'Бог је био наш Купидон': Младе часне сестре се упознале у самостану, заљубиле и венчале

„Уф, каква уображена мала часна сестра, каква непријатна мала часна сестра".

То свакако није била љубав на први поглед.

Заправо, када је Луиза Силверио први пут упознала њену будућу супругу у самостану, нису могле да поднесу једна другу.

Данас у срећном браку, њена супруга Франсилија Кошта прича за ББЦ Бразил: „И ја сам исто мислила о њој".

„Боже, како нека девојка може да буде толико уображена?"

Франсилија је већ пет година живела у самостану, када је Луиза стигла као 19-годишња кандидаткиња за пријем у женски католички ред.

До тада је већ положила свечане доживотне завете сиромаштва, чистоће и послушности, а студирала је теологију.

Одрасла је уз дубоко религиозне баку и деку у сушном делу савезне државе Пјауија, на североистоку Бразила, и природно је осећала склоност ка животу у самостану.

А онда је стигла Луиза.

Незадовољна „празнином" тинејџерских година које је провела у савезној држави Минас Жераису, на југоистоку Бразила, и она је осетила позив да се потпуно посвети редовничком животу.

„У самостан смо дошле са одређеним циљем, тај циљ је био да служимо Богу", каже Франсилија.

Током наредне две године, управо их је тај циљ постепено зближавао.

Постале су пријатељице, а њихова узајамна нетрпељивост полако се претворила у дивљење.

Међутим, баш када је њихово пријатељство почело да цвета, њихова посвећеност редовничком животу је почела да слаби.

Током пандемије корона вируса Франсилија је имала нападе панике.

Често ју је обузимао страх да би могла да се зарази или да вирус пренесе другима.

На психотерапији је почела да преиспитује животне изборе.

„Редовнички живот је веома леп, али човек мора да има и физичко и ментално здравље.

„Није довољно само да зна како да се моли", каже она.

У међувремену, Луиза је туговала због смрти баке и, као и њена пријатељица, почела је да добија нападе панике, а потом је запала у депресију.

И њу је терапија навела на закључак да мора да да предност менталном здрављу. То је значило да одустане од сна да положи свечане завете и остатак живота проведе у самостану.

„Луиза је такође морала да води рачуна о њеном менталном здрављу", каже Франсилија.

„А када је одлучила да оде, то је за мене био шок.

„Помислила сам: 'Боже мој! Тако млада девојка има храбрости да размишља о томе да гради живот из почетка.

„'А ја не могу ни да помислим на нови почетак, иако сам много више времена провела ван самостана него у њему'".

Надахнута храброшћу њене младе пријатељице, Франсилија је донела исту одлуку.

И она ће напустити самостан, мада ће се испоставити да је одлазак за обе био много тежи него што су очекивале.

„Живот ван самостана није нимало лак", каже Луиза.

„Не знате да ли ћете моћи да идете на факултет, нити да ли ћете пронаћи посао".

Исто је мислила и Франсилија.

„Замислите разговор за посао и да вам поставе питање: 'Шта сте завршили?'

„А ви одговорите: 'Теологију.' Какав посао уопште могу да пронађем", каже она.

Пре него што је напустила самостан после седам година, Франсилија је морала да купи потпуно нову гардеробу.

Међутим, највећи финансијски проблем ипак је била кирија, па су се две пријатељице договориле да деле стан да би уштеделе новац.

А онда су једне вечери заједно гледале романтичну комедију „Love in the Villa (Verona)", у којој се главни јунаци у почетку не подносе, али се касније заљубљују.

После филма, Франсилија је признала Луизи да су се њена осећања према развијала на исти начин.

Још као тинејџерке, обе су се изјасниле као бисексуалке, али то није утицало ни на њихову жељу да постану часне сестре, нити на одлуку да оду у самостан.

„Због тога се нисмо плашиле Бога, нити смо се плашиле да будемо у самостану", каже Луиза.

„Нисам желела да будем у вези ни са ким.

„Искрено сам желела да живим у целибату, да следим моју веру и цркву.

„Нисам ни размишљала о могућности да једног дана напустим самостан и будем у вези са неким."

Франсилија је имала иста осећања.

„Није било времена да размишљам ни о чему другом", каже она.

„Било је веома лако ући у самостан, али излазак из њега био је најтежа ствар са којом сам се икада суочила".

Када су почеле да живе заједно као партнерке, највећа дилема била је како да наставе да практикују веру.

Две године пре венчања у октобру 2025. године, папа Фрања, први поглавар Римокатоличке цркве из Латинске Америке, дозволио је свештеницима да, под одређеним околностима, благосиљају истополне и „нерегуларне" парове.

Ипак, Католичка црква и даље сматра да су истополни односи „објективно грешни", нагласио је тада папа, те није признала истополне бракове.

„То је нешто о чему Фран и ја много разговарамо код куће", каже Луиза.

„Не можете одвојити људског Исуса од божанског Исуса. Он је једно.

„Исто тако, не би требало одвајати нашу сексуалност од наше вере, јер су обе део нас.

„Ми смо пар који има веру и не постоји начин да то раздвојимо".

Њих две и даље одржавају контакт са часним сестрама и фратрима које су упознале у самостану, али нико из Цркве није присуствовао њиховом венчању.

Ипак, Луиза каже: „Добиле смо много порука љубави и подршке, као и молитве упућене нама и нашем дану венчања.

„Можда немамо фотографију испред олтара у цркви, али имамо фотографију са статуом Госпе од Апарециде (назив за Блажену девицу Марију у Бразилу).

„За нас она представља захвалност, молитву и посвећење наше породице Богу".

Такође нису изгубиле жељу за мисијом која их је као тинејџерке навела да ступе у самостан.

После објаве њихове приче на друштвеним мрежама, почеле су да добијају много порука, како од хришћана који имају питања о сопственој сексуалности, тако и од лезбејки, гејева, бисексуалних и трансродних људи који траже одговоре о вери.

„То је заиста додатно оснажило нашу жељу да отворено говоримо о нашем искуству, сексуалности и вери", каже Луиза.

„Све то има смисла, а притом помаже многим људима.

„Простор на друштвеним мрежама још више учвршћује наш пут вере.

„Свака прилика коју добијемо да поделимо нашу причу за нас је начин да покажемо континуитет наше мисије".

Франсилија каже да је њихова мисија „да будемо ту, да саслушамо туђе приче и да помогнемо људима".

„Један од највећих изазова рада преко друштвених мрежа јесте да знате како да слушате и разговарате.

„Јер увек сам говорила: 'Ако једног дана будем правила породицу, Бог ће ми показати какву жели да изградим'.

„Дакле… ево нас.

„Колико год то можда звучало невероватно, ако на свету постоји Купидон, наш је био Бог."

Од манастира до брака: Љубав младих часних сестара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk