Посета америчких изасланика пуна симболике, али суштинске разлике између Русије и Украјине остају

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Џејмс Лендејл
- Функција, ББЦ дописник
- Објављено
- Време читања: 4 мин
Мировни разговори у Кијеву били су богати симболиком.
Изасланици америчког председника Доналда Трампа први пут су крочили на украјинско тло од почетка руске инвазије, фебруара 2022. (тада је на власти била администрација Џозефа Бајдена).
Чињеница да су морали да путују возом јер нису могли да ризикују да лете и пролазак кроз шпалир руских дронова - оружја лансираног по наређењу човека за чијим столом су седели у Кремљу само неколико сати пре доласка у Кијев.
Симболићно је било и то што је је украјински председник Владимир Зеленски поздравио Стива Виткофа и Џареда Кушнера у кијевској Цркви свете Софије, не само иконе древне историје Украјине, вец́ и само неколико метара од места које су руски дронови погодили седиште украјинских безбедносних служби 4. септембра.
Није било потребно повезати превише тачака да би се схватила поента Зеленског.
Обе стране су водиле разговоре неколико сати; касније су им се придружили неки европски саветници за националну безбедност, међу којима и Британац Џонатан Пауел.
А после тога, све стране су задовољно говориле о одржаним суштинским разговорима, изражавајући наду да ц́е оживети претходне „трилатералне разговоре“ у којима су учествовале и САД и Европа.

Аутор фотографије, Reuters
Али суштинске разлике остају.
Амерички изасланици су дошли у Кијев убрзо после Москве где им је Владимир Путин рекао да Русија постиже „опипљив напредак“ на бојном пољу.
Прича коју су чули од Украјинаца била је другачија, заправо супротна.
Украјински званичници тврде да су у августу освојили више територије него што су изгубили и да је Русија претрпела значајне губитке - 42.000 мртвих или рањених.
Путин је америчким изасланицима рекао и да се морају решити коренити узроци сукоба, што је скрац́еница за његове дугогодишње стратешке захтеве да Украјина уступи територију, одустане од жеље да ц́е се придружити НАТО-у и смањи величину њене војске.
После разговора, Зеленски је рекао да ц́е Украјини бити потребне „јаке и јасне“ безбедносне гаранције, а под тим подразумева и јаку војску.
Није дао никакав знак да је спреман да се одрекне било које територије у источном региону Донбаса, питање које је кратко описао као „тешко“.
Виткоф је тврдио да је постигнут напредак и да су елементи за решење ту.
Али је признао да ц́е обе стране морати да направе компромисе како би се смањиле разлике међу њима.
Тренутно је мало вероватно да ц́е било која страна то учинити.
Зато сада у Кијеву очекују да ц́е се борбе наставити и да ц́е се суочити са тешком зимом.
Неке дипломате говоре о могуц́ности за могуц́е решење следец́ег пролец́а.
Други су мање оптимистични.
Зеленски се захвалио америчким изасланицима на посети јер је краткорочна пауза у ваздушним нападима, о којој су се договориле обе стране, дала становницима Кијева кратак предах.
Мало ко очекује да ц́е то дуго трајати.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























