доба ноћи да би преносили каблове.

Спуштајући каблове са једног крова и конопац са другог, а потом их повезујући на средини, могли су да повуку кабл горе на кров друге зграде.

Али кад су трамвајске жице у ваздуху спречавале да направе везу на овај начин, морали су да нађу неки други метод.

Био је то изазов који су решили... кромпирима.

Кромпир као алат

Роксана Арделеан описује како су имали обичај да праве рупе у кромпирима шрафцигерима, провуку кабл, вежу га, а потом га баце ка другој згради.

„Било је то као бејзбол.“

Она каже да су престали да користе кромпире чим су она и њени пријатељи почели да зарађују више новца.

Сада, као одрасла, Арделеан каже да је 'незамисливо' да су улазили у такве ризике на врху кровова.

„Било је места на којима сте морали да се крећете као Том Круз у 'Немогућој мисији' - по самој ивици...

„Било је веома, веома опасно.“

У многим земљама би такве инсталације биле илегалне, али у Румунији у раним 2000-им, регулатива још није сустигла технолошке промене, а многи рани оператери су радили без јасних правних оквира.

Полиција би их повремено саслушавала, али је примена закона била недоследна.

„Нисмо били баш легални, али нисмо били ни илегални. Била је то сива зона“, каже Балеану.

„Полиција би нас видела како вучемо каблове на стубове и питала да ли имамо папире.

„Понекад нисмо имали шта да им покажемо и они би нам рекли: 'Ајте сада кући'.

„И зато смо више волели да радимо ноћу, кад није било саобраћаја и није било полиције.“

Погледајте видео: Румунска револуција - како је хапшење свештеника срушило комунистички режим

ЕУ регулатива

Уз велику потражњу, дошла је конкуренција и до 2006. године, широм Букурешта је никло више од 1.400 мрежа.

Ривалске мреже би просецале каблове конкуренције.

Већи оператери, који су такође постављали каблове као на Дивљем западу, почели су да гутају мање провајдере.

А 2007, Румунија је ушла у Европску унију и прихватила је строжу регулативу.

Каблови су сада морали да буду закопани под земљом и уклоњени из ваздуха.

Била је то добра ствар по Белеануа, али и нешто што се показало неодрживо скупим за мање оператере.

Дигитални успех

Данас Балеану и Симион и даље воде мале интернет провајдере, два од мање од 300 независних оператера који су преживели консолидацију индустрије.

Три велике компаније сада чине 98 одсто тржишта, за шта Балеану верује да је лоше за посао.

Али Симион каже да наслеђе тих раних импровизованих комшијских мрежа - и рано усвајање оптичке мрежа велике брзине у земљи - и даље може да се препозна у дигиталном успеху Румуније данас.

Он сматра да је то поставило темеље за напредни технолошки сектор по којем је земља позната.

„Наш брзи интернет је привукао велике технолошке компаније у Румунију и донео хиљаде послова из читавог света.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk