Šećer iz malina pronađen u međuzvezdanom svemiru

Naučnici su u svemiru pronašli tip šećera koji može da se nađe u malini i u nekim losionima za sunčanje.

Ovo je prvi put da je šećer pronađen u međuzvezdanom svemiru.

To je materija između zvezda, sačinjena od 99 odsto gasa i jednog procenta prašine.

Naša galaksija, Mlečni put, sadrži više od 100 milijardi zvezda, često razdvojenih bilionima kilometara ovog međuzvezdanog medijuma.

U nekim hladnim regionima zvanim molekularni oblaci, gas se sakuplja u guste džepove koji čine mesto rođenja novih zvezda.

Šećer eritruloza je otkriven blizu središta naše galaksije u džinovskom molekularnom oblaku zvanom G+0.693−0.027.

Šećeri su ključni sastojak života na Zemlji, zbog čega fasciniraju naučnike.

Istraživači koji stoje iza ovog otkrića podozrevaju da je eritruloza doprinela prvoj biohemijskoj reakciji na Zemlji pre više milijardi godina, koja je na kraju dovela do nastanka života.

Analiza daleke svetlosti

Eritrulozu je otkrio međunarodni tim istraživača pomoću dva ultraosetljiva radio teleskopa locirana u Španiji: Jebes 40m i IRAM 30m.

Tim je otkrio 12 setova spektralnih linija - koje su kao otisci prstiju što mogu da identifikuju atome ili molekule - koji se poklapaju sa spektralnim linijama eritruloze.

Istraživanje ukazuje da postoji obilje molekula eritruloze u tom regionu molekularnog oblaka.

Ključni sastojak za život

Šećeri čine deo strukturalne „kičme“ našeg genetskog koda.

Oni su „D“ u DNK i „R“ u RNK - dva tipa nukleinskih kiselina koji nose genetsku informaciju u živim ćelijama.

Šećeri su ključni za naučnike koji proučavaju prebiotsku hemiju - hemijske reakcije koje su se odvijale u ranim danima Zemlje pre više milijardi godina i omogućile nastanak života.

I tu na scenu stupa eritruloza - u tipu šećera zvanom ketoza koja sadrži četiri atoma ugljenika.

„Mi pretpostavljamo da je ona mogla da doprinese tim prvim biohemijskim reakcijama“, objašnjava doktorka Izaskun Himenez-Sera, astrohemičarka iz Centra za astrobiologiju u Španiji, koja je predvodila ovo istraživanje.

Čarls Darvin je slavno spekulisao da je poreklo života na Zemlji moglo započeti u „toplom jezercetu“, gde su hemijske reakcije na kraju dovele do složenijih jedinjenja i nastanka života.

„Ako je eritruloza stigla u ovoj vrsti toplog jezera, vrlo lako bi se preobratila u treozu“, objašnjava Himenez-Sera.

Treoza je još jedan šećer sa četiri atoma ugljenika.

On se nalazi u kičmi jednostavnog tipa nukleinske kiseline zvane TNK, za koju neki naučnici sumnjaju da je mogla biti preteča RNK.

Kako je nastala eritruloza?

„U astrohemiji... tradicionalno smo mislili da su ovi molekuli nastali iz uzastopnosti dodavanjem atoma ugljenika", kaže Himenez-Sera.

I zato su istraživači očekivali da nađu molekule sa tri atoma ugljenika u istom regionu molekularnog oblaka, ali nisu našli nijedan.

Umesto toga, oni misle da se eritruloza zapravo formirala na zrncima međuzvezdane prašine iz molekula sa dva atoma ugljenika zvanih aldehidi i alkoholi.

Himenez-Sera to poredi sa građenjem Lega.

Postoje razni načini na koje možete da gradite vaše blokove Lega od četiri komada, objašnjava ona.

„Tradicionalno smo mislili da je najlakši način za formiranje ovih molekula bio korišćenjem jedne kockice, a onda drugim blokom od tri kockice“, kaže ona.

Ali, neočekivano, istraživači su otkrili da je vrlo verovatno da je ovaj molekul nastao od po dva bloka od dva kockice.

Pre zvezda i planeta

Tim veruje da je eritruloza mogla da se formira u međuzvezdanom svemiru pre nego što je stigla do Zemlje na kometama i asteroidima tokom Kasnog teškog bombardovanja - perioda intenzivne kiše asteroida i kometa za koju se veruje da se desila pre oko četiri milijarde godina.

Štaviše, drugi šećeri kao što su riboza i glukoza pronađeni su na asteroidima kao što je Benu, koji se približi Zemlji svakih šest godina i sa kog je NASA uzela uzorke.

Molekul nalik šećeru sa dva atoma ugljenika zvani glikolaldehid prethodno je pronađen u međuzvezdanom svemiru, mada se to obično ne smatra „pravim“ šećerom, koji mora da ima najmanje tri atoma ugljenika.

„Naš rad ukazuje na to da svemir može da sintetiše sastojke koji su mogli biti korisni za pokretanje tih prvih biohemijskih reakcija“, kaže Himenez-Sera.

Ovi nalazi sugerišu da šećeri mogu da se formiraju „pre zvezda i planeta“ i istraživačica veruje da to otvara mogućnost za pronalaženje ovih šećera i u drugim regionima galaksije.

„Mislim da ta mogućnost veoma obećava - što se tiče potrage za više ovih šećera, kao i povećanja mogućnosti nastanka života negde drugde“, kaže ona.

Ali ako nađete šećer, to ne znači da ste našli život.

„Želimo da kažemo da šećeri - zato što su toliko ključni za život... ako su dostupni u drugim mladim planetarnim sistemima, to bi moglo da poveća verovatnoću za nastanak života na sličan način kao što se to dogodilo ovde na Zemlji“, spekuliše istraživačica.

„Zato je to toliko važno.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk