Кад је у Србији забрањено величање ратних злочинаца

Исти човек, исти злочин - различите реакције у две суседне државе.

Док је ковчег са телом Ратка Младића, прекривен заставама Србије и Републике Српске, преузело неколико припадника Војске Србије на аеродрому у Београду, у Босни и Херцеговини више људи је добило отказе и покренуте су истраге због величања овог хашког осуђеника за геноцид.

У Републици Српској, једном од два ентитета у БиХ, многи сматрају Младића херојем, а одржани су и бројни скупови њему у част.

Ратко Младић осуђен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) на доживотни затвор због, између осталог, прогона Хрвата и Бошњака у БиХ, опсаде Сарајева и убиства више од 8.000 људи у Сребреници.

„Власт у Србији не жели да се одрекне нити огради од оних који су у име Србије вршили ратне злочине.

„Атмосфера у друштву је таква да уместо негативних последица због величања ратних злочина постоји масовно подржавање и величање осуђених ратних злочинаца", каже Милена Васић, адвокатица Комитета правника за људска права Јуком за ББЦ на српском.

Седам дана после смрти у затворској болници у Хагу, ковчег са телом допремљен је из Холандије авионом Владе Србије, где га је, поред породице, сачекао и Ненад Вујић, министар правде.

Различите реакције у две суседне државе, које су обе биле у вртлогу ратова 90-их, делом су одраз и различитих закона.

Различити закони

На прво читање, кривични законици Србије и Босне и Херцеговине делују слично у делу који се односи на порицање геноцида.

Оба забрањују одобравање и негирање геноцида и ратних злочина који би могли да доведу до насиља или мржње.

У оба је предвиђена казна од шест месеци до пет година затвора.

Али док се у Србији у кривичном законику признају пресуде домаћих судова и Међународног кривичног суда, у БиХ се признају и пресуде МКСЈ-а.

Међународни кривични суд, који постоји од 2002, истражује и кривично гони оптужене за најтежа кривична дела: геноцид, ратне злочине, злочине против човечности.

Пред овим судом донете су пресуде одговорнима за злочине у Руанди, а његова одлука да изда налог за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа због рата у Гази недавно је поделила светске лидере.

С друге стране, МКСЈ је старија институција, основана 1993. године и бави се злочинима почињеним током сукоба на Балкану деведесетих година.

Пред овим судом, поред Младића, за злочине у Сребреници, осуђени су бивши председник Републике Српске Радован Караџић и више високопозиционираних представника Војске Републике Српске.

Закон у Србији не обухвата ни пресуде трећег - Међународног суда правде, који је пресудио да се у Сребреници догодио геноцид.

Негирање геноцида, утврђено пресудама МКСЈ-а, у БИХ је кажњиво од 2021. године, када је бивши високи представник међународне заједнице Валентин Инцко, користећи Бонска овлашћења, наметнуо измене Кривичног законика.

До сада су због овог дела донете две правоснажне пресуде.

Међу суседним државама, Црна Гора и Хрватска такође забрањују порицање геноцида, док у многим државама Западне Европе постоје посебне одредбе које забрањују негирање Холокауста.

Чин генерала и почасти

Говорећи о сахрани Ратка Младића, министар правде Ненад Вујић рекао је раније да је „Младић генерал и знају се протоколи", а комеморација је заказана у Дому војске у Београду.

Дуж пута од аеродрома, којим је одвезено Младићево тело, колону аутомобила поздравиле су десетине људи са транспарентима на надвожњацима: 'Јунаци никад не умиру', 'Нек' је твојој мајци хвала', 'Добро дошао кући, генерале', 'Генерале, хвала'.

Припадници полиције и војске су салутирали колони аутомобила у којем је био и комби са Младићевим телом.

Према Закону о војсци Србије, особа која је осуђена на казну затвора преко шест месеци губи чин, подсећа Милена Васић.

„Досадашње поступање према хашким осуђеницима у потпуности је супротно овом члану закона.

„Владимир Лазаревић је након одслужене две трећине казне по пресуди хашког трибунала довезен државним авионом из Хага", додаје.

Она подсећа и да је лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ задржао посланички мандат током кога је био правноснажно осуђен за ратни злочин, што је супротно Закону о избору народних посланика.

„Поступање према осуђеним ратним злочинцима представља неразрешено правно питање и политичко питање", каже Васић.

Према информацијама које су раније објавили медији, Младић, командант Војске Републике Српске, примао је војну пензију из Србије.

Већ данима реакције на његову смрт у Босни и Херцеговини су подељене, од скупова подршке, до осуде величања.

Тужилаштво БиХ покренуло је истрагу против неких од највиших званичника Републике Српске (РС), због величања осуђеног за геноцид и ратне злочине.

Из истог разлога, за седам дана поднето је скоро 76.000 кривичних пријава, на основу којих је формирано више од 820 предмета, пише на сајту Регистар 145а, названом по члану Кривичног закона који то забрањује.

Лик Младића у јавности

Ратко Младић је својеврсну популарност у јавности у Србији стицао током целокупног издржавања казне у Хагу.

Његов лик се нашао на муралима, од којих су неке чували навијачи, а мајице са његовом сликом продају се широм земље.

Недавно, за време митинга владајуће странке у Ужицу, приватно обезбеђење, обучено управо у такве мајице било је насилно према окупљенима, говори Васић.

„Лик Ратка Младића је постао икона иза које се крију насилници и апологете ратних злочина из деведесетих и то је један од најдубљих друштвених проблема ове државе.

„На тај начин се они који врше физичко, правно и политичко насиље крију иза флоскула о патриотизму и врте нас у непрекинутом кругу насиља већ скоро 40 година", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk