Ruševine gradske kuće u Limožu simbol podeljene Francuske

„Ovo je istorijska tragedija za Francusku, ne samo za Limož.“

Samo šest meseci od kako je stupio na mesto gradonačelnika, teško je zamisliti da je Gijom Geren imao značajniju nedelju.

Razgovaramo pored onoga što je postalo obeležje prošlonedeljnih nacionalnih protesta: i dalje impresivna, ali krhka spoljašnjost gradske kuće iz 19. veka, ugljenisana u požaru.

Prizor njenog drvenog sat-kule koji se ruši u plamenu izazvao je opšti šok i bes, a Geren, koji je plakao kada je ove nedelje prvi put video razmere štete, kaže da je reagovanje mnogih „legitimno i potpuno razumljivo“.

Pogledajte video: Plamen progutao toranj gradske kuće u Limožu

Ono što je očigledno iz niza cveća i namrgođenih lica posmatrača okupljenih na ulazu u istorijski objekat jeste da je ovo grad koji oplakuje gubitak, ili barem štetu nanetu njegovoj najznačajnijoj i, iskreno, najlepšoj zgradi.

Geren za štetu krivi francusku krajnju levicu „koju podržavaju izgrednici“.

Uhapšena su dva muškarca, jedan 66-godišnjak, durgi 34-godišnjak.

Tužioci kažu da imaju veze sa „radikalno-levičarskim mrežama“.

Konzervativni gradonačelnik Limoža kaže da je dobio poruku podrške od američkog potpredsednika Dž. D. Vensa, ali ne i od Emanuela Makrona, odlazećeg predsednika Francuske.

„Ono što se ovde dogodilo imaće uticaj na predstojeće predsedničke izbore.

„Ovoj zemlji uopšte ne ide dobro“, kaže gradonačelnik Limoža.

Stotine hiljada ljudi, uglavnom mladih, nedeljama učestvuju u protestima koji su rasli po obimu i veličini.

Ono što je počelo kao demonstracije zbog lošeg stanja srednjih škola proširilo se na opštu frustraciju, čak i bes, zbog toga koliko je život postao skup.

U pozadini svega su zastrašujući fiskalni deficit Francuske, jedan od najvećih u Evropi, i politički kandidati iz celog spektra koji, šest meseci uoči predsedničkih izbora, tvrde da imaju rešenja.

U sredini je Makronova centristička vlada, kojoj nedostaju rešenja, većina u skupštini i vreme.

Premijer Sebastijan Lekornu posetio je Limož 23. oktobra uveče.

Vlasti su zabranile demonstracije u mnogim gradovima i poručili da će povećati broj policajaca tokom vikenda kako bi se izbeglo ponavljanje nereda.

U taj grad spada i Limož, u kojem je najavljen policijski čas preko noći, zajedno sa ograničenjem okupljanja na najviše 10 ljudi.

Koliko god Francuzi bili ponosni što je njihova politika utemeljena u uličnim demonstracijama, mnogi u Limožu smatraju da je uništenje gradske kuće daleko prevazišlo nivo razumnog protesta.

Ali ne svi.

Da li će uništenje gradske kuće u Limožu promeniti tok i ton sve oštrije političke debate zavisi od toga koga pitate.

„Naravno da je veoma tužno, ovo je simbol Republike, ali šta je važnije: gradska kuća ili ljudi koji žive u siromaštvu?“, pita 24-godišnji Aleksandar.

Studentsko je veče u lokalnom pabu, a Aleksandar je jedan od nekoliko njih koji nose faluš, šarenu, tradicionalnu francusku studentsku beretku.

Mnogi koji su ćaskali u magli dima vejpova učestvovali su u demonstracijama prošlog vikenda.

Pitam Aleksandra da li mu rasprostranjene pljačke i požari, sa prijavljenom štetom od 500.000 evra, pomažu u njegovom stavu i argumentima?

„Za neke ljude to je katastrofa i neke stvari nisu prihvatljive“, priznaje on.

Žad, devetnaestogodišnja studentkinja medicine, ima slično mišljenje: „Mislim da je paljenje gradske kuće tužno, ali nije najtužniji deo protesta.“

Ona se žali što mora da živi sa 300 evra mesečno.

„Osećam da nas ne poštuju kao mlade ljude.“

Njihovi stavovi o sudbini gradske kuće ne ponavljaju se u impozantnim pijačnim halama Limoža, gde su uredne, uske grede na čeličnim nosačima sa klinovima ofarbane u plavo, po istom inženjerskom pristupu poput Ajfelove kule.

Bila je to „nedelja haosa“ koju bi 63-godišnji Žan Rože Foše želeo da zaboravi.

U regionu poznatom po proizvodnji govedine, njegova porodica ima tezgu za prodaju ribe više od jednog veka.

„Bili smo zaprepašćeni“, kaže mi on.

„Venčao sam se u gradskoj kući, tako da je to imalo nezamisliv efekat na nas.“

Upitan ima li saosećanja sa demonstrantima, Foše odgovara da je stvar složenija.

„S jedne strane imate ljude koji se žale, što se može razumeti, ali od trenutka kada se desi vandalizam i kada su životi lokalnih stanovnika dovedeni u opasnost, onda je to neprihvatljivo“, kaže on.

Među onima koji imaju tezge sa svežim proizvodima ili tiho ispijaju vruću kafu, postoji želja da se temperatura u društvu spusti.

„Naravno da je život je skup!“, kaže 59-godišnji Paskal Vujlsteke.

„Život nije samo mirna reka, komplikovan je, ali stiskamo zube i radimo“, kaže mi nagnut nad vitrinom sa svinjetinom.

Paskal kaže da radi 100 sati nedeljno i da se muči da shvati zašto je toliko ljudi tako lako izašlo na ulice.

Limož je i u prošlosti bio u srcu društvenih akcija.

U 19. veku, otprilike u vreme kada je izgrađena gradska kuća, razvoj njegovih industrija, posebno u proizvodnji porcelana, doveo je do toga da postane centar francuskog radničkog pokreta.

Grad se 2026. ponovo nalazi u centru političkog raskola, iako postoji široka nada da će gubitak istaknutog dela njegove istorije usmeriti demonstracije dalje od uništenja i vratiti ih razgovoru.

Sa očekivanim nastavkom političke podeljenosti Francuske i najavljenim daljim protestima, taj scenario je daleko od sigurnog.

Dodatno izveštavanje: Pol Pradije

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk