Руски милијардери већ замишљају будућност после Путина

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Виталиј Шевченко
- Функција, ББЦ Мониторинг
- Објављено
- Време читања: 11 мин
Само неколико сати после почетка инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године, председник Русије Владимир Путин је у Кремљу окупио најбогатије људе у земљи.
Више од 30 богаташа седело је збијено уз зид, носећи заштитне маске због пандемије корона вируса.
Руски новинар је известио да су били „бледи и неиспавани".
Када је ушао, Путин је сео за сто на супротној страни простране сале, остављајући огроман простор између себе и пословних људи.
Као и обично, није носио маску.
Користећи његов уобичајени, прилично увијен начин изражавања, поручио им је да очекује да подрже рат.
„Желео бих да вас позовем да покажете разумевање за оно што се догађа, и да заједно са владом радите на проналажењу механизама који ће пружити подршку производњи, привреди и очувању радних места", рекао је Путин.
На снимку састанка који је објавио Кремљ, ниједан од позваних милијардера није изговорио ни реч.
Ћутање је постало карактеристично за руске супербогаташе.
Током деценија Путинове владавине научили су да јавно изношење мишљења може скупо да их кошта.
Нафтни магнат Михаил Ходорковски, тада најбогатији човек у Русији који је финансирао неколико опозиционих група, оптужио је Путина 2003. да је крив за распростањену корупцију.
Наредних 10 година је провео иза решетака, пошто је осуђен за утају пореза, превару и проневеру, што је послужило као упозорење другима који би се евентуално усудили да критикују власт.
Ходорковски је одбацио оптужбе.

Аутор фотографије, ALEXEY NIKOLSKY/SPUTNIK/AFP via Getty Images
Чак и ако се неки од тајкуна противио рату, углавном је мишљење задржао за себе.
Ипак, чак и у тој тишини могу да се чују тихи гласови.
Чини се да поједини припадници некада моћне руске пословне елите већ замишљају Русију после Путина.
Питају се да ли би, када председник једног дана напусти функцију или премине, земља могла поново да личи на Русију из 1990-их, када су олигарси уживали у плодовима њихове моћи, или би можда чак могло да се развије здравије политичко окружење.
Новинар Аркадиј Островски, истакнути познавалац прилика у Кремљу и сарадник британског недељника Икономиста (The Economist), који је недавно сатима разговарао са једним од најбогатијих људи у Русији, каже да осећа како се догађа „историјски, политички заокрет" у начину на који ултрабогаташи виде будућност земље.
Нестрпљиви тајкуни
Распадом Совјетског Савеза 1991. године, на домаћој сцени се појавила нова, моћна сила - људи који су искористили крај комунизма за стицање огромног богатства, а затим су пожелели да политичаре ставе под њихову контролу зарад сопствених интереса.
Названи су „олигарси" - израз који потиче из старогрчке речи „олигархија", која означава политички система у којем влада мала група људи.
Имали су новац, што је у то време значио моћ.
У том периоду, познатом као „дивље деведесете", на сцену су ступили такозвани „нови Руси".
Огромна државна предузећа су нуђена на продају, а људи који су имали одговарајуће везе су скоро преко ноћи постајали милионери, па чак и милијардери.
Корупција је била свеприсутна, непотизам распрострањен, а наручена убиства честа.
Међутим, готово одмах након што је први пут изабран за председника 2000. године, Путин је олигархе ставио под контролу.
Није имао никакву жељу да са било ким дели власт.
Могао је да приушти да се супротстави милијардерима јер се руска привреда опорављала, а централна власт је јачала.

Аутор фотографије, NurPhoto/NurPhoto via Getty Images
То је, на пример, било очигледно на Светском економском форуму у Давосу, током година пре рата, када су још били добродошли на том скупу.
„Сећам се како су се олигарси шеткали, понашајући сеи као да им све припада - били су најохолији и најсамоуверенији људи," каже за ББЦ Браудер.
„А онда би се појавио Путин и било је заиста невероватно гледати како се ти људи, који су деловали као 'алфа мужјаци на стероидима', претварају у потпуно потчињене, готово очајне школарце".
Од избијања рата 2022. године, Кремљ руске богаташе држи под контролом примењујући немилосрдну политику „штапа и шаргарепе".
Критичарима рата се одузима имовина, док се они који остају одани властима награђују уносним државним уговорима за потребе ратне индустрије.
Данас у Русији има више милијардера него икада раније - укупно 155, према подацима америчког пословног часописа Форбса (Forbes).
Њихово укупно богатство достигло је рекордних скоро 700 милијарди америчких долара.
Ипак, чини се да чак ни тајкунима који су остали одани властима и за то били награђени, сав тај новац не доноси срећу.
Неки постају све нестрпљивији.
Аутократија, олигархија или демократија?
Њихове милијарде више немају ону моћ коју су некада имале, јер у самој Русији њима не могу да купе много политичког утицаја.
„Они немају никакве карте у рукама, немају чиме да играју", каже Дмитриј Некрасов, прогнани политичар и аналитичар.
„Богати су зато што имају везе са Путином, а не обрнуто".
А изван Русије, они су изопштени услед санкција које је Запад увео Русији због инвазије на Украјину.
„Према њима се поступа као према ситним криминалцима.
„Не могу да лете њиховим приватним авионима.
„Њихове јахте не могу да се усидре у најексклузивнијим европским лукама.
„То за њих мора да је веома тешко и понижавајуће", каже Браудер који је познат као оштар критичар Путина.
Зато неки од њих, у тишини, све више размишљају о томе шта ће се догодити када Путин оде са политичке сцене.
Тако ми кажу добро информисани аналитичари који су дубоко упућени у свет руских тајкуна.
Нема назнака да би председник ускоро могао да оде са власти, нити разлога да се сматра да је лошег здравља.
Ипак, Путин, који је прошлог месеца напунио 74 године, на челу је Кремља већ 25 година.
У Москви знају да ће једног дана напустити ту функцију.
Када га је британска новинска агенција Ројтерс прошле године питала да ли намерава да остане на власти до 2036. године, када по Уставу Русије више не би могао да обавља дужност председника, Путин је одговорио: „Само Бог зна да ли ће нас послужити здравље".

Аутор фотографије, CARL DE SOUZA/AFP via Getty Images
Ако би Путин поднео оставку или преминуо током мандата, на његово место би дошао председник владе Михаил Мишустин.
Међутим, Мишустин до сада није показивао председничке амбиције, што је вероватно и кључни разлога због којег је постављен на ту функцију.
Тиме би настао својеврстан вакуум моћи.
У таквом сценарију, аналитичари који прате прилике у Русији, а са којима сам разговарао, предвиђају неколико могућих исхода.
Неки на Западу, а несумњиво и у самој Русији, надају се да би после Путина у Русији могла да процвета демократија, уз владавину народа, а не нове групе олигарха или аутократе.
Међутим, аналитичари сматрају да је то најмање вероватан исход.
Кључне демократске институције су током Путинове владавине постепено урушаване или су потпуно уништене.
„Русија се толико навикла на насиље да се одвикла од уобичајених демократских процедура", каже Александра Прокопенко, руска новинарка и аналитичарка која живи у егзилу.
Друга могућност је додатно јачање аутократије.
Неко други би могао да замени Путина и настави његову политику репресије.
Међутим, Прокопенко сматра да то не би била диктатура једног моц́ника, бар не одмах.
За то је потребно време, каже она.
У почетку би Путинов наследник био слабији од њега и располагао би мањим ресурсима.
Постоји и трећа могућност да тајкуни поново успоставе њихову моћ и да се Русија врати систему који подсећа на олигархију из 1990-их.
Дмитриј Некрасов, бивши саветник Кремља и опозициони политичар који сада живи у егзилу, каже да би, према овом сценарију, земљом управљало неколико моћних елитних кланова, у савезу са пословним интересима.
Ова последња могућност је, наравно, управо она коју многи тајкуни прижељкују.
„Волели би да се врате у време када се њихово мишљење уважавало, када им имовина није одузимана и када су знали каква су правила игре", каже Прокопенко, која је обавила много разговора са најбогатијим људима у Русији.
Иако је њихова моћ од 1990-их озбиљно ограничена, мишљење тајкуна и даље вреди саслушати.
С обзиром на њихово огромно богатство, вероватно ће пре или касније покушати да поново успоставе њихов политички утицај.
Неки од њих већ „покушавају да се спријатеље са правим људима у безбедносним структурама или министрима", каже Некрасов, опозициони политичар у егзилу.
Међутим, додаје да би сваки даљи корак био „превише опасан".

Аутор фотографије, Vladimir Smirnov SPUTNIK/KREMLIN POOL/EPA/Shutterstock
Некрасов каже да ће понашање тајкуна у наредним годинама делимично зависити од њиховог финансијског положаја.
Они који располажу великим количинама ликвидних средстава биће самоуверенији и спремнији да „играју политичке игре" и да се боре за што бољу позицију, припремајући се за Русију после Путина.
С друге стране, они чије богатство зависи од државних уговора или наклоности власти биће превише уплашени да ризикују, у страху да би могли да изгубе све, каже он.
Прокопенко наводи да се већ променио начин на који пословни људи говоре о Путину.
Раније су га звали „Начаљник" (што може да се преведе као „шеф"), „Први" или по иницијалима „ВВ“, а сви ови надимци су одражавали одређену дозу поштовања.
Сада га зову „Дед", што, како каже Прокопенко, има „призвук презира".
Реч „дед" значи „старац" или „дека"- надимак који одражава много мање поштовања.
Неки богати Руси прижељкују „повратак политике у свакодневни живот људи", што би подразумевало мање репресије, више слободе говора и здравију конкуренцију између политичких странака и политичара, каже она.
Међутим, тренутно се, како каже, превише плаше да то учине због атмосфере притисака и контроле у Русији.
Прокопенко је разговарала са тајкуном који је током читавог интервјуа седео на његовом телефону, верујући да ће тако отежати тајним службама да га прислушкују путем дигиталних уређаја.
„Помислила сам да је то страх какав је владао у време Стаљина.
„Потпуно је ирационалан", каже она.
Ко је Роман Абрамович, дугогодишњи Путинов сарадник и један од најбогатијх Руса:
Сензационални интервју
Занимљив наговештај о томе какву будућност после Путина прижељкују тајкуни пружио је Андреј Мељниченко, познат као 'светски краљ индустрије минералних ђубрива' и тренутно осми најбогатији човек у Русији.
Раније ове године изненадио је аналитичаре када је пристао на интервју за недељник Икономист, што богати Руси ретко чине, нарочито када је реч о новини из земље коју Кремљ сматра непријатељском.
Недељник је објавио и текст који је написао Мељниченко.
У појединим деловима разговора, Мељниченко је понављао ставове Кремља.
Рекао је да је Украјина поприште сукоба Русије и Запада и да сматра да је Запад занемарио безбедносне интересе Русије и да угрожава њен суверенитет.
Али оно што је уследило било је много занимљивије.
Мељниченко није позвао на одлазак Путина, али, и то је веома значајно „али", се заложио за промену која би окончала владавину једног човека у Русији.
Рекао је да Русија треба више да се повеже са светом.
Прокопенко сматра да је тајкун покушао да подстакне јавну расправу о будућности земље.
„То је био позив богатим људима попут њега да почну да говоре", каже она.
Аркадиј Островски, новинар који је са њим разговарао, каже ми да су њих двојица водили „напете и жустре разговоре" у „хотелима и кафићима, углавном пијући кафу, много кафе, а понекад и пушећи".
Каже да се чинило да је Мељниченко „искрено размишљао" о његовим одговорима, а не да је прибегавао одговорима у стилу политичких манипулација.
У Русији ништа није једноставно, а већина аналитичара сматра да је интервју вероватно обављен уз неку врсту сагласности Кремља - прећутне или изричите.
Не знамо зашто би власт одобрила овако неуобичајен позив на промену.
Могуће је да је тиме желела да покаже да у земљи ипак постоји одређени степен политичког плурализма.
Ниједан други тајкун није јавно подржао Мељниченка.
Ипак, новинар има утисак да он није говорио само у сопствено, већ и у име колега из пословног света.

Аутор фотографије, Andrey Rudakov/Bloomberg via Getty Images
Неки од њих се надају да би после Путина, Русија могла да постане „олигархијска република", како то описује новинар Островски, нешто налик Русији из 1990-их, када су конце власти у рукама држале пословне елите.
На основу вишегодишњег извештавања о Русији, Островски каже да многи од најбогатијих људи у земљи данас осећају да су у „потпуном ћорсокаку у који је овај рат довео Русију... да будућности нема".
Међутим, чак и ако тајкуни размишљају о будуц́ности, чини се да су мале шансе да у скорије време нешто предузму.
Браудер, критичар Путина, каже да иако су многи од њих незадовољни, мало је вероватно да ће ковати заверу против Путина док је он жив.
„Свесни су да би их Путин убио када би учинили било шта чиме би га угрозили.
„А Путин је веома параноичан човек ниског раста".
Са тим је сагласан Мајк Калви, амерички инвеститор који је некада био један од кључних улагача у Русији.
„Шта друго могу да ураде осим да право оду у затвор и изгубе имовину?
„Лако је људима који седе у Лондону да кажу: 'Зашто се једноставно сви не супротставите и одете право у затвор?'
„А управо би се то и догодило".
Најбогатији људи у Русији некада су могли да повлаче конце на највишим нивоима власти.
Када Путин оде са власти, нема сумње да ће покушати да поврате некадашњи утицај.
Питање је само да ли ће им остаци садашњег режима то дозволити.
Погледајте видео: Тренуци који су обликовали Путина
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























