Шта је АДХД и зашто се све чешће дијагностикује женама

„Била сам добра у школи, али сам увек осећала да сам другачија од мојих вршњака.

„Мучила сам се да се усредсредим на лекције и било ми је тешко чак и да разумем питања на контролним задацима", каже Ајше, 38-годишња професорска из Турске.

Њој је тек у каснијем добу дијагностикован поремећај пажње са хиперактивношћу (АДХД), што је често широм света да жене ову дијагнозу добијају тек као одрасле.

Ајше је била на докторским студијама урбане географије у Уједињеном Краљевству (УК) када је због непрестаног учења осећала „исцрпљеност, неспособна да се усредсреди и емоционалну истрошеност".

„Често сам каснила, пропуштала заказане састанке, мешала дане, или губила ствари попут новчаника или кључева", каже она.

Синдром изгарања ју је на крају коштао тешко стечене државне стипендије која јој је омогућила студирање у УК-у, па је морала да се врати у Турску са огромним дугом.

Међутим, када јој је постављена дијагноза АДХД-а било јој је то велико олакшање.

„Први пут у животу сам се осетила као одрасла особа која има неку контролу над сопственим мислима и осећањима", прича Ајше о њеном искуству.

Шта је АДХД?

Поремећај пажње са хиперактивношћу или АДХД, стање је повезано са развојем мозга.

Главни симптоми су хиперактивност, импулсивно понашање и потешкоће са пажњом.

Још један знак АДХД-а је хиперфокус, односно интензивна концентрација на одређени задатак или тему који толико обузме пажњу да се не примећује ништа друго у околини.

Процењује се да стотине милиона људи има АДХД, а да су често несвесни да пате од овог поремећаја.

Један је од најчешћих поремећаја који се јавља у детињству широм света и често се повезује с хиперактивним дечацима, али број дијагноза расте у свим старосним и полним групама.

Стручњаци кажу да све више одраслих људи открива да имају ово стање, а посебно жене, попут Ајше, које у детињству нису биле упућене лекарима.

Улрих Милер Сеџвик, специјалиста за АДХД у Краљевском колеџу психијатара УК-а, каже да тачна дијагноза може значајно да промени живот људи.

„Виђао сам мајке на суду суочене с ризиком да им деца буду одузета, јер окружење више није било безбедно за децу.

„Када смо им дијагностиковали и лечили АДХД, деца су остала с њима", говори он.

Који су симптоми АДХД-а код одраслих?

Симптоми АДХД-а у одраслом добу могу да се разликују од оних који се јављају код деце.

Према подацима Националног института за ментално здравље Сједињених Држава (САД), најчешћи знакови АДХД-а код одраслих су:

Код одраслих људи који имају АДХД ови обрасци понашања су изражени, учестали, дуготрајни и значајно ометају свакодневни живот.

Колико је велика разлика између полова?

Процене показују да на свака четири дечака са дијагнозом АДХД-а долази отприлике једна девојчица, док се та разлика у одраслом добу смањује, па је однос ближи 2:1.

Кјара Сервили, представница Одељења за здравље мозга при Светској здравственој организацији (СЗО), наводи да све већи број доказа указује на то да су стопе дијагноза различите „због начина на који се симптоми испољавају и препознају код девојчица".

Многи стручњаци наглашавају да су знакови АДХД-а код девојчица често много суптилнији и теже уочљиви за родитеље и наставнике него код дечака.

„Класична слика девојчице која има АДХД јесте сањалица која не прави велике проблеме на часовима, због чега се често овај поремећај не уочи.

„С друге стране, дечаци који имају АДХД трче наоколо, ометају наставу, стварају више проблема, па их школе раније препознају и упућују на процену", објашњава доктор Милер Сеџвик.

„Сматрамо да су девојчице и жене боље у такозваном 'маскирању' - усвајању научених образаца понашања због којих се чини да немају никаквих потешкоћа", наглашава он.

Друштвени стандарди и очекивања у вези са полом још један су значајан фактор који доприноси касној или пропуштеној дијагнози код девојчица, додаје Кјара Сервили из СЗО-а.

Указује и да је потребно више истраживања да објасне како генетика, хормонски чиниоци и пубертет утичу на испољавање симптома АДХД-а.

Зашто се АДХД више дијагностикује одраслим женама?

Више студија показује да се у одраслом добу разлика у броју дијагноза АДХД-а између полова смањује.

Један од главних разлога за то је што су жене „склоније од мушкараца да потраже помоћ у вези са менталним здрављем", каже Али Кандегер, психијатар из Турске.

Верује се да у тој држави број људи са АДХД-ом виши од просека у свету.

Дидем Сучулоглу Дикичи, такође психијатрица из Турске, каже да је у последњих неколико година дијагностиковала АДХД десетинама жена.

Њене пацијенткиње најчешће траже помоћ због депресије и исцрпљености, а да притом нису ни свесне да имају овај поремећај.

Међу њима су жене „које су успешне у послу, перфекционисткиње и оне које воле да имају контролу".

Доктор Милер Сеџвик је такође дијагностиковао АДХД многим женама које су потражиле помоћ пошто су доживеле „оно што називамо синдром сагоревања изазван АДХД-ом".

Он посебно наглашава групу жена старијих од 40 година које поред АДХД симптома осећају и тегобе перименопаузе, периода који претходи менопаузи.

„Симптоми нису само валунзи, неки су и когнитивни и могу додатно да погоршају већ постојеће проблеме с пажњом повезане са АДХД-ом", објашњава он.

Погледајте видео: Менопауза, промена у животу сваке жене

Да ли је АДХД у порасту?

Последњих година, број дијагноза АДХД-а расте у многим земљама.

На пример, у Енглеској се број пацијената којима су преписани лекови за лечење АДХД-а готово се утростручио у последњој деценији.

Статистика у САД-у показује да је 2022. године милион деце узраста од три до 17 година у неком тренутку живота добило дијагнозу АДХД-а, у поређењу са 2016.

У периоду око пандемије ковида-19 број преписаних лекова за АДХД нагло је порастао широм света, а студија спроведена 2023. године показала је пад употребе тих лекова.

Да ли је АДХД повезан са временом које се проводи испред екрана?

Услед све веће забринутости због прекомерне изложености дигиталном садржају деце и одраслих, често се поставља питање да ли постоји веза између времена проведеног пред екраном и АДХД-а.

„Постоје истраживања о томе колико времена пред екраном проводе деца са и без АДХД-а, а обично се показује да деца која имају овај поремећај проводе више времена.

„Али то је пример дилеме 'шта је старије - кокошка или јаје'", каже доктор Милер Сеџвик.

Друштвене мреже и видео-игрице изазивају налете допамина за којима посебно жуде људи који имају АДХД, јер допамин покреће мозак, објашњава он.

Студије показују да продужено време пред екраном може да допринесе појачаним симптомима код деце која имају АДХД.

Да ли време пред екраном може да доведе до његовог развоја тешко је проценити, а доказа још нема, закључује доктор Сеџвик.

Како се лечи АДХД?

Да би се поставила дијагноза АДХД-а, неопходно је детаљно испитати обрасце живота пацијента, а лекари траже и знакове који су били присутни још у детињству.

Британски лекари пре него што препишу лекове прво препоручују „разумно прилагођавање" и „промене у окружењу".

Лекови који се најчешће користе су стимуланси, амфетамини или метилфенидати, који смањују симптоме АДХД-а повећавањем количине одређених хемикалија у мозгу.

Ако се не користе правилно, обе групе лекова могу да изазову зависност.

За пацијенте који не подносе терапију лековима, доктори обично препоручују когнитивно-бихејвиоралну терапију која подразумева дубље разумевање симптома и примену стратегија за боље управљање њима.

Доктор Кандегер препоручује и физичку активност и вежбе свесног усмеравања пажње ради побољша концентрација на садашњи тренутак.

„Ако једемо, можда да покушамо да истовремено не гледамо ни у шта друго или ако нешто гледамо, да се потрудимо да не премотавамо унапред.

„Треба више времена да проводимо једноставно шетајући, седећи и пуштајући мислима на вољу", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk