Србија и безбедност: Како ради српска полиција кад већ годину дана нема директора
Аутор фотографије, FONET
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Објављено
Важна фотеља у Србији празна је више од годину дана.
Владимиру Ребићу, претходном директору полиције, у децембру 2021. истекао је мандат, а Министарство унутрашњих послова (МУП) још није расписало јавни конкурс за ову позицију.
На питања ББЦ-ја због чега јавни конкурс за ову позицију још није расписан и да ли ће се мењати услови за избор директора полиције, МУП до објављивања овог текста није одговорио.
„Директор полиције је главни оперативац у полицији.
„Он је први човек у професионалном саставу полиције, управља највећом организационом јединицом МУП-а - дирекцијом, усклађује, усмерава и контролише рад свих полицијских управа и организационих јединица", каже Саша Ђорђевић, политиколог за ББЦ на српском.
Део тих надлежности данас обавља Драган Васиљевић, помоћник директора, ког је на ту позицију поставио тадашњи министар Александар Вулин, наводи дневни лист Политика.
Почетком јануара 2023. на годишњој конференцији о раду полиције, Жељко Бркић државни секретар Министарства унутрашњих послова изјавио је да се у свакодневном раду не осећа одсуство директора полиције, а да „безбедност грађана ни на који начин није угрожена".
Министарство унутрашњих послова добило је ново руководство у октобру 2022. године.
Уместо Александра Вулина који је постављен за директора Безбедносно-информативне агенције, министар је постао Братислав Гашић, чиме су њих двојица практично заменили места.
Шта је улога директора полиције?
Надлежности шефа полиције утврђене су Законом о полицији.
Руководи дирекцијом полиције, највећом организационом јединицом МУП-а, у чијем седишту су све полицијске управе, центри, јединице, специјална и посебне јединице полиције.
Саша Ђорђевић каже и да директор полиције одлучује о привременом ограничењу слободе кретања људи, ако процени да постоји ризик по безбедност људи,
За позицију директора полиције расписује се јавни конкурс, а главни услов јесте минимум 15 година радног искуства у полицији.
Кандидата предлаже министар, а влада га поставља на пет година.
„Дирекција полиције је део МУП-а, а МУП део владе, те је и дирекција део извршне власти.
„Али директор није политички функционер, већ државни службеник", додаје политиколог.
Закон о државним службеницима налаже да вршилац дужности ту позицију може да обавља шест месеци без интерног конкурса.
„Влада директору може да продужи мандат на још пет година и тада не мора да се расписује конкурс.
„Она може и да му прекине мандат и пре истека, ако није остварио резултате рада", објашњава Ђорђевић.
Србија је за 18 година, колико постоји место директора полиције, имала двојицу.
Влада је поставила Милорада Вељовића на ову позицију 2006, а када је испунио услове за пензионисање девет година касније, влада га је разрешила дужности.
Вељовић тренутно ради као саветник председника Србије за регионалну и националну безбедност, али је у телефонском разговору за ББЦ рекао да о функцији коју је обављао девет година не може да говори без сагласности Председништва - које није добио.
Наследио га је Владимир Ребић који се у јануару 2022. пензионисао.
Ребић је на директорску позицију дошао са места начелника Управе саобраћајне полиције, а у МУП-у је од 1992.
Аутор фотографије, Medija centar
Саша Ђорђевић подсећа да ово није први пут да је неко у стању вршиоца дужности (в.д.), а да је на месту шефа полиције.
„И Милорад Вељовић и Владимир Ребић су у једном периоду били вршиоци дужности - Вељовић пре него што му је обновљен мандат, а Ребић пре него што га је Влада и званично поставила за директора полиције
„Вршилац дужности нема потпуни легитимитет, другачије је када се та особа постави путем јавног конкурса, па је већа одговорност", каже Ђорђевић.
Додаје и да је место начелника управе криминалистике полиције, за ког Ђорђевић каже да је „други човек полиције после директора", такође упражњено.
„У МУП-у ради око 40.000 људи и они могу да попуне те рупе, али није добар сигнал да полиција ради без директора или без начелника управе криминалистичке полиције", прича Ђорђевић.
Иако је место главног човека у полицији празно, Милан Думановић, председник Новог полицијског синдиката, каже да МУП и Дирекција добро раде, али да се могу појавити проблеми.
„Када желите да се обратите директору, ви немате коме да се обратите, него су то помоћници директора, али МУП ради.
„Нешто слично имамо и са позицијом начелника управе криминалистичке полиције - када су та места упражњена оставља се простор за злоупотребу, јер не знамо ко је одговоран ако се нешто деси", додаје.
И Косовска полицијска служба без директора
Место директора полиције упражњено је и у Косовској полицијској служби од августа 2022, када је тадашњи директор Самедин Мехмети поднео оставку из личних разлога, преноси Косово онлајн.
На функцији је био годину и по дана.
Министарство унутрашњих послова јесте расписало конкурс за ову позицију, али место још није попуњено.
Кандидата за место директора косовске полиције предлаже комисија, коју је основало Министарство унутрашњих послова, а министар га потом предлаже влади.
Директор се именује на пет година, али му се мандат може продужити на сваких пет.
Аутор фотографије, Reuters
Нови услови за директорско место?
Новим нацртом Закона о полицији, који је два пута повучен из процедуре, једна од предложених новина је да први човек полиције може бити и неко ко има 15 година рада у безбедносним пословима, каже политиколог Саша Ђорђевић.
„Уколико се усвоји овај закон, то значи да на овој позицији може бити и неко ко није из полиције.
„Могао би бити и неко ко је радио у војним агенцијама, Безбедносно-информативној агенцији (БИА) или у Министарству одбране, што није добро решење", сматра он.
Додаје да би на челу Дирекције полиције требало да буде неко ко се бави јавном безбедношћу.
„Не може неко ко је био директор БИА-је да буде и директор полиције, јер су то различити послови."
Државни секретар Бркић је на конференцији рекао да не зна да ли ће се нешто мењати у условима за одабир кандидата за ову позицију.
Док се чекало именовање директора, променио се и министар полиције.
Уместо Александра Вулина, министар је у октобру 2022. године постао Братислав Гашић, дотадашњи директор Безбедносно-информативне агенције, чиме су њих двојица практично заменили места.
„Свака промена министра доноси благе промене у МУП-у, што говори о погрешном управљању Министарством.
„Уместо да стручњаци остану на местима, ми стално имамо политичке упливе, јер сваки министар доводи своје људе, врше се рокаде са другим безбедносним органима и министарствима, што није најбоља ствар", говори Думановић.
Готово петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.
Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
