Бенјамин Нетанјаху: Може ли 'Господин Безбедност' да освоји седми премијерски мандат у Израелу

Израелски премијер са најдужим стажем Бенјамин Нетанјаху нада се победи на парламентарним изборима 27. октобра, чиме би обезбедио седми мандат на власти.

Деценијама је Нетанјаху (77) представљао себе као израелског „Господина Безбедност“.

Али његова кандидатура за још један мандат стиже после онога што многи Израелци виде као највећи безбедносни пропуст у историји ове земље: напада предвођених Хамасом 7. октобра. 2023. године.

Од тада се Нетанјаху усредсредио на вођење рата против Хамаса, као и против његових савезника, либанског Хезболаха и Ирана, док се истовремено носио са текућим суђењем по оптужници за корупцију, коју негира.

Анкете указују на тесну трку Нетанјахуовог десничарског блока и опозиционог блока странака које сарађују на његовом свргавању.

У њих спада бивши премијер Нафтали Бенет и бивши начелник војске Гади Ајзенкот.

Очекује се да наслеђе 7. октобра одигра кључну улогу у одлукама многих гласача.

Политички повратник

Упркос контроверзама и политичким кризама које су угрожавале његову позицију на власти, Нетанјаху је стекао репутацију политичког повратника.

Реизабран у новембру 2022. године за шести премијерски мандат, он предводи најдесничарскију коалицију у историји Израела.

Његов повратак на власт уследио је после релативно кратког боравка у опозицији после 12 непрекидних година служења на премијерском месту, што је учврстило веровање међу присталицама да је „Краљ Биби“ политички непобедив.

И даље је популаран међу многим десничарским и религиозним гласачима, који га доживљавају као снажног лидера по питању безбедности, чија је влада инсистирала на продужењу изузећа од служења војног рока за ултраортодоксне Јевреје на редовним верским студијама.

Али његова наводна непобедивост сада је угрожена док се над изборима надвија сенка напада од 7. октобра.

Нетанјаху је прихватио извесну одговорност за неспречавање онога што се десило 7. октобра 2023. године, када је Израел - под његовим мандатом - претрпео најкатастрофалнији напад у историји, са хиљадама палестинских екстремиста који су се пробијали кроз границу из Газе, убивши 1.200 људи и отевши 251 човека, одвевши их у Појас Газе.

Али он каже да многи други такође сносе одговорност, међу њима виши безбедносни званичници, за пропусте који су довели до тог напада.

Он их је оптужио да су намерно одлучили да га не пробуде у сатима пред напад, из страха да ће наредити масовни покрет израелске војске и ескалирати ситуацију.

Најмање 74.000 људи погинуло је у израелској офанзиви на Појас Газе која је уследила, према Министарству здравља Газе које води Хамас, чије бројке Уједињене нације сматрају поузданим.

Израелска дела у Гази изазвала су широко распрострањену осуду међународне заједнице.

У годинама после напада, било је све више извештаја да је Нетанјаху био упозорен на предстојећи напад - од личног шефа безбедности, баш као и регионалних суседа.

Он то негира.

Израелски лист Харец у септембру је објавио одломке из нове књиге, у којој се тврди да је лидер Уједињених Арапских Емирата звао Нетанјахуа 10 дана пре напада да га упозори на планове Хамаса за крупну операцију.

Нетањухов кабинет одбацио је овај извештај као „апсолутну лаж“ и најавио да ће тужити лист.

У новембру 2024. године, Нетанјаху је постао четврти светски лидер за ким је издат налог за хапшење Међународног кривичног суда, заједно са руским лидером Владимиром Путином, суданским Омаром ал-Баширом и либијским Муамером ел-Гадафијем.

Овај и налог за хапшење бившег израелског министра одбране Јоава Галанта изазвали су бесну реакцију широм израелског политичког спектра.

Они се односе на израелске војне акције у Појасу Газе после Хамасових напада од 7. октобра и у њима су оптужбе за коришћење „изгладњивања као метода ратовања; и злочине против човечности као што су убиство, прогон и друга нехумана дела.“

Обојица одбацују те оптужбе.

Братовљево наслеђе

Бенјамин Нетанјаху је рођен у Тел Авиву 1949. године.

Његова породица се 1963. године преселила у САД, кад је његов отац Бензион, истакнути историчар и ционистички активиста, добио академско намештење.

Са 18 година се вратио у Израел, провевши пет година у војсци, служећи као капетан елитне командоске јединице Сајерет Маткал.

Био је рањен приликом упада у белгијски авион који су отели палестински екстремисти и који је слетео у Израел 1972. године, а борио се 1973. године у Блискоисточном рату.

Нетанјахуов брат Јонатан је 1976. убијен док је предводио упад ради спасавање талаца из отетог авиона у Ентебеу, у Уганди.

Његова смрт оставила је дубоког трага на Нетанјахуову породицу, а његово име је постало легендарно у Израелу.

Нетанјаху је основао антитерористички институт у знак сећања на брата, а 1982. године је постао израелски заменик шефа мисије у Вашингтону.

Нетанјахуов јавни живот је лансиран преко ноћи.

Са течним познавањем енглеског и препознатљивим америчким нагласком, постао је познато лице на америчкој телевизији и ефикасни заступник Израела.

Именован је за израелског сталног представника у УН у Њујорку 1984. године.

Успон на власт

Нетанјаху је почео да се бави политиком кад се вратио у Израел 1988. године, освојивши посланичко место за Ликуд у Кнесету (парламенту) и поставши заменик министра спољних послова.

Касније је постао председник странке, а 1996. године израелски премијер, после ванредних избора организованих после атентата на Јицака Рабина.

Нетанјаху је и најмлађи израелски лидер и први који је рођен после оснивања државе 1948. године.

Упркос томе што је жестоко критиковао Мировни споразум Израела и Палестинаца из Осла из 1993. године, Нетанјаху је потписао овај споразум 1997. године предавши 80 одсто Хеброна Палестинској управи и пристао на додатна повлачења са окупиране Западне обале, на велико незадовољство деснице.

Додуше, план је пропао пре него што је дошло до већине израелског повлачења.

Изгубио је власт 1999. године након што је расписао ванредне изборе 17 месеци раније, поражен од лидера Радничке странке Ехуда Барака, бившег Нетанјахуовог командира.

Политички препород

Нетанјаху се повукао као лидер Ликуда, а наследио га је Аријел Шарон.

Након што је Шарон изабран за премијера 2001. године, Нетанјаху се вратио у владу, прво као министар спољних послова, а потом и као министар финансија.

Из протеста због израелског повлачења из окупираног Појаса Газе, 2005. године поднео је оставку.

Нова прилика му се указала поново 2005. године, кад се Шарон, непосредно пред јак мождани удар после којег је остао у коми, одвојио од Ликуда и основао нову центристичку странку Кадима.

Нетанјаху је поново доспео на чело Ликуда и био изабран за премијера други пут у марту 2009. године.

Пристао је на неприкосновено 10-месечно замрзавање изградње насеља (са разним изузецима) у Западној обали, омогућивши мировне преговоре са Палестином, али су ти преговори пропали крајем 2010. године.

Иако је 2009. године јавно саопштио условно прихватање Палестинске државе уз Израел, касније је пооштрио тај став.

„Палестинска држава неће бити створена, не онако како људи говоре о њој.

„То се неће десити“, рекао је израелској радио станици 2019. године.

Почетком ове године, рекао је да га сви знају као човека који је „деценијама блокирао оснивање палестинске државе која ће угрозити наше постојање“.

Израел ће „по сваку цену“ задржати потпуну безбедносну контролу над властитом територијом западно од реке Јордан, између осталог и у Појасу Газе и Западној обалу, поручио је.

Током његове владавине, проширила су се израелска насеља у окупираној Западној обали, што његови критичари кажу да компликује напоре да се постигне решење о две државе.

Од 2002, његова садашња влада одобрила је више од 100 нових насеља и водила је брза проширења нелегалних брдских предстража и фарми.

Монитор израелских насиља Peace Now (Мир одмах), заступничка група која подржава решење о две државе, рекао је да је влада „гурала де факто анексију Западне обале до сада невиђеним темпом.“

Према међународном праву, сва израелска насеља и предстраже у окупираној Западној обали су илегалне.

Предстраже су нелегалне и према израелском закону, мада многе од њих добијају помоћ државе.

Палестински напади и израелске војне акције изнова су доводили Израел у конфронтацију у Појасу Газе и око њега, пре и пошто се Нетанјаху вратио на власт 2009. године.

Током читаве његове политичке каријере, Нетанјаху је изнова упозоравао да Иран представља највећу претњу по Израел.

Више од три деценије тврдио је да Техеран настоји да направи нуклеарно оружје и изнова позивао светске лидера да заузму тврђи став према иранској влади.

Та дуготрајна кампања достигла је врхунац у фебруару 2026. године, кад су Израел и Сједињене Америчке Државе покренули ударе на Иран у којима је страдао врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи.

Иран је извршио одмазду нападима на Израел, америчке базе и заливске државе, док је напад Хезболаха ескалирао у нови рат у Либану.

Пакистан је посредовао у примирју које је потрајало током априла, а америчко-ирански меморандум о разумевању уследио је у јуну 2026, мада је пропао у року од свега неколико недеља.

САД и Иран су у међувремену разменили ваздушне ударе, а новог споразума нема на видику.

Спектакуларно суђење

После 2016. године, Нетанјаху се суочио са оптужбама за корупцију, које су кулминирале оптужницом за мито, превару и изневерено поверење повезане са три засебна случаја у новембру 2019. године.

Он негира да је починио било какво кривично дело и тврди да је жртва политички мотивисаног „лова на вештице“ који су организовали његови противници.

Завршио је на суду у мају 2020. године, поставши први активни премијер коме се то десило.

Затражио је од председника Исака Херцога помиловање, али је Херцог рекао да би прво требало да дође до напора да се постигне вансудска погодба.

Случај остаје неразрешен више од шест година касније, а суђење је и даље у току.

Контроверзни планови за реформу правосуђа такође су изазвали огромне протесте, разоткривши дубоку подељеност око израелског националног идентитета и демократије, пре напада од 7. октобра - поделе које остају неразрешене док се Израел спрема да поново изађе на биралишта.

Везе са Трампом

Почетак председничког мандата Доналда Трампа довео је до тешње везе политике САД и израелске владе.

После годину дана, Трамп ја најавио признавање Јерусалима као израелског главног града.

Потез је изазвао бес широм арапског света, који подржава палестинско право на источну половину Јерусалима под окупацијом Израела од Блискоисточног рата из 1967. године; то право подржавају УН, које сматрају Источни Јерусалим окупираном палестинском земљом, али је донео Нетанјахуу крупан домаћи политички и дипломатски поен.

У јануару 2020. године, Нетанјаху је подржао Трампов план за мир Израела и Палестине као „прилику века“, мада су га Палестинци одбацили као једностран и остао је за преговарачким столом.

Нетанјаху се слагао са Трампом и око Ирана, поздравивши потезу америчког председника 2018. године да изађе из Иранског нуклеарног споразума и поново уведе економске санкције Техерану.

Међутим, Трамп је изнео оштре коментаре на рачун израелског лидера, оптуживши га за нелојалност, пошто је Нетанјаху честитао Џозефу Бајдену на победи на председничким изборима у новембру 2020. године.

Везе двојице лидера су се у међувремену опорављале и поново биле стављане на пробу.

У његовом другом мандату, Трамп је подржао Израел у рату против Ирана, вршио је притисак да Нетанјаху буде помилован за оптужницу за корупцију и примио га у Белој кући у неколико наврата, последњи пут у јулу.

Од Трамповог повратка у Белу кућу у јануару 2025, Нетанјаху се осам пута састао са америчким председником, више него било који друг светски лидер.

И пред ове изборе, Трамп је подржао Нетанјахуа.

У објави на налогу на његовој друштвеној мрежи Истина (Truth social), Трамп је похвалио Нетанјахуа као „великог ратничког премијера“ и описао га као „снажног, храброг и бриљантног човека суоченог са огромним отпором.“

Највише од свега, избори се доживљавају као референдум о једној од најконтроверзнијих политичких личности земље.

За присталице, Бенјамин Нетанјаху је и даље потребан да би сачувао безбедност земље.

Критичари, међутим, кажу да његово политичко преживљавање доводи Израел у велики ризик.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk