Политички рат графитима у Србији: Ко плаћа цех

„Не пада нам на памет да скинемо било који графит са зграде факултета док се не заврше избори, јер пара немамо", изјавио је декан Хемијског факултета Горан Роглић.

Ван политичког контекста, била би ово веома необична изјава.

Последњих недеља, паралелно са лицитирањем датума ванредних парламентарних избора у Србији, води се рат на фасадама стамбених зграда и јавних установа - исписивањем увредљивих графита и лепљењем налепница сличне садржине.

Овакви примери сведоче о поделама у друштву, продубљеним у последњих годину и по дана од погибије 16 људи у паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду и масовних антивладиних протеста које су предводили студенти.

„Одлуком о комуналном реду Града Београда прописан је прекршај ономе ко жврљањем, исписивањем, лепљењем плаката нарушава спољни изглед зграде", каже адвокат Милош Јанковић за ББЦ на српском.

„Досадашња пракса показивала је пристрасност комуналне милиције.

„Нису покретали поступке против оних који су писали пароле у којима се критикују вредности демократског друштва, а одговарају владајућим структурама.

„Апсурд" је да су у неким ранијим случајевима покретани поступци против оних који су брисали такве поруке мржње, додаје.

ББЦ на српском је писао Комуналној милицији са питањима колико је написано прекршајних налога од почетка године и каква је била садржина порука на које су пријаве односиле.

Јанковић је заступао више активиста који су се нашли пред судом јер су префарбали графит „Кад се војска на Косово врати..." у центру Београда, а потом су ослобођени одговорности.

Увредљиве поруке на рачун студента, који траже ванредне парламентарне изборе, и ректора Београдског факултета Владана Ђокића, нашле су се на зидовима стамбених зграда и јавних установа, међу којима је и Хемијски факултет у центру Београда.

„Пре мање од недељу дана, пескирали смо стубове и довели зграду у пристојно стање, за шта смо платили 550.000 динара.

„Те паре су бачене", каже декан Горан Роглић за ББЦ на српском.

За Хемијски факултет, који је претходних година имао проблема и око плаћања комуналних рачуна, ово је, каже, „значајан" износ.

Графити против студента постали су чешћи пошто су Србијом почели да се шире транспаренти и налепнице „Студенти побеђују".

Студенти, који су више од годину дана блокирали факултете тражећи одговорност за трагедију у Новом Саду, делили су ове налепнице под паролом „Србија се облепљује истином".

Поред њих, на зградама се појављују и налепнице са увредама на рачун владајуће Српске напредне странке (СНС), за које студенти нису навели да су их делили.

Најновији политички рат на улицама Београда, али и још неких градова, појачан је после локалних избора у 10 места у Србији, у којима је коалиција око СНС однела победу, али су се листе које су подржали студенти појавиле као растућа, главна опозициона снага.

Према медијским извештајима, полиција је у више случајева реаговала када су исписиване простудентске и поруке против владајуће странке.

Двоје зрењанинских активиста приведено је ове недеље пошто су склањали налепнице „Жути лопови" и исписали графит „Студенти побеђују", пренела је телевизија Н1.

Прошле године, у Ужицу је приведен мушкарац који је на згради општине на западу Србије исписивао увредљиве графите на рачун СНС, пренео је Озонпрес.

Већа казна за станаре него вандале

Исписивање увредљивих графита не би могло да буде кривично дело јер у српском закону говор мржње није директно санкционисан, објашњава адвокат Јанковић.

По Одлуци о комуналном реду Града Београда, то се третира као прекршајно дело.

И други градови имају идентичне одлуке, каже Јанковић.

„Забрањено је спољне делове зграде оштећивати, исписивати, цртати, лепити плакате, прљати их или на други начин нарушавати њихов изглед", пише у одлуци.

Казна за овај прекршај је 10.000 динара.

Иста одлука предвиђа да спољни делови зграде морају да буду уредни, што између осталог значи да нису „исписани, исцртани, излепљени плакатима".

Ако јесу, казна за стамбену заједницу, односно станаре је 50.000 динара.

Парадоксално је да је већа санкција за стамбену заједницу него за неког ко испише графит, рекао је раније правник Срђан Арбутина Радио-телевизији Србије.

Факултет вандализован тек што је сређен

Хемијски факултет је у зони Београда под посебном заштитом.

Због тога, свако сређивање зграде споља мора да се ради по правилима.

„Фасаду можемо да окречимо, али стубове не можемо просто да префарбамо", објашњава декан Роглић за ББЦ на српском.

И раније су фасада и стубови били ишарани, али никада оволико, јер су сада графити исписани и на улазним вратима и по плочнику, говори Роглић.

„Никада нико није одговарао због исписивања графита", додаје.

Последњи случај, доводи у везу са изборима.

„Не знам који би био други разлог да неко овако шара по граду, ово се ради дириговано", уверен је.

Адвокат Милоша Јанковића има утисак да се ствара притисак.

„Неформалне групе упрегнуте су у раље политичке организације која је узурпирала власт у Србији", каже.

Младић и војска на Косову

Један од најозлоглашенијих графита у Београду, око којег се скоро две године водила борба, био је мурал Ратку Младићу, осуђеном за ратне злочине у Босни и Херцеговини, у једној од улица у централној београдској општини Врачар.

Група људи осликала је лик Младића уз поруку: „Ђенерале, нек' је твојој мајци хвала".

Месецима су трајали покушаји да се мурал уклони, а стамбена заједница зграде на којој је нацртан Младић добила је налог да сама уклони графит и то плати.

Све специјализоване фирме које су контактирали одбиле су да то ураде, испричали су станари.

Невладине организације и појединци покушавали су више пута да га прекрче, а мурал је уклоњен 2023.

Поред мурала Ратку Младићу, невладине организације водиле су борбу и против графита са поруком „Кад се војска на Косово врати...".

„Три тачке замењују наставак 'Сваки Шиптар ће жестоко ће да плати"', што је порука која се делила на друштвеним мрежама", каже адвокат Јанковић.

Када су активисти невладине организације Крокодил и других организација префарбали овај графит, на Славији у центру Београда 2023. године, било је поднето око 30 прекршајних налога и захтева за покретање прекршајних поступака, објашњава.

„Они су белом бојом, истом бојом зида, фарбали оштећења настала исписивањем графита", каже.

Ослобођени су првостепено, или другостепено, у поступку жалбе, додаје Јанковић.

Обрнути случај десио се у Нишу, где је ове године Дејан Петровић, опозициони активиста и учитељ, кажњен са око 3.000 динара јер је „без дозволе" прекречио графит „Кад се војска на Косово врати" у дворишту основне школе у којој је запослен.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk