Бубрег свиње радио у људском телу рекордних 271 дан

Тиму Ендрузу је пресађен бубрег и то свињски и у његовом телу је радио 271 дан.

То је најдужи период до сада забележен, кажу амерички лекари.

Трансплатација му је, каже Ендруз, дала „наду“ и поштедела га одласка у болницу да би му се крв филтрирала апаратом за дијализу.

Лекарски тим болнице у Масачусетсу објашњава да је њихов рад показао да свињски органи могу да се користе као „мост“ док људска трансплантација не постане доступна.

Свињски орган је у Ендрузовом телу на крају отказао и уклоњен је, а Американац је морао да дијализу пре него што му је у науару ове године пресађен људски бубрег.

Услед недостатка људских органа за трансплантацију, лекари и научници истражују ксенотрансплантацију - коришц́ење органа других врста.

У Сједињеним Америчким Државама око 10.000 људи чека на бубрег, док се годишње обави само 25.000 трансплатација.

Процењује се да у Србији око 700.000 људи има хроничну болест бубрега, а да око 1.700 пацијената, међу којима и близу 40 деце, чека на трансплантацију, објавила је Радио-телевизија Војводине у марту 2026.

Тиму Ендрузу је речено да би могло да прође до седам година да би се стигло до врха листе, али да људи на дијализи у просеку живе само пет година.

„Понестаје ми времена и постаје веома депресивно“, рекао је.

Пресађивање свињског органа за њега је, каже, била „нада“ и „светло на крају тунела“.

„Нада је највец́а ствар, шанса да се ослободите апарата за дијализу и живите“, каже он.

Свиње су идеалне животиње за ксенотрансплатацију.

Њихови органи су отприлике одговарајуће величине и постоји дугогодишње искуство у њиховом узгоју.

Али не можете само да одете до фарме, узмете свињски бубрег и пресадите га у људе.

Људско тело би одмах идентификовало орган као страни и дошло би разарајуће реакције која би уништила пресађени бубрег.

Поцрнео би за неколико минута јер би се у свакој ћелији направе рупе, а орган би се истопио изнутра.

Због тога су истраживачи развили минијатурне свиње са Јукатана које су прошле кроз 69 модификација гена како би „хуманизовале“ сопствене органе.

Овим модификацијама се уклањају неке карактеристике свињских ћелија које људски имуно систем уочава и напада.

Додаје се и мало људске ДНК те делује обмањујуће како би се сакрило свињско ткиво од имуно система.

Додатна подешавања онемогуц́авају да вируси унутар свињске ДНК нападају и изазову инфекцију.

Почетком 2024. године, у Америци је извршена операција пресађивања срца генетски модификоване свиње у тело 57-годишњег мушкарца.

Међутим, преминуо је после два месеца.

Ендруз је имао терминалну бубрежну инсуфицијенцију као последицу дијабетеса типа 2 - бубрези су му отказивали.

Ксенотрансплантацију је имао у 66. години 25. јануара 2025.

Трансплантирани свињски бубрег је одмах прорадио, објашњено је у тексту, објављеном у часопису Лансет.

Бубрег је наставио да функционише 271 дан док није уклоњен у октобру 2025.

Тим је морао да иде на дијализу 82 дана док му није пресађен људски орган у јануару 2026.

Тај орган је добро функционисао.

Недостатак органа доступних за трансплантацију значи да „смо у кризи“, упозорио је Леонардо Риела из Центра за трансплантационе науке у болници у Масачусетсу.

„Напорно радимо да донесемо наду и верујемо да ксенотрансплантација може да буде алтернатива за пацијенте који немају живог људског даваоца.

„Тако бисмо потенцијално могли да заобиђемо дијализу и касније им омогућимо трансплантацију“, објаснио је.

Било је раних знакова да имуни систем одбацује Ендрузов орган, али то је успешно лечено прилагођавањем његове терапије.

После пола године, крвни судови у бубрегу су почели да се оштец́ују, орган се упалио и на крају је почео да отказује.

Није јасно због чега, јер није било знакова да антитела нападају свињски бубрег.

„Овај случај илуструје преостале изазове клиничке ксенотрансплантације бубрега", додају лекари.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk