Путин без компромиса, да ли се у Русији мења став о рату у Украјини: ББЦ уредник

Кад би Русија Владимира Путина имала званичан слоган, како би он гласио?

„Русија је то што је, а ми се не стидимо да то и покажемо“, рекао ми је једном приликом министар спољних послова Сергеј Лавров.

То би одговарало.

Али недавно сам чуо ажурирану верзију од поп и фолк певачице Надежде Бабкине.

Након што је примила награду од председника Путина, Бабкина је рекла публици у Кремљу: „Русија се никад неће предати захваљујући нашем изузетном, мултиетничком генетском коду... који нас све држи на окупу.“

„Свако коме се то не допада“, додала је, „може да оде и отрује се.“

На много начина, реченица „може да оде и отрује се“ најбоље описује Русију 2026. године - непомирљива, неумољива и бескомпромисна.

Као сам Владимир Путин.

Откако је издао наређење за инвазију на Украјину, вођа Кремља није исказао жаљење нити покајање због одлуке да нападне руског суседа - нити намеру да прекине са непријатељствима.

Ове недеље Русија је извела још један масивни ракетни и напад дроновима широм Украјине.

Напад је уследио вече пред годишњи Међународни економски форум у Санкт Петербургу, догађај осмишљен да представи Русију свету.

Важни западни инвеститори и политичари одавно су престали да долазе.

Али организатори тврде да ће присуствовати делегати из више од 130 земаља и територија.

За земљу која жели страна улагања, више од четири године рата са суседом не делује као најбоља реклама.

Али, као што смо већ утврдили, „Русија је то што је“.

Са или без форума, напади на Украјину се настављају.

Јавни став председника Путина о рату је непомирљив.

Он наставља да захтева да Украјина уступи Русији контролу над читавим Донбасом.

Владимир Путин се није променио.

Али једна ствар у Кремљу јесте.

А она има везе са Доналдом Трампом.

Прошле године су руски званичници деловали уверено да ће амерички председник помоћи у остваривању украјинског мировног споразума према московским условима.

Другим речима, да ће председник Трамп притиснути Кијев да прихвати максималистичке захтеве Москве.

После прошлогодишњег америчко-руског самита у Енкориџу, на Аљаски, месецима су виши руски званичници певали оде о „духу Енкориџа“ - као да су Доналд Трамп и Владимир Путин постигли узајамни договор о Украјини у корист Москве.

Тај мировни споразум се није материјализовао.

„Не знам за дух Енкориџа“, рекао је недавно саветник председника Путина за спољну политику Јуриј Ушаков за руску државну телевизију.

„Никад нисам употребио тај израз.“

Био је то знак да је „дух Енкориџа“, ако не нестао, онда макар почео да ишчезава.

Ово би могао да буде један од фактора који изазивају очигледно незадовољство Владимира Путина.

Има их још много.

Оно што је вођа Кремља замислио као краткорочну „специјалну војну операцију“ претворило се у крвави рат изнуривањем који је сада ушао у пету годину.

Од фебруара 2022. године, Русија је претрпела огромне губитке на ратишту, значајну штету у привреди и технолошки пад.

Штавише, рат се приближио кући.

Данас украјински дронови залазе дубоко на руску територију.

Нафтне рафинерије и друга енергетска инфраструктура редовна су мета напада.

Прошлог месеца је украјински напад дроновима масовних размера на московску област нагласио да противваздушна одбрана око руске престонице може бити пробијена.

Усред страхова од напада, годишња парада за Дан победе на Црвеног тргу 9. маја била је значајно сведенија него иначе.

Више од четири године рата - и хиљаде међународних санкција - извршили су огроман притисак на руску привреду.

Буџетски дефицит расте, а привреда стагнира.

А како је Кремљ одговорио на све ове изазове?

Не смањењем „специјалне војне операције“.

Далеко од тога.

Судећи по скорашњим масивним руским ваздушним нападима на украјинске градове, одговор је ескалација.

Погледајте велики руски напад на Украјину: Спасиоци извлаче преживеле из рушевина

Кремљ не прихвата одговорност за то.

Криви Кијев и тврди да је Русија реаговала на скорашњи украјински напад на студентски дом у Старобиљску, у источној Украјини под руском окупацијом.

Према званичним бројкама, погинуо је 21 студент.

Украјинска војска је саопштила да је погодила штаб руске елитне војне јединице у Старобиљску.

Није рекла да ли се радило о истој згради коју је навела Русија.

Окончање борби делује једнако далеко као што је одувек било.

Претходних година председник Путин је искористио појављивања на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу да пренесе актуелни поглед на свет и понови критике на рачун Запада.

У Санкт Петербургу, од њега се очекује да се састане са главним уредницима међународних новинских агенција и одржи централни говор.

Хоће ли искористити овогодишњи форум да назначи промену става о Украјини?

До сада ништа не указује на то.

А опет, унутар Русије, постоје све израженији знакови о томе да је време да се оконча рат.

Видим доказе за то чак и у изузетно контролисаном медијском простору земље.

Пишући за часопис Русија у глобалној политици, који има тесне везе са естаблишментом спољне политике земље, политички научник Василиј Кашин недавно је закључио:

„Циљ елиминације анти-руског режима у Украјини у тренутној фази је фундаментално недостижан без потпуне војне окупације читаве земље, па и њеног западног дела, на дужи временски период. За Русију је то технички немогуће.“

Неколико дана касније, Московски Комсомолец, таблоид близак Кремљу, цитирао је политичког коментатора Александра Носовича: „Стручна јавност је подељена између оних који су за наставак специјалне војне операције све док циљеви не буду постигнути и оних који верују да је време да се она оконча, будући да најгори могући сценарио није чак ни пораз, већ бескрајна специјална операција.“

У истом листу, адвокат Дмитриј Краснов тврдио је да су, током читаве руске историје, „изгубљени ратови и понижавајућа примирја редовно доводили до нових напредака, реформи и изненађујућих нових победа... крупни геополитички порази понекад су били кориснији од бриљантних победа.“

У земљи чија се национална идеја обликује око концепта Русије као нације победника и победа, било је запањујуће видети такав чланак у штампи.

Да ли он наговештава да би Русија требало да оконча рат у Украјини без постизања властитих постављених циљева?

Неколико дана касније, покушао сам поново да прочитам чланак онлајн.

„Грешка 404. Страница није пронађена“,писало је на екрану.

Приступ је био онемогућен.

Јавно мишљење можда постоји.

Али очигледно има границе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk