Jesu li Novaka Đokovića stigle godine

Kada uzmete u obzir sve sastojke i stavite ih u jedan lonac, mogli biste samo da zaključite da su Novak Đoković i Žoao Fonseka 'skuvali' klasik Otvorenog prvenstva Francuske.

Pet setova. Skoro pet sati. Promenljiva drama. Karnevalska atmosfera.

I kraj koji se niko nije usudio da predvidi dok Fonseka nije zabeležio još jedan as i osigurao pobedu koja nikada neće biti zaboravljena.

Bio je to meč za sva vremena.

Ne samo zbog kvaliteta i prikazane zabave, već i zbog činjenice da je Đoković bio dovoljno star da bude Fonsekin otac.

Tridesetedevetogodišnji Đoković napustio je Rolan Garos i priznao da bi to mogao da bude poslednji put, dok je 19-godišnji Fonseka uživao u priznanjima posle nezaboravne pobede.

Posle poraza Janika Sinera i povrede Karlosa Alkaraza, Đoković je gledao kako mu zlatna prilika da osvoji 25. grend slem turnir klizi iz ruku.

U tom delu žreba sada ostaju drugi nosilac Aleksandar Zverev iz Nemačke i dvostruki vicešampion Rolan Garosa, Kasper Rud.

Ali da je treći nosilac Đoković prošao protiv Fonseke - što je izgledalo verovatno posle dva seta, sa brejk loptama pri vođstvu od 4-3 u četvrtom - činilo se da bi ga sledeće nedelje čekali mečevi na nižim temperaturama.

Umesto toga, sada mora da se resetuje i napuni energijom kako bi ponovo krenuo na Vimbldon sledećeg meseca.

S obzirom na to da je sedmostruki šampion na travnatoj podlozi koja uvek zadaje probleme mlađim igračima, Đoković će uvek sanjati o šansama u Ol Ingland klubu.

Nikako ne može da se isključiti mogućnst da Đoković postane najstariji šampion Vimbldona, ali već neko vreme mu na ramenu sedi Otac Vreme.

Otac Vreme je izraz koji se koristi u zapadnoj Evropi i najčešće se koristi kao metafora za nezaustavljiv protok vremena i starenje.

Već sada je mogao da uživa u sjajnom vremenu posle penzionisanja, da provodi sate na terenu za golf ili bude trener kao Endi Marej.

Možda je mogao i da promoviše novi Netfliksov dokumentarac kao Rafael Nadal.

Dok njegovi dugogodišnji rivali prelaze u sledeću fazu života, Đoković je povraćao pored terena pokušavajući da prikupi energiju da pobedi tinejdžera.

To je dokaz njegove supermoći da i dalje želi da dostigne takve granica protiv mnogo mlađih protivnika.

Kao i mnogo puta do sada, videli smo da se Đokovićeva nezasita želja za najvećim nagradama u sportu nikada neće umanjiti.

Ali, pošto je stigao bar do polufinala na prethodnih pet grend slem turnira, ovo je bio najjasniji znak do sada da ga proces starenja konačno sustiže.

Đoković je izgledao kao da ima potpunu kontrolu dok je vodio dva seta, ali nije mogao da održi nivo.

„Bilo bi lepo da se igra na dva dobijena seta“, osmehnuo se Đoković.

„Jednostavno sam ostao bez energije, iskreno. Nisam se uopšte dobro osećao na terenu u narednih nekoliko setova.“

Đoković je dominirao u mečevima koji su se igrali na tri dobijena seta na velikim turnirima, pobeđujući skoro svakoga ko mu je stajao na putu tokom prethodne dve godine.

Jedini izuzeci su bili Siner, Alkaraz i povreda mišića koja ga je primorala da odustane od meča protiv Zvereva na prošlogodišnjem Australijan openu.

Svi ostali nisu bili dovoljno dobri, ili nisu imali mentalnu snagu da isprate veterana Đokovića.

Đoković je nastavio da tvrdi da može da pobedi bilo koga kada je u najboljoj formi.

Zato je priznanje u medija centru Rolan Garosa - manje od pola sata pošto je napustio teren protiv Fonseke - bilo značajno.

„Mislim da je nivo bio zaista dobar. Bio sam zadovoljan“, rekao je Đoković, koji je igrao tek na trećem turniru ove godine otkako je izgubio od Alkaraza u finalu Australijan opena u januaru.

„Ne mislim da sam previše grešio. Jednostavno, on je bio bolji.“

Kao i gotovo svi ostali koji prate tenis, Đoković je dugo verovao da Fonseka ima kapacitet da stigne do vrha.

U njihovom prvom susretu na terenu, Đoković je iz prve ruke saznao koliko je zapravo dobar.

Fonsekino najveće oružje je žestok forhend, koji protivnika ostavlja bez odgovora, a gledaoce bez daha od uzbuđenja.

Iako je to ponovo bio slučaj na terenu Filip Šatrije, ono što je verovatno bilo impresivnije jeste njegova sposobnost da demonstrira suptilniji pristup kako se bližila pobeda.

Fonseka je znao da Đoković fizički pada u još jednoj vreloj pariskoj večeri, demonstrirajući smirenost i birajući prave udarce u pravo vreme, nanoseći ozbiljnu štetu srpskom teniseru.

Snaga njegovog servisa - ispalivši tri asa iz brejkdauna i osiguravši pobedu - pokazala se kao nokaut udarac.

„Mislim da smo svi danas videli zašto postoji hajp oko njega“, rekao je Đoković.

„Igrao je tenis u punom sjaju.“

Ovo je bio trenutak koji su hiljade bučnih Brazilaca na tribinama Šatrijea - i oni koji su dolazile na turnire u protekle dve godine - čekali.

Queues have regularly been snaking outside the courts wherever Fonseca has played - from Melbourne to Miami, Roland Garros to Rio de Janeiro.

Only two players from the South American nation - Maria Bueno and Gustavo Kuerten - have won major singles titles.

Kuerten was the last Brazilian man to lift a Grand Slam singles trophy when he claimed his third French Open title in 2001.

The fans who created pockets of green and gold - by wearing Brazil football shirts and waving national flags - celebrated joyously and chanted Fonseca's name when he completed a long-awaited landmark win.

Now the Brazilians are dreaming Fonseca will follow in Kuerten's footsteps and win the Coupe des Mousquetaires next weekend.

It is fanciful, seeing as he has only reached the last 16 of a major for the first time, but not impossible given the men's draw continues to be blown wide open.

Djokovic's elimination means a first-time Grand Slam champion is guaranteed, following the shock departure of heavy favourite Sinner on Thursday.

Someone will take advantage. On reflection, Djokovic may feel it should have been him.

Redovi su vijugali ispred terena gde god je Fonseka igrao - od Melburna do Majamija, od Rolan Garosa do Rio de Žaneira.

Samo dva igrača iz ove južnoameričke nacije - Marija Bueno i Gustavo Kuerten - osvojili su velike titule u singlu.

Kuerten je bio poslednji Brazilac koji je podigao grend slem trofej u singlu kada je osvojio svoju treću titulu na Rolan Garosu 2001.

Navijači koji su stvorili zeleno-zlatne džepove - noseći brazilske fudbalske dresove i mašući nacionalnim zastavama - radosno su slavili i skandirali Fonsekino ime kada je ostvario dugo očekivanu značajnu pobedu.

Sada Brazilci sanjaju da će Fonseka krenuti Kuertenovim stopama i osvojiti trofej u Parizu sledećeg vikenda.