Избори у Израелу: Нико нема већину за формирање владе, Арапи као 'језичак на ваги'

Нема јасног победника кључних општих избора у Израелу, показују коначни резултати, пошто ни Бенјамин Нетанјаху, који би да сачува власт, ни његов највећи противник, бивши војни командант Гади Ајзенкот немају вец́ину у парламенту.

Нетанјахуов блок је освојио је 53 места од укупно 120 у Кнесету (израелском парламенту), а опозициона коалиција коју предводи Ајзенкот 48.

За већину у Кнесету потребно је 61 место.

Ајзенкот је тек недавно основао страну Јашар и кључна је фигура коалиције опозиционих странака „Блока за промене" који имају заједнички циљ: свргавање Нетанјахуа са власти.

Две листе израелских Арапа - Уједињена арапска листа и Заједничка листа - освојиле су рекордних 19 места, захваљујући великом одзиву њихових бирача који чине око петину становништва Израела.

То значи да би управо они могли да буду пресудни у формирању нове владе, али уочи избора, све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.

Сада ће председник Израела Исак Херцог одржати консултације са свим политичким странкама и позвати лидера за кога верује да има најбоље шансе за успех да формира владу, што би могло да потраје недељама.

Ако не успеју, онда би на крају морали да буду одржани нови избори.

Одмах после саопштавања коначних резултата, кренуле су међусобне оптужбе странака које улазе у нови сазив парламента.

Ајзенкот и лидери странака предвођених Арапима одбацили су тврдње Нетанјахуа о наводном страном мешању у изборе на којима је његова коалиција изгубила вец́ину.

Нетанјахуов Ликуд оптужио је странке израелских Арапа да су „крале“ изборе, што су они категорички порекли.

На захтев Нетанјахуа и Ликуда, Агенција за унутрашњу безбедност Шин Бет истражује да ли су странке Арапа незаконито финансирали Катар и Турска.

Катарско Министарство спољних послова одбацило је оптужбе, називајући их „смешним и опасним“ и поручило да израелски политичари воде кампању дезинформација против Дохе.

Рекордна излазност у последњих неколико деценија

Излазност бирача била је највец́а у последњих неколико деценија.

Када су биралишта затворена у 27. октобра 22 сата по локалном времену, излазност је била 77,7 одсто, што је било највише у том сату од 1999. године, саопштио је Централни изборни комитет.

Право гласа имало је 7.331.981 Израелац, а за 120 места у Кнесету борило се 36 странака.

Због израелског пропорционалног система, владе су до сада углавном биле коалиционе, а било је и неких неочекиваних савеза.

После избора 2021. године, Абасова странка је била део владајуц́е коалиције коју су предводили Нафтали Бенет и Јаир Лапид, обојица Ајзенкотови савезници.

Та влада је трајала годину дана пре него што се распала.

Погледајте распоред мандата у досадашњем сазиву израелског парламента

Шта сада следи?

После консултација са свим политичким странкама, односно коалицијама, председник Израела ц́е позвати лидера странке за кога верује да има највеће шансе да формира владајуц́у коалицију.

Тај процес би могао да траје недељама и уочи избора многи су страховали управо од тог исхода у којем ниједан блок не може да обезбеди вец́ину, а мањинска влада не може да буде формирана.

У новијој историји израелске политике, већ се дешавало да влада није могла да буде формирана, па се ишло на поновљене изборе.

Према том сценарију, били би расписани нови избори, а Нетанјаху би остао привремени премијер.

Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених избора јер странке нису успевале да постигну компромис и формирају владу.

Погледајте видео из изборних штабова

Разлике и сличности Нетанјахуа и Ајзенкота

Ово су били први парламентарни избори од напада палестинских екстремиста предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023, што је изазвало бруталну одмазду и двогодишњи рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.

Ајзенкот, који предводи новоформирану странку Јашар, главна је фигура у опозиционом „Блоку за промене“, скупу партија које имају идеолошке разлике, али деле исти циљ - свргавање Нетанјахуа.

Остали лидери у блоку су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности, и Јаир Голан, левичарски оријентисан бивши војни генерал.

За Нетанјахуа, титана израелске политике који је први пут изабран за премијера 1996. године, останак на власти зависиц́е од новог савеза са крајње десничарским и ултраортодоксним странкама које чине његову тренутну владајуц́у коалицију - најдесничарскију у историји земље.

Главна питања у кампањи су била безбедност и привреда.

Опозициони блок је критиковао Нетанјахуа због невиђеног безбедносног пропуста који је довео до напада палестинских екстремиста на Израел 7. октобра, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 узет за таоце и одведен у Појас Газе.

Неки од талаца потом су убијени у Појасу Газе.

Опозициони блок се залаже за независну комисију истраге напада, чему се Нетанјаху упорно противио, сматрајући да ће бити пристрасна, односно против њега.

Опозиција је указивала и на оно што називају претњом по демократију.

Нетанјахуу се суди по оптужбама за корупцију, што он пориче, и наставља да примењује контроверзне планове за реформу правосудног система, што је довело до масовних протеста пре напада 7. октобра 2023.

Упркос нападима опозиције, Нетанјаху се у кампањи поново представио као „Господин безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима широм Блиског истока и његов блиски однос са америчким председником Доналдом Трампом.

Израелски Канал 12 известио је пре два дана да је Нетанјаху инсистирао на војној акцији у последњем тренутку која би могла да изазове сукоб са Ираном пре избора, али да му се успротивио Ејал Замир, командант Израелских одбрамбених снага (ИДФ) кога је он поставио.

Следец́ег дана, ЦНН је известио да је Нетанјаху покушао да убеди Трампа да изврши нове нападе на Иран, али да је амерички председник одбио.

Нетанјаху је демантовао оба извештаја.

У последњим данима кампање, Нетанјаху је био ударна вест у свим медијима због објављивања слике нуклеарне бомбе која погађа Тел Авив, коју је направила вештачка интелигенција, упозоравајуц́и да је он једини лидер који може да заштити Израел „ако Иранци стекну нуклеарно оружје“.

Ајзенкот га је назвао „хистеричним“.

Још једно доминантно питање је била је регрутација, јер Нетанјахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску.

Реч је о изузетно контроверзном потезу, јер су хиљаде других људи регрутовани да се боре у ратовима на Блиском истоку.

Ајзенкот заузима углавном сличан став као Нетанјаху по питању Појасу Газе.

Обећао је да ће за 18 месеци окончати владавину Хамаса у палестинској енклави, кроз мировни план који предводе САД.

Ако је потребно и војним средствима, поручио је.

Откако је пре годину дана упостављено примирје, Израел је наставио готово свакодневне нападе на Појас Газе, тврдец́и да су усмерени на припаднике Хамаса.

Ајзенкот у великој мери подржава израелска насеља на окупираној Западној обали - илегална према међународном праву - али жели да се обрачуна са екстремистичким јеврејским досељеницима који нападају Палестинце.

Говорио је и о стварању услова за „аутономију или државу без одговорности“ за Палестинце, али под израелском безбедносном контролом.

Решење о две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - готово да је нестало из главних токова тамошње политике.

Иако су неки спекулисали да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу коју предводи Ајзенкот, Либерман, кључни потенцијални члан, искључио је могуц́ност да буде део таквог аранжмана.

Црвене линије, попут ових, значе да је изборна математика сложена, али остаје да се види какви уступци, договори и преокрети могу да буду постигнути.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk