Сенка Ратка Младића на Балкану: Сарајево и Београд у дипломатском клинчу

Три деценије после крвавог рата, Босну и Херцеговину (БиХ) и Србију поново раздвајају слике и поруке које враћају у прошлост и буде страхове од нових подела у земљи чије је постојање и даље чврсто везано међународним мировним споразумом.

Сахрана Ратка Младића, осуђеног за геноцид и ратне злочине током рата у БиХ и улога државе Србије у церемонији и комеморацији, надвила је најновије тамне облаке у региону.

Неки политичари из БиХ траже санкције за Београд, а дипломатски односи две државе могли би да буду сведени на минимум, после повлачења особља из Амбасаде БиХ у Београду и протеривања двојице службеника Србије из Сарајева.

„Недопустиво је да се због неколико појединаца односи две државе драстично погоршају", каже Слободан Шоја, некадашњи амбасадор БиХ у Француској и Египту, за ББЦ на српском.

Елмедин Конаковић, шеф дипломатије БиХ, није одговорио на поруке и позиве ББЦ новинара.

Иако су Београд и Сарајево у неколико наврата затезали односе, ово је први пут да министар спољних послова БиХ донесе одлуку да из Србије повуче све запослене осим амбасадора, каже Мирза Хајрић, бивши дипломата, за ББЦ на српском.

„У предизборно време то дође као шибица која запали ватру, али памтим и дане када су односи били још гори, као у време Коштунице (Војислава, председника СР Југославије, прим. аут.) или када је хапшен Слободан Милошевић (бивши председник Србије и СРЈ)."

Избори у Босни и Херцеговини су заказани за 4, а у Србији за 25. октобар.

Конаковић је писао и Марку Рубију, америчком државном секретару, затраживши снажну реакцију Вашингтона „због величања осуђеног ратног злочинца и негирања геноцида у Сребреници".

Регионалну стабилност „предуго су поткопавали они који више воле да поново преиспитују прошлост зарад себичне користи него да раде на изградњи просперитетније будуц́ности", рекао је портпарол Стејт департмента за ББЦ на српском.

„САД сматрају да су напори да се трагедије и злочини из 1990-их претворе у политичко позориште увредљиви за десетине хиљада људи који су погинули и милионе оних који су преживели тај период", каже он у писаном одговору.

Ситуацију додатно компликује питање чије интересе заступају политичари из Републике Српске, једног од два ентитета у БиХ, који су били присутни на сахрани, каже Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, за ББЦ на српском.

„Свакако не заступају интересе државе БиХ.

„Може се десити да одлука не буде испоштована, и да запослени хрватске и српске етничке припадности одбију послушност министру“, додаје.

Топић очекује реципрочне мере из Србије, које је најавио и председник Александар Вучић, наглашавајући да за сада „не желе да буду исхитрени".

Министарство спољних послова Србије осудило је потезе шефа дипломатије БиХ, али је саопштило да Београд „неће доприносити таквој спирали ескалације.

„Остајемо опредељени за мир, стабилност и дијалог, у интересу свих наших грађана и читавог региона", саопштили су из министарства.

Младићева сахрана као повод

Величање Ратка Младића на фудбалском мечу Црвене звезде и Партизана у Београду, званичне почасти и учешће неких министара Владе Србије на његовој сахрани, изазвали су осуде скоро свих суседа Србије и званичника Европске уније.

Најоштрији одговор стигао је из Сарајева, града због чијег је гранатирања и држања под опсадом, између осталог, Младић осуђен на доживотну робију пред судом у Хагу.

Министар иностраних послова БиХ је најпре одлучио да опозове скоро све запослене у амбасади у Београду, а потом и да протера двоје службеника амбасаде Србије у Сарајеву, иако је једном од њих истекао мандат баш уочи смрти Младића.

Жељка Цвијановић, чланица Председништва БиХ из РС, изјавила је да је Конаковић протерао и једног дипломату који је већ напустио државу домаћина, а за другог је рекла да не може сам да донесе ту одлуку, већ то ради Савет министара.

У одговору Конаковићу, Цвијановић је на мрежама написала да он „не може да одређује ни каква је БиХ, а камоли да нешто диктира Србији" и да ће проверити да ли га је због повлачења таквих потеза „ударило беснило".

„Конаковићеви налози за било шта не одражавају ставове БиХ, јер Република Српска, са својих 49 одсто територије, у томе не учествује.

„Осим тога, Република Српска и Србија имају потписан Споразум о специјалним и паралелним везама, предвиђен Дејтонским споразумом, и наша сарадња ће се у свим областима одвијати несметано", додала је.

У међувремену је група од 14 посланика Скупштине БиХ затражило од међународне заједнице да „укине споразум о Специјалним односима Србије и РС", што су осудили званичници РС и Србије, називајући иницијативу „нападом на суверенитет и уставну позицију Републике Српске и српског конститутивног народа".

Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији, именован на предлог Жељке Цвијановић, оптужио је Конаковића да „инструментализује" запослене у амбасади и истиче да о раду дипломатског председништва одлучује Председништво.

„Почели су да нам долазе људи који су се препали да ће конзуларно одељење бити затворено", рекао је Врањеш.

Погледајте видео о сахрани Ратка Младића

Мирза Хајрић, бивши амбасадор БиХ у Аустралији и Новом Зеланду, тврди да Врањеш није у праву.

„То су државни службеници који су потписом министра Конаковића добили прерасподелу радног места у Београд.

„Он има пуно право да их врати у БиХ на исти начин", каже Хајрић.

Потребно је неколико дана, додаје, да Конаковићево решење буде написано и уручено дипломатском особљу.

У том случају у амбасади БиХ у Београду остао би само амбасадор.

Бивши амбасадор Слободан Шоја каже да Конаковић нема право да повуче дипломате док им не истекне мандат.

„Уколико их присили да се врате, они би га могли тужити и лако добити парницу.

„Све се догодило брзоплето и невешто и направило доста непотребне штете", сматра.

Компликовано уставно и политичко уређење БиХ одразило се и на рад дипломатско-конзуларних представништава.

За именовање, разрешење и протеривање амбасадора задужен је колективни шеф државе, док је за нижерангиране дипломате и друге запослене у амбасадама одговоран министар.

„По принципу ротације следећи министар спољних послова БиХ биће Србин и одлука ће аутоматски бити укинута", процењује Шоја.

'Претерани потези' у предизборно време

Министар има право да повуче дипломату из дипломатско-конзуларног представништва из било којег разлога, објашњава Игор Црнадак, некадашњи министар спољних послова БиХ и опозициони посланик у Народној скупштини Републике Српске.

И сам је то радио у сопственом мандату, „али ово је нешто друго", каже за ББЦ.

Његове одлуке односиле су се на повлачење особља због интерних проблема.

„Када се повлачи целокупно особље, логично је да постоје консултације са Председништвом.

„Повлачење одједном свих дипломата се није дешавало, а сада је очигледно да разлози имају везе са изборима 4. октобра“, тврди Црнадак.

Ови потези, додаје он, довели су односе БиХ и Србије на најнижи ниво од завршетка рата 1990-их, током којег је у Босни убијено више од 100.000 људи.

Слободан Шоја сматра да званична Србија није повукла потез који би оправдао прекид дипломатских односа.

„То је за протестну ноту, јер су сцене са стадиона и сахране у Београду биле заиста мучне и непримерене."

Које последице ће осетити држављани БиХ у Србији?

Конзуларне услуге амбасаде БиХ биће пребачене у Загреб и Подгорицу, каже Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане, за ББЦ на српском.

Највеће последице неће трпети држава Србија, већ држављани БиХ који ће морати да прелазе стотине километара да би дошли до личних докумената, каже.

„Ту спада издавање и замена путних исправа, различите потврде, матичне евиденције, пријаве рођења и смрти, овере докумената и друге услуге“, каже он.

Дугорочни прекид дипломатских односа одразио би се и на привреду, каже Недим Макаревић, бивши амбасадор БиХ, за ББЦ на српском.

„Поремећај односа БиХ и Србије не би остао само на политици, рачун би врло брзо стигао и привреди", закључује извршни директор Већа страних инвеститора БиХ.

Босна и Херцеговина је на четвртом месту на листи највећих извозних тржишта за Србију, одмах иза Немачке, Италије и Кине, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) у првих шест месеци 2026. године.

У том периоду, Србија је у БиХ извезла робу у вредности од 976,6 милиона евра, а увезла робу у вредности од 405,4 милиона евра.

Обе земље су близу да надмаше прошлогодишње резултате.

У прошлој, 2025. години, целокупан извоз Србије у БиХ износио је нешто више од милијарду евра, а увоз 710,5 милиона евра.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk