Пет минута за крађу Реноарових дела: Зашто су пљачке музеја у Европи све смелије

Кад су почетком друге недеље септембра лопови провалили у француски музеј и украли четири слике импресионистичког сликара Пјера Огаста Реноара вредне милиона евра, нису сви били изненађени.

Европска полицијска агенција упозорава да крађе из музеја широм Европе постају све учесталије и смелије.

Само неколико дана пре крађе Реноарових слика, светски познати детектив за уметнине Артур Бренд предвидео је за ББЦ да су нове крађе значајних дела врло вероватне, посебно после успешне пљачке у париском Лувру у октобру прошле године.

Злочин извршен у једном од најчувенијих музеја на свету, извршен за само седам минута, запањио је Француску, а скоро годину дана касније украдени драгуљи и накит у вредности од 88 милиона евра и даље није пронађен.

„Биће још оваквих крађа.

„Ако успете да провалите у Лувр, лопови широм света гледају то и мисле: 'Опа'.

„А потом помисле: 'Зар ми немамо локални музеј са златом и сребром?'“, каже Бренд.

ОВДЕ погледајте графички приказ велике пљачке Лувра која је запрепастила Француску.

Шта знамо о провали у Реноаров музеј?

Неколико сати после провале у Лувр, лопови су украли новчиће из другог, мањег музеја у Француској.

У међувремену су криминалци украли дијамантску огрлицу у Бечу, артефакте из Бронзаног доба у Шпанији и уметнине из два италијанска музеја, а то је само оно о чему је писао ББЦ.

Пљачка у Реноаровом музеју у Кањ сур Меру, на југу Француске, најновија је у читавом низу.

Детективи још раде на проналажењу две од четири украдене слике вредних више милиона евра.

Две слике су лопови испустили у музејској башти.

Број случајева музејских крађа који им је пријављен широм Европе почео је да расте пре око две године, кажу из Еуропола за ББЦ.

У недавном извештају пише да се и методи и мете крађе мењају, уз раст насилнијих тактика, као у случају Лувра, са нагласком на предмете високе вредности, као што су племенити метали и драго камење.

И Бренд и Ибрахим Булут, стручњак за сигурност музеја из белгијске консултантске фирме за безбедност, сматрају да су многе крађе које су следиле пљачку у Лувру биле пуко копирање.

„Сваки музеј на свету је сада под притиском“, каже Бренд.

„У сваком музеју одржани су састанци са службеником за безбедност или полицијом.“

Од тијара до прстења из Бронзаног доба: Украдена музејска блага

Удружење за истраживање криминала над уметношћу (АРЦА) каже да скорашње крађе показују „сталну преференцију према малим, преносивим, одмах приступачним предметима и нападима осмишљеним да буду извршени за само неколико минута“.

Пријављене музејске крађе у Француској скочиле су 2024, а поново незнатно нарасле 2025. године, подаци су које је ББЦ-ју послала АРЦА.

Међутим, ове бројке временом скачу и падају, са више крађа забележених 2015. године него деценију касније.

Ове крађе угрожавају оно што многи у јавности сматрају непроцењивим артефактима од историјске и културне важности, мада неки људи тврде да они краду „од богатих, тако да кога је брига?“, каже Бренд.

Други истичу колонијални историјат иза многих блага по европским музејима.

Историчари уметности кажу да је у драгуљима украденим из Лувра било смарагда, дијаманата, сафира и бисера који се не могу природно наћи у Француској.

Погледајте неке од драгуља украдених из Лувра

Зашто су се музеји нашли на удару?

Музеји су рањиви и лако је провалити у њих у поређењу са добро обезбеђеним јувелирницама и банкама, каже Бренд.

Директори одвајкада „немају довољно новца за безбедност“ или више воле да га троше на следећу изложбу, а музеји су често смештени у старим зградама које је тешко заштитити, додаје он.

На пример, Кућа просветљења опљачкана је за неколико сати после Лувра.

„Стога ми морамо да помиримо савремене захтеве за безбедност са потребом да сачувамо историјске грађевине и поштујемо француску регулативу у вези са културном баштином“, објашњава локални градоначелник Тео Кавизел.

Музеји су отворени јавни простори који имају мање контроле над приступом и починиоци могу да уђу као обични посетиоци, каже Кумар Сока, извршни директор Ејкр секјуритија који ради са неким музејима у Европи.

Чак и када је музеј добро обезбеђен, лопови би могли да упадну наоружани, каже Бренд.

Било би непрактично поставити полицију у галерије, додаје.

Многе од ових провала готове су за неколико минута, а у време кад се појави полиција лопови су већ одавно побегли.

Крађа Реноарових дела одиграла се за мање од пет минута.

Пљачке су некада зависиле од варке, али провале сада постају све насилније, истиче прошломесечни извештај Еуропола.

За провале, преступници користе алате као што су маљеви, секире, пајсери и, у неким случајевима, експлозиве.

У Лувру су лопови користили механички лифт да би стекли приступ, просекли прозор електричним алатима и потом запретили чуварима, који су отишли, пре него што су се на силу пробили у стаклене витрине и покупили накит.

У случају Реноара, починиоци су користили електрични нож да просеку ограду пре него што су пресекли структуре које су држали рамове слика на месту.

Повећана агресија ствара нове безбедносне проблеме.

„Оружани инцидент у сатима отварања, као онај што смо доживели, ствара ситуацију у којој је непосредни приоритет да одржимо нашу публику и особље безбедним“, каже Лили Холајн, директорка Музеја примењених уметности (МАК) у Бечу, опљачкан у августу 2026.

Мења се и оно што се краде.

Иако се слике и даље односе, теже их је продати, тако да су пре десетак година лопови почели да се пребацују на робу које је лакше ослободити се, каже Бренд.

Сада се све више краду племенити метали, драго камење и културно значајни артефакти међу којима је и кинески порцулан, према извештају Еуропола.

„Племенити метали могу лако да се истопе, не оставивши трагове за полицију, и омогућивши илегалну продају током процеса утапања украдене робе“, пише у извештају.

„Драго камење у накиту може лако да се уклони и препрода даље.“

У међувремену, кинески је порцулан је вероватно лакше продати на тржишту уметнина због високе потражње за њим, каже Еуропол.

После крађе, полиција отприлике има између четири и шест дана да ухвати лопове, према Бренду, који сарађује са истражитељима, контактирајући доушнике и добијајући дојаве од других људи или чак бивших партнера починилаца.

Али док би осумњичени могли бити ухапшени, накити или племенити метални можда неће бити пронађени - као што је било у случају Лувра.

С друге стране, Бренд верује да ће недавно украдене Реноарове слике, од којих су лопови испустили две током бекства, „вероватно бити пронађене“ зато што „нико неће желети да их купи“ и „лопови вероватно неће имати идеју шта да раде са њима“.

Само пет до 10 одсто украдених уметнина се пронађе, што крађе из малих музеја као што је била овонедељена чине „изузетно болним“, каже Кристофер А. Маринело, шеф Међународног повраћаја уметнина.

Пљачка у Реноаровом музеју је још један пример да су „европски музеји под опсадом“, додаје шеф организације за проналажење украдених уметнина.

Погледајте и овај видео: Фалсификати који су заварали и најпрестижније музеје

Како заштитити музеје?

Пошто је био опљачкан у новембру, Maison des Lumieres покренуо је безбедносну ревизију коју су извршили полицајци наименовани од француског Министарства културе, каже градоначелник Кавизел.

Неке препоруке се већ спроводе, као што су појачани видео надзор, док су остала структурална побољшања у процесу развоја.

МАК у Бечу такође је појачао безбедност да би спречио „преступнике имитаторе и како би пружио публици видљиву сигурност“, каже директор музеја.

Улази се кроз метални детектор, торбе морају да се оставе у гардероби или ормарићима, а има и више чувара.

Стручњаци кажу да је трик створити физичке препреке које ће задржати лопове како би полиција имала довољно времена да стигне или да учини да било која крађа траје толико дуго да то одбије будуће преступнике од покушавања.

„Суштина безбедности је у куповини времена“, каже Булут.

„Циљ није учинити крађу теоретски немогућом, већ да се одношење учини тешким, бучним, приметним и изнад свега, временски захтевним, зато што, да будем сасвим искрен, крађе увек могу да се десе, темпирање времена је оно што треба највише да вас брине.“

Бренд каже да би до временског одлагања могло доћи уградњом додатних, тешких врата углављених у под, подебљањем стакла на витринама или коришћењем машине за маглу.

Сока каже да је од кључне важности имате интегрисане системе - тако да ако се, на пример, огласи аларм, можете одмах да затворите објекат или да закључате све слике високе вредности.

Међутим, безбедносне мере су скупе.

Градоначелник Кавизел, чији мали француски град има два музеја и колекције, каже да је проналажење новца „један од наших највећих изазова“.

„Малом граду могу да буду поверене колекције од националног значаја, а да не поседује финансијска средства какве имају неке велике париске институције“, указује.

Булут, који је члан одбора Међународног комитета за безбедност музеја, каже да није све у скупим уређајима.

Може да се ради и о обучавању чувара да примете сумњиве људе који би могли да проучавају музеј и питају их да ли им је потребна некаква помоћ, што би могло да их одврати од каснијег повратка.

Музеји улажу новац

Сока каже да је његова компанија у последњих 18 месеци доживела пораст сеизмичке понуде, која може да открије вибрације као што је бушење у зидовима.

Провале у музеје нису у порасту свуда по Европи.

У Шведској су велике крађе из музеја почеле да опадају пре око деценије и нису се значајније промениле последњих година, каже Пег Магнусон, шведска представница у Унесковој конвенцији за борбу против илегалне трговине културним добром.

Међутим, појавили су се други културни артефакти као мете.

Изазов за музеје је сада појачати безбедност а истовремено остати отворен за јавност.

„Музеј не сме да буде тврђава“, каже Холајн.

„Желимо да будемо отворене установе, али се истовремено суочавамо са новим изазовима и нападима против музеја који ће захтевати неке нове стандарде“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk