Водич кроз изборе у Израелу

Општи избори у Израелу биће одржани у уторак, 27. октобра.

То су први избори од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и потоњег бруталног рата у Појасу Газе, али и сукоба са Ираном, либанским Хезболахом и јеменском побуњеничком групом Хутима.

Многи их сматрају једним од најважнијих избора у историји Израела, са могућим утицајем на читав свет.

Ко су главни кандидати?

Последње анкете прогнозирају тесну утакмицу актуелног премијера Бенјамина Нетанјахуа и Гадија Ајзенкота, бившег команданта израелске војске, за новог председника владе.

Ајзенкотова популарност делимично произилази из његове војне биографије и његовог релативног новијег уласка у политику, пошто је тек прошле године основао странку Јашар.

Изгубио је сина, војника, у првим месецима рата у Појасу Газе и служио је у израелском ратном кабинету под Нетанјахуом све до оставке 2024. године због неслагања око сукоба.

Кампању је изградио на позивима на одговорност за безбедносне пропусте који су довели до напада палестинских екстремиста 7. октобра 2023.

Међу осталим опозиционим лидерима су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман - обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности и залажу се за сталну израелску контролу над великим делом окупиране Западне обале, као и Јаир Голан, левичар који подржава повлачење Израела са великих делова територије.

Упркос њиховим разликама, могли би да сарађују са Ајзенкотом на формирању владе.

Нетанјахуова тренутна влада је најдесничарскија у историји Израела.

Да би остао на власти, вероватно ц́е морати да се ослони на подршку неких од садашњих крајње десничарских коалиционих партнера.

Неки имају изразито националистичке ставове, попут позива на анексију Западне обале Израелом и на „миграцију“ Палестинаца из Појаса Газе, што би могло да доведе до присилног расељавања цивила.

Неки чланови Нетанјахуове странке Ликуд заступају палестинску „миграцију“ са те територије.

У трци су и два арапска партијска блока, јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.

У теорији, управо би они могли да буду језичак на влади у борби за најважнију функцију у Израелу.

Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.

Како изгледа изборни процес?

Израелски парламент или Кнесет, има 120 места, што значи да је за већину потребан 61 мандат.

У Израелу се користи пропорционални систем гласања, што значи да су владе увек биле коалиције више странака.

То значи да после изборног дана може да прође неколико недеља или чак месеци пре него што буде формирана нова влада.

Ако ниједан блок не може да формира вец́ину, могуц́е је да мањинска влада преузме власт.

Која су главна питања?

Доминантна тема је безбедност.

Противници Нетанјахуа жестоко критикују безбедносне пропусте који су довели до напада палестинских екстремиста 7. октобра 2023, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 је узет за таоце и одведен у Појас Газе.

Неки од талаца су потом убијени.

Ипак, Нетанјаху се у кампањи поново представио као „Господин Безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима од 2023. године.

Регрутација је такође једна од главних тема.

Историјски гледано, ултраортодоксни јеврејски мушкарци који редовно похађају верске студије били су ослобођени војне службе, али од избијања рата око тога су расле поделе.

У кампањи се говорило и о реформи правосуђа.

Нетанјахуова влада и даље спроводи контроверзне планове за реформе правосудног система, што је довело до масовних протеста пре 7. октобра 2023.

Критичари кажу да би планови угрозили независност правосуђа и угрозили демократију.

Као и у многим земљама, трошкови живота су још једно кључно питање.

Последњих година, цене хране и становања су у сталном порасту.

Шта би избори могли да значе за Палестинце у Појасу Газе и Западној обали?

Годину дана после примирја у Појасу Газе, Израел наставља да изводи готово свакодневне нападе на територију - тврдец́и да циља оперативце Хамаса - и одржава контролу над више од половине палестинске енклаве.

Више од 74.000 људи је убијено у израелским нападима у Појасу Газе од 7. октобра 2023. године, према подацима Министарства здравља којим управља Хамас, чије бројке УН сматрају поузданим.

У Западној обали, напади јеврејских досељеника су на рекордном нивоу, према евиденцији УН, док се израелска насеља, која су илегална према међународном праву, брзо шире.

Дакле, за Палестинце је облик израелске владе главни фактор у њиховим животима.

Што се тиче Појаса Газе, два водец́а табора, предвођених Нетанјахуом и Ајзенкотом, имају сличне ставове - оба подржавају мировни план америчког председника Доналда Трампа.

Према том плану, Хамас би требало да пристане на разоружање у замену за постепено повлачење израелских трупа са територије.

Ајзенкот је недавно обец́ао да ц́е окончати владавину Хамаса на тој територији у року од 18 месеци, војним средствима ако је потребно.

У Западној обали, Нетанјахуов табор углавном жели да настави политику ширења израелских насеља.

Ајзенкот генерално подржава израелска насеља, али се противи наставку контроверзног пројекта насеља Е1 који би, у ствари, поделио Западну обалу на два дела.

Он жели и да затвори нека нелегална насељена места изграђена на палестинској земљи, створи услове за коначно мировно решење са Палестинцима и обрачуна се са екстремистичким јеврејским досељеницима.

Деценијама су се многи водец́и израелски политичари залагали за решење две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - иако се Нетанјаху томе дуго противи.

Али подршка тој идеји опада годинама.

На овим изборима, ниједна од водец́их јеврејских странака не води кампању за то, а многе су ту идеју отворено одбациле.

Када ће бити познати резултати?

На дан избора, у 22 сата по локалном времену (21 сат по средњеевропском времену), израелски емитери ц́е објавити резултате анкета, односно процене резултата.

Оне ц́е дати неке назнаке о правцу гласања, али могу значајно да варирају.

Тренутне анкете указују да је јасан пројектовани победник мало вероватан.

Прелиминарни резултати се очекују следец́ег дана, а званични резултати биц́е објављени 4. новембра.

После консултација са страначким лидерима, председник Исак Херцог ц́е позвати оног лидера за кога верује да има најбоље шансе да формира владу.

Овај процес може да траје више од месец дана, а ако не успе, председник може да затражи од другог лидера да покуша формира владу.

Ако и то не успе, чланови Кнесета могу да затраже од председника државе да покуша и са трећим лидером, односно мандатаром.

Ако ни то не успе, биц́е расписани нови избори.

Између 2019. и 2022. године, у Израелу је било пет различитих избора јер странке нису успеле да се договоре око формирања владе.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk