'Зашто сада могу и одрасли': Најчешће сумње у ХПВ вакцину

О делотворности ХПВ вакцине расправља се од када је одобрено њено коришћење у Америци - пуне две деценије.

Хумани папилом вирус (ХПВ) је назив за одређене микроорганизме из исте групе, има их више од 100 и вакцина управо штити од његовог развоја.

Многе жене током живота ће се њиме инфицирати без штетних последица, а у највећем броју случајева инфекција ће проћи сама од себе и без симптома.

Међутим, неке врсте могу бити веома опасне и довести до абнормалног раста ткива, што даље може да узрокује рак грлића материце код жена, спољних полних органа, ануса, уста и ждрела код оба пола.

Скоро сви ракови грлића материце (99,7 осто) изазвани су инфекцијом високоризичних типова овог вируса, а у Србији од њега годишње премине око 400 жена.

ХПВ вакцина је у Србији од 2022. бесплатна за девојчице и дечаке узраста између девет и 19, а 2024. постала је и за младе до 26 година.

Уз препоруку специјалисте (гинеколога, уролога, дерматовенеролога и епидемиолога) деветовалентну ХПВ вакцину од априла 2026. више неће морати да плате ни одрасли до 45 година.

Одбор за здравље подржао је иницијативу да се ХПВ вакцина уврсти у програм обавезне имунизације и упути је Министарству здравља на одлучивање.

Погледајте видео: Све што сте желели да знате о ХПВ вакцини

ХПВ вакцина је најефикаснија када је девојчице и дечаци добију пре него што дођу у контакт са вирусом.

То је зато што вакцина може само да спречи заразу, а не може да уклони вирус из организма када он једном уђе у њега.

Овај вирус је толико распрострањен да је нужно спровести вакцинацију младих пре него што они постану сексуално активни.

Вест о проширењу имунизације изазвала је нове сумње у делотоворност ове вакцине: од коментара да ће изазвати стерилитет до питања може ли да помогне старијима од 26 година?

Ово су најчешће сумње читалаца ББЦ-ја који оспоравају делотворност ХПВ вакцине за одрасле.

На питања одговара Биљана Бањанин, гинеколошкиња, ужа специјалност колпоскопија

1. Зашто се сада препоручује и одраслима?

ХПВ је најчешћи сексуално преносив вирус.

Зато за вакцину никада није касно.

То што је типизација ХПВ-а негативна - у време тестирања нису детектовани високоризични типови ХПВ - не значи да у организму нема вируса.

Он потенцијално мирује у цитоплазми и могуће је да је реч о нискоризичним типовима, али не значи да неће доћи до потенцијалног контакта са високоризичним врстама.

Ако нема даљег контакта са неким типом ХПВ-а, нити су уочене ранице на грлићу, а нема ни учесталих инфекција и води се рачуна о заштити током сексуалних односа, то је период када се треба вакцинисати.

Зашто?

Зато што вирус тада мирује, не активира се и не може рећи нашој ДНК да лучи лоше ензиме који уништавају ћелије и претварају их у канцерогене.

Дакле, ви овом вакцином смањујете ризик од потенцијалног инфицирања и активирања ових типова који потенцијално мирују.

2. Зашто примити ако сте већ имали гинеколошке инфекције?

Вакцине не лече, али могу да помогну нашем имунолошком систему да створи антитела против одређених вируса.

Зато се препоручује и пацијенткињама које су већ имале неке гинеколошке интервенције, промене и абнормалне (нетипичне) ПАПА тестове (АСЦУС или ЦИН1) или су већ биле заражене ХПВ-ом.

Ако смо успели да елиминишему ту одређену промену на грлићу материце дакле нема више ранице, инфекција, лошег секрета, ПАПА тест је уредан, вакцинацијом спречавамо да дође до новог продора и штитимо од заразе новим типовима ХПВ-а.

Она нече излечити, али ће спречити додатну заразу и смањиће ризик да се промене поново врате.

Ништа на овом свету није 100 одсто сигурно, али можемо да помогнемо да не дође до развоја штетних ћелија које би потом могле да се развију у рак.

У Аустралији је законска обавеза и код њих је вакцинисано 95 одсто становништа.

Ризик од појаве рака грлића материце смањен је за 90 одсто.

У Србији је закључно са 31. децембром 2025. године против ХПВ-а у потпуности вакцинисано више од 26.000 деце узраста од девет до 14 година.

Примило ју је и нешто мање од 19.000 тинејџера (од 15 до 19 година) , док је број студената који се одлучио за њу више од 4.500.

У више од 70 одсто случајева може да се спречи поновна појава патолошких промена управо изазваних ХПВ-ом уколико се вакцина примени уз хируршко лечење, подаци су Института за јавно здравље Нови Сад.

3. 'Развија стерилитет'

Нема података који сугеришу да ХПВ вакцине може да утиче на стерилтет.

Нигде у свету није уочено да се повећао број жена које не могу да имају децу зато што су примиле ову вакцину.

Нема разлога да се тако нешто испитује.

Током вишегодишњег рада нисам видела ниједну нус појаву: ни отоке, ни учестале прехладе, нити слабљење имуно система.

Исто се наводи и на сајту Института за јавно здравље Батут.

Постоји могућност да лечење рака грлића материце има за последицу немогућност жене да добије дете.

Погледајте и овај видео: Пет ствари које треба да знате о грлићу материце

4. Зашто узраст до 45. године?

Зато што су студије о ефикасности ове вакцине рађене до узраста од 45 година, изјавила је докторка Мирјана Штрбац са Института за јавно здравље Војводине за Радио телевизију Војводине.

„То не значи да вакцина није ефикасна и да не стварате антитела уколико сте старији, а желите да се вакцинишете, него просто студије које се раде на огромном броју људи, рађене су само до узраста до 45 година", поручила је докторка Штрбац.

Студије су показале да вакцина штити од заразе ХПВ вирусом најмање десет година, иако стручњаци очекују да траје и знатно дуже.

Деветовалентна ХПВ вакцина доступна је у Србији и старијима од 45 година, али у том случају није о трошку државе.

Може да се набави у већим апотекама по цени од 13.000 до 18.000 динара по дози, при чему је за комплетну имунизацију потребно примити три дозе.

Поред државних, вакцинација је доступна и у приватним клиникама и ординацијама.

5. Да ли је вакцина безбедна?

Све вакцине које су у примени претходно пролазе обимно дугогодишње испитивање безбедности, пре него што их регулаторна тела одобре за примену.

Када једном почну да се примењују, редовно се прати њихова безбедност и ефикасност, пише на сајту Батута.

У Србији, праћење нежељених реакција после вакцинације у надлежности је Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института за јавно здравље Србије.

Ни у једној од бројних спроведених студија нису потврђени озбиљни безбедносни проблеми.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk