'Украли су нечије гениталије': Смртоносне гласине које се шире интернетом

Више од 80 људи убијено је између октобра 2025. и јула ове године после изречених лажних оптужби о појави названој „крађа гениталија“, открила је ББЦ-јева Јединица за борбу против светских дезинформација након што је сакупила податке од полицијских служби из шест афричких земаља.

Убиства су повезана са гласином да просто куцкање по рамену може да доведе до тога да се нечије гениталије сасуше и нестану.

Лажне тврдње без научне основе потпирују нашироко распрострањене дезинформације на друштвеним мрежама.

„Викали су да смо украли нечије гениталије и нисмо имали где да побегнемо зато што се напољу окупила огромна маса“, рекао је танзанијски аутомеханичар Бонифејс Мгала за ББЦ говорећи о патњи кроз коју је прошао у априлу кад је био тешко претучен од људи убеђених да је „крадљивац гениталија“.

Његово искуство било је слично онима са видео снимака које је погледао ББЦ: мушкарци тврде да су њихови генитални полни органи - пенис и тестиси – нестали или да су се смањили након што су дошли у контакт са непознатим људима, а маса потом захтева да наводни починиоци врате оно што су наводно украли.

Такве тврдње укорењене су у дуготрајним страховима и сујеверјима – и нису нове на овом континенту, поготово у заједницама у којима је веровање у враџбине остало широко распрострањено.

Друштвене мреже су у међувремену само појачале те страхове.

Чини се да је скорашњи талас гласина кренуо прошле године у Демократској Републици Конго, где су се сличне тврдње појавиле још 2008. године.

Прогресивно су се шириле регионом до Бурундија, Замбије и Танзаније, баш као и Мозамбика, Анголе, Малавија и Кеније.

У Замбији, гласине о гениталијама које нестају први пут су узеле маха у марту кад је једна жена била линчована, што је наставило да шири панику преко границе у Танзанији.

У његовом дому у Мпемби код Тундуме, прометног трговачког града у Танзанији крај границе са Замбијом, Мгала прелази прстима преко српастог ожиљка који се спушта десном страном његове главе док се присећа тог трауматичног искуства.

„Да сам знао колико ћу се близу смрти наћи тога дана, не бих уопште ишао у тај ресторан да једем. Само што никад не знамо колико нам је смрт близу“, каже механичар.

Он и његов пријатељ отпутовали су у Тундуму 1. априла да би се срели са клијентом у вези са продајом аутомобила и одлучили да ручају пре тога.

Нису дуго седели у ресторану кад их је маса извукла напоље.

Два мања ожиљка на његовој бради и недостајући зуб други су знаци његове муке.

Усред премлаћивања, он је изгубио свест.

Мгала је дошао к себи у болници два дана касније на вест да је његов пријатељ убијен.

Поново у кући у којој живи са женом и четворо деце, он сада хода шепајући и каже да пати од сталних главобоља.

Није могао да се врати на посао у аутомеханичарској радњи, али каже да су му комшије и пријатељи помогли да покрије трошкове неких лекова који су му неопходни.

Истог дана када су били нападнути Мгала и његов пријатељ, комерцијални фотограф и бизнисмен Мајкл Силаве каже да је присуствовао другом сличном нападу у Тундуми, где каже да је анксиозност у порасту још откако су снимци о украденим гениталијама почели да круже ТикТоком.

Испред радње је видео људе како трче и каже да је сазнао да је мушкарац недалеко одатле био оптужен и да га туку – и да је касније запаљен.

„Након што су га запалили, стигла је полиција на лице места и сви су се одмах разбежали“, испричао је овај 23-годишњак за ББЦ.

На видео снимку напада који је верификовала ББЦ-јева Јединица за борбу против светских дезинформација и који је погледан више од 100.000 пута на ТикТоку и Фејсбуку, може да се види група како туче мушкарца док од њега захтева да врати жртви њене наводно украдене гениталије.

„Ти инциденти су само настављали да ескалирају и људи су упорно били премлаћивани“, каже Силаве, додавши да су у то време млади људи попут њега заиста били уплашени, али он сада разуме да у тим гласинама нема истине.

Аша Стивен Мвакиласа, 50-годишња кројачица и модна креаторка из Тундуме, који се налази у дистрикту Момба, слаже се с њим: „Схватила сам да то није истина.“

Али то не отклања њену анксиозност – нарочито ако су њен муж или синови негде напољу, али она каже да је захвална што полиција сада патролира градом.

Комесар дистрикта Момба Елијас Данијел Мвандобо рекао је за ББЦ да локалне истраге указују на то да постоји намерни криминални предумишљај иза неких од ових инцидената: „Појединци су се заверили да почине злочин и да изазове панику у јавности зарад личне користи.“

На једном другом снимку насталом у највећем граду Танзаније Дар ес Саламу види се маса како води човека дуж прашњаве пијачне улице, гурајући га, чупајући и ударајући и инсистирајући да врати гениталије, док их човек преклиње да га пусте јер је невин.

ББЦ-јева Јединица за борбу против светских дезинформација верификовала је сличне снимке напада у Мозамбику и Кенији.

Десетине ових снимака насилне руље, наводна сведочанства очевидаца из прве руке, упозорења на наводне инциденте, коментари и снимци представљени као извештаји о овим догађајима у неким областима, круже свуда по ТикТоку и Фејсбуку.

Многи од ових које је анализирао ББЦ, међу њима и неке који приказују насиље руље, и даље се налазе онлајн.

ББЦ се обратио ТикТоку и Фејсбуку за коментар.

Кад су у питању неки аутори садржаја на друштвеним мрежама, који упозоравају гледаоце да буду пажљиви, често је нејасно да ли они верују у те тврдње или превасходно желе ангажовање на мрежама.

Поред ових објава, неки корисници промовишу такозване амајлије за које се прича да штите од крађе гениталија, док комичари пародирају ове тврдње кроз комичарске скечеве.

Паметни телефони и друштвене мреже помажу да се гласине брже шире, стигну до веће публике и постану теже за контролисање једном кад почну да круже, каже писац Џулијен Боном.

Његова књига Сексуални крадљивци: Антропологија једне гласине истражује како се трачеви о „сексуалним крадљивцима“ шире и зашто људи верују у њих.

Људи напросто не чују само тврдње да је неко изгубио гениталије – они виђају узнемирене људе који тврде да им се то десило или гледају масе како реагују на ове оптужбе, каже он.

Видео снимци који се деле на друштвеним мрежама могу да учине да непотврђене тврдње делују уверљивије, каже он, због њихове хитности, описавши их као „једне од најзначајнијих разлика“ између актуелног дигиталног окружења и ранијих таласа насиља.

Најгоре погођена земља је Мозамбик, где је полиција саопштила у мају да је за шест недеља погинуло 55 људи, међу њима и полицијски службеник, здравствени радници и државни службеници.

Председник Мозамбика Данијел Чапо јавно је осудио широко распрострањене гласине и смрти, рекавши да су тврдње лажне и да влада није пронашла никакве медицинске доказе који сугеришу да је било ко изгубио део сопственог тела.

Двоје медицинских радника нападнуто је у њиховом дому и на радном месту у априлу у покрајини Кабо Делгадо – региону који се граничи са Танзанијом и који је погођен исламистичком побуном већ скоро читаву деценију.

Здравствене установе у областима напада морале су да се затворе на неколико недеља док власти нису покренуле кампање упознавања јавности да би избориле с овим тврдњама.

У склопу здравствене кампање, влада је саопштила да би неки од страхова могли бити повезани са синдромом Коро, менталном болешћу познатом и као хистерија у вези са нестајањем или повлачењем гениталија.

Најскорији насилни инциденти избили су у Кенији, где је петоро људи убијено у насиљу руље у обалским окрузима Квале и Момбаса.

Након што су први инциденти пријављени у јулу, окружни комесар за Момбасу Мухамед Нур је окривио неке ауторе садржаја за ширење тврдњи како би појачали активност на властитим налозима „просто да би привукли прегледе и пажњу“.

„Такве дезинформације лако могу да доведу до губитка живота“, каже Нур за ББЦ.

Он је рекао да је полиција у међувремену сузбила насиље и ухапсила неколико особа, међу њима оца и сина који су осуђени на годину дана затвора након што су признали кривицу за напад на жену коју су оптужили за нестанак мушкарчевих гениталија.

Сличне тврдње су такође покренуле нападе руље у Малавију, у којима је страдало осморо људи.

У Тундуми, у суседној Танзанији, чак и док се аутомеханичар Мгала опоравља од физичких последица напада, емоционални ожиљци су му још свежи.

„И даље осећам бол кад се подсетим бесмисленог начина на који је умро мој пријатељ зато што и даље не знам шта се дешавало“, каже он.

„Замислите само, наједном почну да вас каменују без разлога, и ви на крају изгубите живот?“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk