Hoće li Mađarska ostati sigurno utočište bivšem premijeru Severne Makedonije

„Predlažem im da više ne idu u 'Ikeu' i da ne kupuju nameštaj, jer ovde neće još dugo ostati“, poručio je Peter Mađar nekoliko dana posle velike pobede na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, svrgnuvši sa vlasti premijera Viktora Orbana.

Poruka je bila namenjena nekolicini evropskih političara koji su svojevremeno utočište našli u Orbanovoj Mađarskoj kako bi izbegli odlazak u zatvor.

„Mađarska nije deponija za međunarodno tražene kriminalce", rekao je Mađar novinarima, eksplicitno pomenuvši i Nikolu Gruevskog, nekadašnjeg premijera Severne Makedonije.

Gruevski je politički azil zatražio kada je osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije, a u međuvremenu su protiv njega donete i druge presude.

Osim bivšeg severnomakedonskog premijera, u Mađarsku su ranije pobegli i poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro, i njegov zamenik Marcin Romanovski.

Korupcija je prepoznata kao jedan od najvećih problema u zemljama Zapadnog Balkana u kojima mnogi stanovnici veruju da vlasti češće zaobilaze nego što poštuju sopstvene zakone.

„Ako se Gruevski pojavi u Severnoj Makedoniji i ako postoji pravosnažna presuda, bezbednosne službe će ga uhapsiti i sprovesti na izdržavanje kazne“, rekao je premijer te zemlje Hristijan Mickoski dan posle Mađarove konferencije za novinare.

Mickoski je lider desne partije VMRO-DPMNE, kojom je pre njega rukovodio Gruevski, a koja se vratila na vlast 2024.

Od povratka VMRO-DPMNE na vlast, pretpostavlja se da će se Gruevski vratiti u zemlju, ali očekujem politički dogovor tako da on na kraju ne završi u zatvoru, kaže Dželal Neziri, politički analitičar iz Severne Makedonije, za BBC na srpskom.

Protiv Gruevskog je pokrenuto više pravosudnih postupaka u Severnoj Makedoniji, ali su neki od njih u međuvremenu zastareli.

Prema podacima Krivičnog suda u Skoplju, protiv Gruevskog postoje dve pravosnažne presude - jedna od godinu i po dana zatvora zbog nasilja nad političkim protivnicima, a druga na devet godina zbog finansijskih malverzacija.

Oko slučaja Gruevskog godinama se vodi i spor najvećih političkih stranaka u Severnoj Makedoniji.

Dok su bili opozicija, Mickoski i VMRO-DPMNE optuživali su tadašnju vladu Socijaldemokratskog saveza (SDSM) za „prljave dogovore" sa odbeglim Gruevskim oko tadašnjih ustavnih promena.

Dve godine kasnije, uloge su zamenjene.

Sada opozicioni Socijaldemokratski savez sumnja u iskrene namere vladajuće stranke da će Gruevskog, ako se vrati u Severnu Makedoniju, poslati u zatvor.

„Uopšte ne postoji zvaničan zahtev" da Gruevski bude izručen Severnoj Makedoniji, saopštili su iz SDSM.

„Zahtev koji je podnela prethodna vlada SDSM je istekao, a sadašnja vlada Mickoskog nije podnela novi, a nema ni aktivne poternice Interpola.

„Mickoski i VMRO-DPMNE nisu ništa učinili da vrate Gruevskog u zemlju, kako bi odgovarao.

„To nije slučajnost, već jasan dokaz da Mickoski štiti kriminalnu organizaciju čiji je deo", piše u saopštenju SDSM od 21. aprila ove godine.

Makedonsko Ministarstvo pravde saopštilo je da prikuplja potrebnu dokumentaciju i da će, ako bude potrebe, podneti novi zahtev za izručenje.

Severna Makedonija je po indeksu percepcije korupcije na 84. mestu u svetu, sa 40 poena, prema poslednjem izveštaju organizacije Transparensi internešnel.

Iako niže od evropskog proseka, to je bolji rezultat od Srbije, koja je ove godine na najlošijem, 116. mestu, sa skorom 33.

Konzervativno sestrinstvo koje (ne) spasava

Analiza: Aleksandar Miladinović, izveštač BBC na srpskom iz Budimpešte

Kada je Nikola Gruevski iz Severne Makedonije prebegao u Mađarsku, na vlasti u Budimpešti bio je Fides, sestrinska partija njegove VMRO-DPMNE.

Viktor Orban bio je predsednik partije čiji je član bio Peter Mađar.

Godine 2026. više ništa nije isto.

Fides je iz porodice evropskih konzervativnih partija izašao 2021. godine, Peter Mađar je 2024. napustio stranku i osnovao Tisu, učlanio je u evropske konzervativce i 2026. ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima.

Iako je sada Tisa u grupaciji stranaka gde je VMRO-DPMNE pridruženi član, sestrinski odnos koji je jednom spasio Gruevskog verovatno neće biti dovoljno dobar argument.

Zarad boljih odnosa sa evropskim partnerima, ali i povratku poverenja u mađarski pravni sistem, Mađar sprema kartu u jednom pravcu za Skoplje.

Ipak, sa mnogo više pažnje u Budimpešti se prati odnos prema dvojici političkih azilanata iz Poljske.

Za razliku od prilično tihog Gruevskog, koji iz Budimpešte nije slao političke poruke, njegove poljske kolege bile su povremeno aktivni deo politike Viktora Orbana.

Od omraženog političara do simpatija

Razgovor o mogućem povratku Gruevskog u Severnu Makedoniju, politički analitičar Neziri počinje povlačeći paralelu sa povratkom Artana Grubija, nekadašnjeg zamenika premijera.

Grubi, jedan od optuženih u slučaju višemilionske pronevere u Državnoj lutriji, pobegao je iz zemlje pre godinu dana.

Međutim, u februaru ove godine sam se predao policiji na graničnom prelazu sa Kosovom.

Umesto zatvorskog, izrečen mu je kućni pritvor.

Grubi je bio zamenik premijera Dimitra Kovačevskog ispred najjače albanske stranke u Severnoj Makeodniji - DUI.

Grubijeva predaja bila je operacija dogovorena sa vlastima, smatra Neziri.

Da se radi o dogovoru VMRO i DUI-a tvrdio je i opozicioni Socijaldemokratski savez (SDMS), ali je vlast odbacila tvrdnje.

„Vreme nekažnjavanja političara je završeno, a kriminalni i aferama ogrezli Artan Grubi će odgovarati", poručili su iz VMRO-DPMNE.

Neziri, međutim, ne veruje da će drugi odbegli političar Gruevski odgovarati u postupcima koji postoje protiv njega.

„Možda ćemo imati reprizu slučaja Grubija, koji se vratio u Makedoniju i odmah je prebačen u kućni pritvor.

„A možda ga predsednica države amnestira, ili će se naći neki drugi pravni lek", dodaje.

„Mi nismo početnici u pronalaženju takvih rešenja kada je reč o ovakvim situacijama", primećuje Neziri.

Kaže da stanovnici Severne Makedonije danas različito gledaju na Gruevskog.

„Za neke je on dobar lider koji je sproveo duboke ekonomske reforme.

„Drugi ga vide kao čoveka koji je promovisao autokratiju na Balkanu, a koju su nastavili (Aleksandar) Vučić, (Edi) Rama, (Aljbin) Kurti i ostali."

Prošlo je osam godina od kada je bivši premijer otišao iz Severne Makedonije, a još više od kada su protiv njega pokrenuti prvi postupci u proklamovanom zamahu borbe protiv korupcije.

„U godinama kada je osnovano Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije postojala je određena euforija među ljudima i želja da se popravi država, da se izborimo protiv korupcije.

„Ali pošto je i to telo samo postalo meta korupcije, stekao sam utisak da su se građani pomirili sa činjenicom da je u Makedoniji, ali i na Balkanu uopšte, korupcija normalna praksa i da su gotovo svi političari u manjoj ili većoj meri korumpirani", kaže.

Tako je Gruevski od „omraženog političara“ počeo da dobija neku vrstu simpatije, dodaje.

„Svi su korumpirani, ali on je bar imao neke rezultate", prenosi, kako kaže, čest stav ljudi danas prema nekadašnjem premijeru.

Postupci protiv Gruevskog

Pošto je 2016. izgubio vlast, postupci protiv Nikole Grueskog samo su se ređali, dok ih je on odbacivao kao politički motivisane.

Prva presuda doneta je 2018. u „slučaju mercedes", kada je Gruevski osuđen na dve godine zatvora, što je kasnije i pravosnažno potvrđeno.

Slučaj se odnosi na malverzacije u vezi sa kupovinom luksuznog blindiranog automobila koji je makedonske poreske obveznike koštao skoro 600.000 evra.

Afera „mercedes" ili Tenk, kako je još zovu, počela je u junu 2016, kada su u javnost procurili tajni snimci na kojima se, između ostalog, čuje kako se Gruevski traži da mu se nabavi taj automobil, ali tako da građani to ne saznaju.

Blindirani „mercedes S-600", kupljen na nameštenom konkursu, ima dva televizijska ekrana, „suraund" zvučni sistem, odvojenu klimu za svakog putnika i sedišta za masažu.

Zbog izmena Krivičnog zakona, izdržavanje kazne u ovom slučaju je zastarelo, saopštio je Krivični sud u Skoplju.

U drugom postupku, koji je pokrenulo nekadašnje Specijalno tužilaštvo, osuđen je na devet godina zatvora jer je prisvojio 1,3 miliona evra od donacija stranci koju je vodio.

Prema presudi, Gruevski je preko of-šor kompanija pokušao da prikrije poreklo para, a potom ih iskoristio za kupovinu atraktivnog zemljišta u glavnom gradu Skoplju i okolini.

Među postupcima kojima je istekao rok nalazi se „slučaj Trajektorija", u kojem je bio optužen za primanje nagrade za protivzakonit uticaj, zastareo na osnovu zakonskih izmena iz 2024.

Gruevski je bio predsednik vlade od 2006. do 2016.

Drugi je bivši predsednik vlade na Balkanu koji je osuđen na zatvorsku kaznu.

Pre njega, nekadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader pravosnažno je osuđen zbog korupcije 2023. na 18 godina zatvora.

U junu 2025. godine pušten je na uslovnu slobodu, posle polovine izdržane kazne.

Uslovna kazna mu ističe 2032. godine.

Proveo je preko devet godina iza rešetaka, s prekidima zbog lečenja i izlazaka na slobodu.

Bekstvo u Mađarsku

Da je u Mađarskoj, javnost je saznala upravo od Nikole Grueskog.

Na društvenim mrežama je 2018. napisao da je u Budimpešti, glavnom gradu, i da planira da podnese zahtev za politički azil.

Uz poruku da je „dobijao pretnje po život", Gruevski je napisao da će „uvek ostati veran Makedoniji".

„Nikada neću odstupiti", poručio je.

Posle nekoliko neuspelih pokušaja da mu se uruči sudska odluka o odlasku u zatvor, za njim je prethodno bila raspisana poternica.

S obzirom da mu je pasoš oduzet godinu u julu 2017, u prvom trenutku bila je misterija kako je došao do Budimpešte.

Istraživanje više medija pokazalo je tada da je Gruevski nelegalno ušao u Albaniju, kroz koju je prošao u automobilu mađarske ambasade, prema izjavi albanske policije.

Odatle je ušao u Crnu Goru, potom u Srbiju, a granice dve države prešao je koristeći ličnu kartu.

Đerđelji Guljaš, tadašnji šef kabineta premijera Orbana, rekao je samo da je Gruevski tražio azil u mađarskom predstavništvu van Severne Makedonije.

„Mađarska nije igrala nikakvu ulogu u njegovom izvlačenju", rekao je tada.

Gruevski se poslednji put javno oglasio 23. aprila 2026. na društvenoj mreži Iksu, kada je najavio da će tokom Sajma knjiga u Skoplju, na štandu izdavačke kuće „Đurđa" zainteresovani do 29. aprila moći da pronađu njegovu knjigu „Da se zna - drugi deo".

Knjiga se zaista i pojavila, a izdavačka kuća ju je stavila na vidno mesto na štandu, preneo je sajt Skopje1.

Gruevski je i ranije imao izlete u književnosti, objavivši dela „Sadržina" i „Budimpeštanski zapisi".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk