Мундијалске годишњице: Зиданова глава, Марадонин шоу и једини 'повратак фудбала кући'

Многи ће рекорди на овогодишњем Мундијалу бити оборени.

Први пут ћемо гледати 48 репрезентација на турниру и имати три домаћина, а један од њих је Канада, која ће први пут имати прилику да организује мундијалске мечеве.

Цене карата одавно су пробиле све досадашње границе, а у претпродаји би могле додатно да нарасту, макар у Америци.

Али, неке старе мундијалске слике остају за сва времена.

Три ће ове године прославити јубилеје.

О 'непостојећем голу' и јединој енглеској 'богињи'

Већ пуних 30 година енглески навијачи пред свако европско или светско првенство певају ону песму – знате је сигурно – о „повратку фудбала кући".

Алудирају на чињеницу да су фудбал и његова правила настали баш у Енглеској, те да је време да колевка фудбала освоји један велики трофеј.

Али, од 1996, када је настала песма о Три лава, то се никада није десило.

Мораћемо да премотамо филм још три деценије уназад, до јединог правог повратка фудбала кући.

Енглеска је те 1966. постала шампион света као домаћин турнира, што је до данас једини велики трофеј ове фудбалске нације.

Домаћи терен је, причаће многи деценијама касније, био један од разлога због којих је Горди Албион коначно освојио Златну богињу.

Посебно ће алудирати на финале против Западне Немачке, у којем је Енглеска славила после продужетка (4:2).

Џеф Херст, апсолутни херој Енглеза, постигао је три поготка, али онај који је одлучио победника Мундијала то можда и није био.

Херст је сјајно примио лопту у шеснаестерцу Немачке, избацио из игре директног чувара и јако шутирао са десетак метара, а лопта је погодила пречку и онда пала…

На линију или у гол?

На то питање и данас сви имају различите одговоре.

Ако питате у Енглеској, ушла је.

Ако питате у Немачкој – нема шансе.

После кратких консултација са главним судијом Готфридом Дајнстом, линијски судија Тофик Бахрамов из Совјетског Савеза донео је одлуку да је гол регуларан, па је Дајнст показао ка центру.

Херст је деценијама касније признао да је вероватно имао најгору позицију на терену да процени да ли је лопта прешла гол линију, јер је између њега и лопте био немачки голман.

Али, његов саиграч Роџер Хант потрчао је са подигнутим рукама и тврдио да је ушла, сећа се Херст.

„На крају није доказано ни да јесте, ни да није", закључио је он, али и додао да је Енглеска тог дана била „боља" од Западне Немачке.

После „непостојећег гола", како је овај чувени погодак постао познат у историји фудбала, Херст је запечатио судбину Немаца пошто је постигао и последњи гол на мечу за коначних 4-2.

Памте се легендарне реченице ББЦ коментатора Кенета Волстенхолма док је Херст трчао у контру.

„Иде Херст. Неки људи су на терену! Мисле да је све готово!", узвикивао је Волстенхолм док се Херст приближавао немачком голу.

„Сада јесте", додао је када је погодио.

Марадона за вечност: Божја рука и најбољи гол 20. века

Оно што је Дијего Марадона радио на Мундијалу у Мексику 1986. вероватно нико није у историји светских првенстава.

Постигао је пет и асистирао за још пет од укупно 14 голова Аргентине, коју је готово сам одвео до Златне богиње.

А оно што је урадио Енглезима?

Памтиће се то заувек од Њукасла до Брајтона.

Четвртфинални меч Мундијала у Мексику је више него било који други лична карта Дијега Арманда Марадоне, који је на истој утакмици показао и вансеријски таленат и умеће, али и сналажљивост и смисао за обману судија.

Аргентина је морала да шије нове дресове за дуел са Енглеском, а Марадона је донео коначну одлуку да његов тим изађе у тегет дресовима француске фирме Ле кок спортиф.

„Како је ово леп дрес, Карлосе. У њему ћемо победити Енглезе", казао је директору те компаније Карлосу Биларду.

Аргентина и Енглеска су тада на мексичком стадиону Астека одмериле снаге само четири године после Фокландског рата који су водиле за истоимена острва у Атлантику, па је то није било обично мундијалско четвртфинале.

Тог 22. јуна Марадона је прво начео Енглезе голом који ће и данас бити главна тема расправа између љубитеља фудбала у те две земље.

Предриблао је тројицу енглеских репрезентативаца и додао саиграчу Хорхеу Валдану, да би енглески везиста Стив Хоџ неспретно подигао лопту која је падала у празан казнени простор Питера Шилтона.

Дијего Марадона са 165 центиметара скаче поред двадесетак центиметара вишег Шилтона, па лукаво, руком, једино ако је тако омален и могао, шаље лопту иза његових леђа у 51. минуту за вођство Аргентине.

На телевизијским снимцима и фотографијама постало је јасно да је Марадона направио прекршај.

Био је то гол „мало главом, а мало Божијом руком“, изјавио је касније Марадона.

Ако је Божја рука, како данас многи називају један од најпознатијих голова у историји фудбала, била плод лукавства аргентинског капитена, четири минута касније свет је видео сву његову генијалност.

Примио је лопту на аргентинској половини и кренуо да слаже Енглезе, предриблао их је петорицу, на крају и голмана Шилтона, па послао лопту у празну мрежу пред 114.000 гледалаца на мексичком стадиону Астека.

Упркос контроверзном првом голу, други је учинио да се цео свет и данас клања Марадони, што је после финала признао и енглески репрезентативац Питер Бирдсли.

„Да је Марадона рођен у Торонту, Канада би постала првак света", рекао је Бирдсли.

Марадонин дрес са меча против Енглеске продат је за право богатство:

(Не)славни крај Зинедина Зидана

Само ретки спортисти окончају каријеру на врхунцу.

Још ређи у финалу Мундијала.

Зинедин Зидан је још почетком маја 2006, готово месец дана уочи почетка Мундијала у Немачкој, најавио да ће на том турниру завршити богату каријеру.

Тај последњи плес – а стварно је плесао, питајте само Бразилце – био је готово савршен.

Француска је редом избацивала велесиле Шпанију, Бразил и Португал, а у финалу са Италијом била је фаворит да понови успех из 1998, када ју је управо Зидан довео до титуле као најбољи играч.

Десетка Француске заплесала је и у финалу против Италијана, а Француска је повела његовим голом из пенала – паненком и једним од најбоље изведених пенала у историји светских првенстава.

Али, жилави Италијани су изједначили и меч је отишао у продужетке.

А онда је на сцену ступила свеже обријана глава Зинедина Зидана.

Умало је њом у другом продужетку пресудио Италијанима, као и Бразилцима осам година раније, али је голман Ђанлуиђи Буфон успео да пребаци лопту преко пречке.

Главом, само на мало другачији начин, некарактеристично за углавном сталоженог Зизуа, направио је и последњи потез у каријери неколико минута касније.

После неколико размењених речи са италијанским штопером Марком Матерацијем док се враћао у одбрану, Зидан се окренуо и ударио главом у груди дефанзивца Азура.

Деловало је – ниоткуда.

Матераци је пао као да га је ударио камион, а Зидан последњи меч у каријери завршио пре времена, црвеним картоном.

Француски везиста је после говорио да му је Матераци вређао мајку, која је у то време била болесна, због чега је бурно реаговао.

Матераци је годинама касније рекао да му је Зидан „понудио дрес", јер га је Италијан често чувао држећи га за исти, али је дефанзивац италијанске репрезентације рекао да „преферира његову сестру".

Зидан је открио да се извинио саиграчима и навијачима, али је рекао да би „радије умро него да се извини Матерацију".

„Када бих га замолио за опроштај, не бих имао поштовања према себи и онима које волим", сматра Зинедин.

Његов, дотад бајковити, опроштајни турнир завршио се неславно, а Италијани су постали шампиони света те 2006.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk