Мировни споразум Америке и Ирана 'виси у ваздуху', Израел удара по Либану

израелски напад на либан

Аутор фотографије, Reuters

Објављено
Време читања: 4 мин

Док су преговори о мировном споразуму Америке и Ирана 'ни на небу ни на земљи', Израел је покренуо талас напада на Либан, тврдећи да гађа војне положаје Хезболаха, војно-политичке организације.

Десетине људи је погинуло у интензивном таласу израелских удара широм јужног и источног Либана, након што је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поручио да ц́е појачати војну акцију против Хезболаха.

Више од 30 људи је погинуло у најновијим нападима, међу њима и неколико деце, саопштило је либанско Министарство здравља.

Израелска војска је саопштила да је погодила више од 100 инфраструктурних објеката и бораца Хезболаха у једној од најжешц́их ноц́и бомбардовања од почетка примирја, договореног уз посредовање САД, средином априла.

Мировни преговори Америке и Ирана се воде, али је питање у каквој су фази и хоће ли бити успешни, посебно после најновијег напада америчких снага на југ ове блискоисточне државе.

Амерички бомбардери су први пут од примирја договореног 8. априла, гађали југ Ирана, што Техеран назива „грубим кршењем“ примирја.

Американци су саопштили да су гађали иранске ракетне локације и чамце који покушавају да поставе мине у Ормуском мореузу, кључној светској поморској рути за превоз нафте и течног природног гаса.

Док су из Централне војна команде САД рекли да су удари изведени у „самоодбрани“, из Ирана су поручили да напад неће проћи без одговора.

Девојка прекривене главе црном марамом пролази поред антиизраелског мурала

Аутор фотографије, Reuters

Није јасно какав би утицај најновији амерички напад могао да има на могући мировни споразум САД и Ирана.

Међутим, амерички државни секретар Марко Рубио је после напада рекао да је договор и даље могуц́, али да ц́е „бити потребно неколико дана“.

Једна од препрека наводно је захтев Техерана за ослобађање замрзнутих иранских средстава у иностранству.

Пре неколико дана, Трамп је најавио мировни споразум - што из Техерана није потврђено - рекавши и да би он подразумевао поновно отварање Ормуског мореуза.

„Мореуз мора да буду отворен и биће - овако или онако.

„Оно што се тамо дешава је незаконито, нелегално је, неодрживо је за свет, неприхватљиво је“, одговорио је Рубио новинарима после новог напада америчких снага.

Из централне војне команде САД рекли су да су циљали подручје у близини Бандар Абаса, јужног лучког града, у којем је иранска поморска база у Ормуском мореузу, објавио је Њујорк тајмс.

иранске луке у ормуском мореузу

Америка и Израел су 28. фебруара покренули нападе на Иран, изазвавши сукоб широм Блиског истока.

У првом нападу, убијен је дотадашњи врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи, а на његово место дошао је његов син, Моџтаба Хамнеи, за кога су Американци рекли да је 'унакажен' у истом том удару.

Иран је одговорио нападима на Израел и државе савезнице САД у Персијском заливу.

Од почетка напада, Иран делотворно блокира Ормуски мореуз, узак морски пролаз од 33 километра, кроз који се превози око петина светске нафте и природног гаса, допуштајући саобраћај само бродовима земаља које сматра пријатељским.

Као одговор, Американци су запосели позиције у Оманском заливу, 'врата' ка Ормуском мореузу.

Америка и Иран су 8. априла постигли договор о примирју, али је од тада било неколико кршења, поготово у Ормуском мореузу.

Израел се за сада придржава договора о примирју са Ираном, али наставља нападе на Хезболах, либанску војно-политичку организацију, која је све до сада имала финансијску и војну подршку Техерана.

Америка и Иран наводно преговарају о споразуму којим би се примирје продужило за 60 дана, Ормуски мореуз би поново био затворен и у којем је план за даље преговоре о иранском нуклеарном програму.

Према америчким медијима, разговори нец́е одмах довести до коначног решења.

Спорна питања ц́е вероватно бити преговарана касније, у шта спадају и детаљи о ублажавању санкција Ирану, ослобађање замрзнутих иранских средстава у иностранству и захтеви Вашингтона да Иран ограничи нуклеарне амбиције.

На почетку рата, сматра се да је Иран имао око 440 килограма уранијума који је био обогац́ен до 60 одсто чистоц́е, а до потребних 90 одсто за производњу нуклеарног оружја било би потребно мало.

Трамп је рекао да ц́е обогац́ени уранијум бити или „одмах“ предат САД, или „пожељно, у сарадњи и координацији са Ираном, уништен на лицу места“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk