Научници на трагу открића зашто млади све чешће обољевају од 11 врста рака

Све већи број младих обољева од 11 врста рака, показују резултати истраживања, али научници још немају јасан одговор због чега.

Студија открива да све већа гојазност вероватно има утицај на пораст дијагноза рака у Енглеској, иако то није једини разлог.

Појава рака код младих је и даље ретка и већина може да смањи ризик од болести вођењем здравог живота, кажу научници са Института за истраживање рака Империјалног колеџа из Лондона.

Научници се годинама питају због чега се стопа обољевања од рака увећава код тинејџера и људи у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама.

Годишње око 400.000 младих до 20 година оболи од рака широм света, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).

У земљама са вишим дохотком излечи се њих око 80 одсто, док је код сиромашнијих земаља тај удео далеко нижи - 30 одсто, додаје се.

Од свих узрока смрти, у Србији је у 2024. години умрло 98.230 особа, а до 20.314 смрти дошло је због малигних тумора, према последње објављеним подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

Међу преминулима од рака те године било је 42 становника Србије узраста до 20 година, као и укупно 256 њих старости до 40 година.

Од 2015. до 2024. године стопа морталитета од рака порасла је за 2,4 одсто, додају.

У Србији су у 2024. забележена 41.472 случаја оболелих од рака, од чега је 346 људи имало до 20 година, а 1.677 до 40 година, показују подаци „Батута".

Бредлијева прича

Бредли Кумбс из енглеског Портсмута имао је само 23 године када је преминуо од рака дебелог црева.

Иако је било много „забрињавајућих знакова", он је отписивао могућност да је оболео пошто је сматрао да је премлад да би имао рак, каже његова мајка Керолајн Муздејл.

Био је „врло витак и здрав младић", који је волео живот и спремао се да потпише полупрофесионални уговор са фудбалским клубом, додаје.

Није постојао видљив разлог због којег би спадао у ризичну групу, али после прве године факултета почео је да губи на тежини и трпео је болове у абдомену, описује његова мајка.

Уследиле су честе дијареје и појавила се крв у столици.

Од појаве првих симптома до успостављања дијагнозе прошло је 18 месеци.

Ишао је на колоноскопију, којом се обавља преглед црева камером, а ткиво захваћено раком је било толико увећано, да камера није могла да продре у црева.

Операција и хемиотерапија нису могли да зауставе напредовање тумора и Бредли је умро уз његовог верног пса Бустера.

„Заиста сам осећала, као што би и сваки други родитељ, да је досегао његове фудбалске снове, да је пред њим фантастичан живот.

„Одузет му је јер рак дебелог црева није откривен на време", каже Керолајн.

Шта кажу научници?

Ретко се догађа да се недвосмислено установи због чега је неко добио рак.

Али, научници из Енглеске проучавали су ту болест и животни стил становништва у покушају да пронађу модел по којем се болест развија.

Поред броја младих који обољевају од рака дебелог црева, иста тенденција је присутна код рака тироидне жлезде, крви, јетре, бубрега, жучне кесе, панкреаса, зида материце, уста, дојке и јајника, утврдили су.

Рак дебелог црева и материце се најчешће јавља код одраслих у млађем добу, док је рак панкреаса и жучне кесе знатно ређи.

Канцер дебелог црева и јајника расте само међу младима, док преосталих девет врста бележи пораст у свим старосним категоријама.

Научници су истраживали и типове понашања за које је познато да увећавају ризик од јављања болести.

Ситуација у Енглеској се поправила или је остала иста по питању броја младих који пуше, конзумирају алкохол, учесталости физичке активности, количине црвеног и обрађеног меса које једу и заступљености влакана у исхрани.

Све ове навике утичу на појаву рака, али подаци не нуде објашњење зашто је болест све учесталија.

Само је број гојазних, који је у порасту од последње деценије 20. века, у складу са увећаним бројем дијагноза рака.

Додатне масне наслаге мењају ниво хормона попут инсулина у телу, што утиче на ризик обољевања, верују научници.

Али, то не би био потпун одговор на питање о скоку броја оболелих.

Научници процењују да 20 од 100 новооткривених случајева може да има везе са гојазношћу, али то не објашњава преосталих 80.

Указују и да би око 40 одсто случајева болести могло да се избегне вођењем здравијег начина живота, попут уздржавања од пушења.

Подаци о све више оболелих међу младима су „врло забрињавајући", каже професорка Монсерат Гарсија Клосас са Института за истраживање рака за ББЦ.

„Али, постоје начини да се смањи ризик, попут вођење здравог живота - на пример, физичка активност и одржавање здраве телесне масе", додаје.

Упркос расту броја младих који се боре са раком, њих је и даље далеко мање него старијих који су оболели.

Док један од 1.000 људи млађих од 40 година добије рак, један од 100 старијих људи искуси исто, кажу научници.

Наставља се расправа о ултра прерађеној храни, хемикалијама које се не разграђују и употреби антибиотика у контексту њиховог утицаја на развој рака, али „још много тога не знамо", закључује професор Марк Гантер са Империјалног колеџа.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk